Led je okovao Srbiju, lomovi postali svakodnevica: Koje povrede su najčešće i kako se pravilno leče

Led je okovao Srbiju, region i Evropu, čekaonice u ortopedskim klinikama su prepune, lomovi ne biraju ni godine ni kosti. Uz neophodan oprez i savet starijim osobama da ne izlaze napolje ako ne moraju, evo šta je najvažnije ukoliko do loma ipak dođe.

Kako dolazi do najčešćih lomova kostiju? 

Prelomi gornjih i donjih ekstremiteta česta su pojava budući da mogu da budu posledica okolnosti (vremenske prilike, sportske i druge povrede poput saobraćajnih nezgoda ili padova), ali i nekih bolesti, kakva je osteoporoza.

O veoma aktuelnoj temi za eKlinika portal govorila je master fizioterapeut Dragana Bogdanović, specijalista za rehabilitaciju ramena, koja se u svakodnevnoj praksi susreće sa pacijentima u procesu rehabilitacije nakon različitih povreda.

Bogdanović konstatuje da su prelomi gornjih ekstremiteta najčešće posledica pada na ispruženu ruku ili na rame. Polomljena ruka, objašnjava naša sagovornica, mora biti imobilisana kako bi se obezbedilo pravilno lečenje. Pri tom je pacijent pokretan, ukoliko nema drugih trauma.

- Međutim, kod preloma donjih ekstremiteta pacijent je nepokretan ili pokretan uz pomoć pomagala. Teške frakture u oba slučaja zahtevaju operaciju. Razlika među prelomima pravi se u odnosu na to da li je u toku preloma došlo do oštećenja kontinuiteta kože i potkožnog tkiva, kao i da li postoji ili ne postoji komunikacija mesta preloma sa spoljnom sredinom. Tako se definišu otvoreni prelom koji je u praksi teži za lečenje i oporavak, i zatvoreni prelom. U savremenoj medicini primenjuju se dva osnovna načina lečenja preloma: konzervativni (gips imobilizacija) i operativni (hiruški). Ortoped će predložiti opcije i najbolju strategiji lečenja za svako specifično stanje. Nakon toga, fizijatar i fizioterapeut procenjuju stanje na osnovu zajedničkih merenja i donose odluku o rehabilitaciji - kaže master fizioterapeut.

Fraktura (prelom) kuka: Šta je najvažnije za uspešnu rehabilitaciju?

Fraktura ili prelom kuka je svaki prelom u regiji kuka.

- U užem smislu, radi se o prelomima gornjeg dela butne kosti, koja sa sa karlicom čini zglob kuka. Postoje različite opcije lečenja, koje zavise od lokacije preloma kosti i stanja povređenog pacijenta. Skoro sve osobe sa takvom povredom zahtevaju operativno lečenje. Nehirurški tretman se uzima u obzir samo kod specifičnih tipova lomova. Rehabilitacija i njen cilj je da se što pre povrati mobilnost, snaga mišića i ravnoteža. Potpuno zarastanje slomljenog kuka može da traje više meseci. Većina preloma zarasta 10-12 nedelja, a oporavak snage mišića i pokretljivosti može da traje mnogo duže. Zapravo, polovina ljudi koja ima ovakvu povredu imaće opšti pad funkcije čak i kada njihova kost potpuno zaceli. Iz tog razloga važne su pravovremene operacije, rana rehabilitacija i strpljenje za dugotrajan oporavak. Najbolji način za oporavak od preloma kuka je kretanje, pri čemu je obuka u korišćenju pomagala prilikom hoda od neprocenjive važnosti - naglašava Bogdanović.

Nezgodna povreda: Prelom skočnog zgloba

- Kada se sanira prelom skočnog zgloba, neophodno je naučiti kako se koriste pomagala za hod, kao što su štake ili hodalice. Tako pacijenti najbolje razumeju ograničenja koja se odnose na težinu. Moraju da se rade lagane vežbe za mišiće kolena i kuka. Ove mišićne grupe, koje pomažu pri hodu, mogu da postanu previše slabe dok se prelom leči. Za vreme dok je zglob u gipsu, u najvećem broju slučajeva se ne obavljaju vežbe za skočni zglob - objašnjava Dragana Bogdanović.

Kako kaže, po skidanju imobilizacije sprovode se elekto procedure uz vežbe za povećanje obima pokreta, snage mišića, vežbe susednih segmenata, vežbe balanasa i propriocepcije. Uz to, rade se i vežbe za poboljšanje funkcionalne mobilnosti i sposobnosti hodanja. Bogdanović navodi da uopšteno govoreći, fizikalna terapija posle preloma skočnog zgloba traje od 6 do 8 nedelja. Lično iskustvo može biti kraće ili duže u zavisnosti od specifičnosti povrede. Kućni program vežbi je dobro nastaviti nekoliko meseci nakon prekida fizikalne terapije, i on je važna komponenta u dugoročnoj uspešnoj rehabilitaciji, naglašava sagovornica eKlinika portala.

Jedan od najčešćih preloma u regiji kolena - fraktura platoa tibije

Frakura platoa tibije je, kaže Bogdanović, prelom ili pukotina u vrhu kosti potkolenice u kolenu, koja uključuje i površinu hrskavice kolenog zgloba. Ukoliko se ne prepozna i ne leči adekvatno, može da dovede do značajnog invaliditeta. Obično se sreće kod pacijenata do 60 godina povređenih u saobraćajnim udesima ili tokom određenih sportova (skijanje). Prelomi platoa su često udruženi sa ligamentarnim povredama kolena, navodi Bogdanović i dodaje:

- Kod postojanja jednostavnih fraktura bez većeg pomeranja koštanih fragmenata, dolazi u obzir gipsana imobilizacija zgloba kolena sa zabranom opterećenja do 4 meseca nakon povrede. Dužina oporavka je individualna stvar. Ukoliko se odradi dobra imobilizacija i kasnije fizikalna terapija, bitno se smanjuje vreme potrebno za potpuni povratak funkcije. Ograničenje obima pokreta i slabost mišića noge u celini, ovu rehabilitaciju čine delikatnom. Operativno lečenje je rezervisano za otvorene prelome i komplikovane prelome - objašnjava mst fizioterapeut.

Prelom nadlaktice: Koliko je bolna ova povreda u oporavku

Proksimalna fraktura humerusa je slomljena nadlaktna kost koja se nalazi blizu ramena.

- "Proksimalan" znači da je kost blizu tela. Rame će najverovatnije biti imobilisano četiri do šest nedelja nakon povrede. Fizikalna terapija i rehabilitacija nakon preloma nadlakatne kosti, podrazumevaju poboljšanje obima pokreta ramena, lakta i ruke u celini, uz obnavljanje normalne snage u ramenu i ruci. Poseban naglasak je na jačanju mišića rotatorne manžetne. Oni kreću od lopatice, ka glavi nadlakatne kosti, kao i mišiće ruke, poput bicepsa i tricepsa. Osam do 12 nedelja nakon povrede, snaga i pokretljivost bi trebalo da budu dovoljno poboljšani da bi se omogućila normalna funkcija ruke. Nivo bola bi trebalo da je minimalan. U tom slučaju program fizikalne terapije ne mora biti svakodnevan, ali se vežbe kod kuće moraju obavljati svaki dan u sledećih nekoliko meseci, kako biste maksimalno povećali mobilnost - detaljno opisuje Dragana Bogdanović.

Rehabilitacija nakon preloma je neophodna za proces adekvatnog zarastanja 

Rehabilitacija posle preloma je najvažniji korak za povratak u svakodnevnicu i vraćanje u funkciju određenih delova tela.  Prema rečima naše sagovornice, zarastanje kičmenih pršljenova, karlice i butne kosti traje oko 12 nedelja. U slučaju kosti potkolenice tibija 8, a fibula 4 do 6 nedelja. Kosti nadlaktice zarastaju od 4 do 6, a podlaktice 6 do 8 nedelja, koliko i za ključnu kost i kosti stopala. Kostima šake i prstiju da zarastu potrebno je 3 do 4 nedelje, a rebrima 4 do 6 nedelja.

- Fizikalna terapija i rehabilitacija zavise od težine povrede, stepena oštećenja tkiva, te načina lečenja preloma. Započinju odmah po saniranju povrede, čim stanje pacijenta to dozvoli. Kombinuju se različiti fizikalni agensi u cilju ubrzavanja srastanja kosti, smanjenja otoka i bola, normalizovanje lokalne cirkulacije. Krajnji cilj primene fizikalne terapije je što potpuniji funkcionalni oporavak pacijenta - navodi Dragana Bogdanović.

Zašto je važna fizikalna terapija

Fizikalno lečenje preloma se odvija u dve faze: za vreme imobilizacije i nakon skidanja iste.

Fizikalna terapija u ranoj fazi podrazumeva primenu elektroterapije i magnetoterapije, koje mogu biti aplikovane i preko gipsa. Prema rečima Dragane Bogdanović, sprovode se i pri prisustvu metala u predelu mesta preloma, ako je urađena hirurgija. Rana rehabilitacija se odnosi na primenu statičkih vežbi za povređeni ekstremitet i vežbi za susedne segmente. Uz to, naglašava sagovornica eKlinika portala, podrazumeva se i vertikalizacija i obuka hoda uz pomoć štaka, ako su u pitanju donji ekstremiteti.

- Na osnovu stepena zarastanja polomljene kosti, kliničkog nalaza i eventualnih komplikacija, a kada stanje pacijenta i sama povreda to dozvole, pažljivo i strogo individualno, dozira se kineziterapija, najvažniji deo rehabilitacije. Nju čine vežbe i tehnike kojima se vraća pokretljivost zglobova i snaga povređenih mišića. Pacijent mora da očekuje da fizikalna terapija traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Trenutak kada se započinje sledeća faza lečenja određuje funkcija, a ne proteklo vreme - istakla je u razgovoru za eKlinika portal Dragana Bogdanović, master fizioterapeut i specijalista za rehabilitaciju ramena.

(eKlinika.rs)