Zaspali i nisu se probudili: Ugljen-monoksid može da ubije za nekoliko minuta, a evo šta radi mozgu i srcu

Stravična tragedija na obali Drine, u kojoj su dvojica mladića izgubila život najverovatnije zbog trovanja ugljen-monoksidom iz agregata, ponovo nas je suočila sa opasnošću gasa koji ne vidimo i ne osećamo. Šta se zapravo dešava u organizmu kada udahnemo ugljen-monoksid i kako da na vreme prepoznamo trovanje?

Ugljen-monoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa. Ne možemo da ga vidimo, omirišemo niti osetimo, a upravo zato predstavlja jednu od najpodmuklijih opasnosti u zatvorenom prostoru. Trovanje ugljen-monoksidom može da se završi fatalno, često dok osoba spava i ne sluti da joj je život ugrožen.

Preporučujemo

Ovaj gas nastaje sagorevanjem materija koje sadrže ugljenik. Najčešći izvori su motori automobila i kamiona, agregati, kosilice, ali i kućni uređaji poput peći, šporeta, roštilja, grejača za vodu i mašina za sušenje veša. Rizik je posebno visok kada se koriste u zatvorenom prostoru bez adekvatne ventilacije. Više od trećine smrtnih slučajeva povezanih sa ugljen-monoksidom događa se tokom sna.

Dovoljno je da ga udahnemo samo jednom

Kada udahnemo ugljen-monoksid, on iz pluća prelazi direktno u krvotok. Tamo se vezuje za hemoglobin, molekul koji inače prenosi kiseonik do svih naših organa i tkiva.

Problem nastaje jer se ugljen-monoksid za hemoglobin vezuje mnogo snažnije nego kiseonik. Kada se jednom „zakači”, on onemogućava hemoglobinu da prenosi kiseonik. Krv postepeno gubi sposobnost da snabdeva telo onim što mu je najpotrebnije za život.

Bez kiseonika, ćelije počinju da se guše i odumiru. Najpre stradaju vitalni organi – mozak i srce. Pored toga, ugljen-monoksid deluje i kao direktan otrov, remeteći unutrašnje hemijske procese u ćelijama.

Zato posledice mogu da budu nagle i dramatične.

Simptomi trovanja: Od blage glavobolje do kome

Simptomi zavise od koncentracije gasa, dužine izloženosti i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Kod izlaganja visokim koncentracijama u slabo provetrenoj prostoriji mogu da se jave:

• jaka glavobolja
• vrtoglavica
• malaksalost i izražen umor
• kratak dah
• mučnina i povraćanje
• bol u grudima
• ubrzan ili nepravilan rad srca
• zbunjenost i oslabljena procena situacije
• problemi sa vidom
• nespretnost i poteškoće u hodu
• nagle promene raspoloženja i ponašanja

Bez brze lekarske pomoći može doći do gubitka svesti, epileptičnih napada, kome, pa i smrti – nekada već nakon nekoliko minuta izlaganja visokoj koncentraciji.

Tiho, dugotrajno trovanje koje liči na grip

Opasnost postoji i kod dugotrajnog izlaganja manjim količinama, nedeljama ili mesecima, a da osoba toga nije svesna.

Tada simptomi mogu da liče na grip:

• uporna glavobolja
• hronični umor
• opšta slabost
• mučnina
• poremećaji sna
• problemi sa pamćenjem i koncentracijom
• utrnulost
• neobjašnjivi problemi sa vidom

Upravo zbog nespecifičnih simptoma, trovanje se često ne prepoznaje na vreme.

Kako se postavlja dijagnoza i pruža pomoć

Kod osobe bez svesti, prvi korak je hitna stabilizacija stanja i davanje kiseonika. Uzimaju se podaci o okolnostima izlaganja, posebno ako je došlo do udisanja dima tokom požara, jer tada mogu biti prisutni i drugi toksični gasovi.

Radi se analiza krvi kako bi se odredio nivo karboksihemoglobina, odnosno količina ugljen-monoksida vezanog za hemoglobin. Po potrebi se rade EKG, CT ili magnetna rezonanca mozga, kao i dodatne analize kod trudnica.

Oporavak i moguće dugoročne posledice

Ugljen-monoksid napušta telo kroz pluća. Na svežem vazduhu potrebno je četiri do šest sati da se iz organizma eliminiše oko polovine udahnutog gasa. Ovaj proces se ubrzava primenom kiseonika ili boravkom u hiperbaričnoj komori.

Ipak, trovanje može da ostavi trajne posledice.

Kod osoba sa teškim simptomima, čak dve trećine mogu razviti dugoročne neurološke komplikacije. Kod onih sa blažim simptomima, svaki peti može imati trajne posledice, od promena ponašanja i problema sa koncentracijom do ozbiljnih intelektualnih oštećenja, slepila ili gluvoće.

(eKlinika.rs)