Dok mnogi veruju da su suplementi ključni za očuvanje zdravlja kostiju, najnovija istraživanja sugerišu da nije sve tako jednostavno. Pitanja o kalcijumskim suplementima za starije odrasle osobe često se pojavljuju kao pitanje. Istraživanje objavljeno u British Medical Journal-u otkrila su da dodatni unos kalcijuma kroz ishranu nije povezan sa smanjenjem rizika od preloma, niti povećanje unosa kalcijuma sprečava prelome.
Preporučena dnevna doza kalcijuma
Međutim, endokrinolog sa Klinike Mayo, dr Robert Vermers, naglašava da Amerikanci ne unose dovoljno kalcijuma kroz ishranu. Prosečan dnevni unos kalcijuma u SAD kod žena starijih od 50 godina iznosi 589-649 mg, dok je kod muškaraca 728-777 mg. I pored novih nalaza, dr Vermers savetuje pacijentima da prate smernice Instituta za medicinu, koje preporučuju:
- 1200 mg kalcijuma dnevno za žene starije od 51 godine,
- 1000 mg dnevno za muškarce između 51 i 70 godina,
- 1200 mg dnevno za osobe starije od 70 godina.
Zašto je unos kalcijuma važan?
Suplementi kalcijuma, prema njegovim rečima, treba da se koriste samo ako se preporučena dnevna količina kalcijuma ne unosi kroz ishranu.
– Sposobnost organizma da održava balans kalcijuma opada nakon 50. godine, a gubitak kostiju se ubrzava. Rizik od preloma takođe raste sa godinama. Nekoliko studija je pokazalo da kalcijum, u kombinaciji sa niskim dnevnim dozama vitamina D, smanjuje rizik od preloma i povećava gustinu kostiju – objašnjava dr Vermes.
Kako unositi kalcijum kroz ishranu?
Naše telo ne proizvodi kalcijum, a za njegovu apsorpciju neophodan je vitamin D. Evo izvora kalcijuma:
- Mlečni proizvodi poput sira, mleka i jogurta
- Tamno zeleno lisnato povrće, poput brokolija i kelja
- Ribe sa mekanim kostima koje se mogu jesti, poput sardina
- Hrana i napici obogaćeni kalcijumom, poput sojinih proizvoda, žitarica, voćnih sokova i zamena za mleko
- Vitamin D možete pronaći u hrani kao što su riba, jaja, mleko obogaćeno vitaminom D i ulje jetre bakalara.
Rizici uzimanja suplemenata kalcijuma
Uzimanje suplemenata kalcijuma nosi određene rizike. Na primer, oni mogu povećati rizik od pojave kamena u bubregu, dok kalcijum iz ishrane zapravo smanjuje taj rizik.
– Pacijenti sa hroničnim bubrežnim bolestima treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre nego što počnu da koriste suplemente kalcijuma, jer postoje određeni kardiovaskularni rizici za ovu populaciju – upozorava dr Vermers.
Takođe, napominje da samo korišćenje kalcijum i vitamin D nisu toliko efikasni kod pacijenata sa visokim rizikom od preloma, kao što su kada se kombinuju sa lekovima za osteoporozu.
