Pored motora prevoznih sredstava (kamiona, automobila) i malih benzinskih motora uređaja poput kosilice, ugljen monoksid mogu da ispuštaju i kućni aparati: šporeti, fenjeri, peći, roštilji, šporeti na gas, grejači za vodu, pa čak i mašine za sušenje odeće. Rizik od trovanja je posebno visok kada se aparati koriste u zatvorenom prostoru sa lošom ventilacijom. Često se trovanje ugljen-monoksidom dešava kod žrtava udisanjem dima tokom požara, a više od jedne trećine smrtnih slučajeva povezanih sa ugljen-monoksidom, dogodi se kada žrtva spava.
Šta se dešava u našem organizmu kada ga udahnemo
Dovoljno je da ga udahnemo samo jednom – ugljen-monoksid prelazi direktno iz pluća u krvotok, gde se vezuje za molekule hemoglobina koji prenose kiseonik. Kiseonik onda ne može da putuje molekulima hemoglobina koji već imaju vezan ugljen-monoksid. Ako se izlaganje ovom opasnom gasu nastavlja, gas onemogućava normalnu funkciju molekula hemoglobina, a krv postepeno gubi sposobnost da nosi dovoljno kiseonika potrebnog za funkcionisanje našeg tela. Bez dovoljno kiseonika, naše ćelije se guše i umiru, i to najpre u vitalnim organima kao što su mozak i srce. Ugljen-monoksid takođe može direktno da deluje kao otrov, ometajući i prekidajući unutrašnje hemijske reakcije i procese u ćelijama.
Simptomi trovanja u odnosu na količine kojima smo izloženi
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od koncentracije ugljen-monoksida u sredini u kojoj se nalazite, vremena izloženosti, kao i opšteg stanja zdravlja. Ako ste izloženi vrlo visokim nivoima ugljen-monoksida u slabo provetrenoj prostoriji, može doći do simptoma kakvi su:
- Glavobolja
- Kratak dah
- Promena ličnosti
- Neobično emocionalno ponašanje ili ekstremne amplitude u emocijama
- Umor
- Malaksalost
- Vrtoglavica
- Nespretnost ili poteškoće u hodu
- Problemi sa vidom
- Zbunjenost i oslabljene procene okolnosti oko sebe
- Mučnina i povraćanje
- Ubrzano disanje
- Bol u grudima
- Ubrzan ili nepravilan rad srca
Bez brze lekarske pomoći može doći do gubitka svesti, epileptičnog napada, pada u komu i potencijalne smrti koja može uslediti i iz samo nekoliko minuta izlaganja višim koncentracijama, ili iz dužeg izlaganja nižim količinama.
Ako ste izloženi vrlo niskim nivoima ugljen-monoksida tokom dužeg perioda (nedelje ili meseci) a da to ne primećujete, što je takođe moguće, mogu se pojaviti simptomi poput gripa, sa glavoboljom, umorom, malaksalošću (opštim osećanjem kao da ste bolesni), ponekad i mučninom i povraćanjem. Ljudi sa dugotrajnim izlaganjem niskim nivoima ugljen-monoksida takođe mogu imati utrnulost, neobjašnjive probleme sa vidom, poremećaje spavanja i oštećenje pamćenja i koncentracije.
Postavljanje dijagnoze trovanja i hitna pomoć
Ako je otrovana osoba bez svesti, prvi prioritet lekara će biti stabilizacija stanja, pružanje hitne pomoći poput kiseonika, unos tečnosti i saniranja napada. Informacije o izloženosti prikupljaće se od osoba koje su uključene u pružanje hitne pomoći (onih koju su vas pronašli ili oni koji imaju informacije). Ovo je posebno važno ako je otrovana osoba žrtva udisanja dima tokom požara, jer je u tom slučaju mogli da bude izložena udisanju i drugih toksičnih gasova pored ugljen-monoksida.
Nakon trovanja koje se dogodi u zatvorenom, nadležna lica i lekar će morati da dođu do informacija o stanju uređaja i opreme za sagorevanje u tom prostoru, kao i o kvalitetu ventilacije. Lekar će pokušati da ustanovi i koliko dugo je neko bio izložen, i da li se bilo ko od članova porodice ili kolega žali na simptome slične otrovanoj osobi.
Ako ste trudni a udisali ste ovaj gas, odmah se javite lekaru
U slučaju da ste trudni a bili ste izloženi udisanju ugljen-monoksida, odmah obavestite lekara. Ugljenmonoksid se vezuje za fetalni hemoglobin na nivou od 10 do 15 odsto više nego kod majke, što fetus dovodi u poseban rizik.
U svim slučajevima, lekar najpre utvrđuje stanje nervnog (neurološkog) sistema. Vadi se krv kako bi se odredio nivo kiseonika i karboksihemoglobina (ugljen monoksid vezan za hemoglobin). Moguće je da će biti potrebni i dodatni testovi u zavisnosti od spicifičnih simptoma, kao što je elektrokardiogram (EKG), za procenu simptoma bolova u grudima ili nepravilnog rada srca. Kod osoba sa neurološkim simptomima, moguće je da će biti potrebno i snimanje mozga magnetnom rezonancom (MRI) ili računarska tomografija (CT). Kod trudnica su moguće i dodatne analize da bi se ustanovilo da se beba bezbedna i da joj je nivo kiseonika dobar.
Čišćenje organizma i oporavak
Ugljen-monoksidni gas napušta telo na isti način na koji je ušao kroz pluća. Na svežem vazduhu, potrebno je od četiri do šest sati da žrtva trovanja ugljen-monoksidom izbaci iz pluća oko polovine udahnutog ugljen-monoksida koji je ušao u krvotok. Vreme „čišćenja“ se ubrzava ako se osoba stavi na kiseoničku terapiju ili u hiperbaričnu komoru.
Budući da trovanje ugljen-monoksidom može da ubije ćelije tela a to se odnosi posebno na ćelije mozga, postoji rizik od dugoročnih neuroloških problema kod osoba koje su preživele ozbiljno trovanje.
Prognoza oporavka zavisi od težine trovanja. Među ljudima sa ozbiljnim simptomima, čak dve od tri osobe mogu imati dugotrajne komplikacije, posebno neurološke probleme. Kod ljudi sa blagim do umerenim simptomima, čak svaki peti može razviti trajne neurološke posledice. One se kreću od blagih promena u ponašanju do ozbiljnih intelektualnih oštećenja, slepila ili gluvoće. U trudnoći, trovanje može da prouzrokuje fetalnu smrt ili cerebralnu paralizu kod deteta.
