Zima bez sunca i manjak vitamina D bez simptoma: zašto je ovaj hormon važniji nego što mislimo

Zimi su dani kratki, sunce se retko probija kroz oblake, a većinu vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Upravo u ovom periodu godine, dok koža gotovo i ne vidi sunčeve zrake, mnogi ljudi ulaze u stanje koje često prolazi neprimećeno – manjak vitamina D.

Vitamin D se godinama vezivao gotovo isključivo za zdravlje kostiju, ali savremena istraživanja pokazuju da njegova uloga daleko prevazilazi taj okvir. Danas se zna da je reč o hormonu koji utiče na imunitet, mišićnu snagu, ravnotežu, pa čak i na rizik od nekih hroničnih bolesti. Ipak, procene govore da čak 25 do 50 odsto odraslih osoba ima nedovoljne vrednosti vitamina D u krvi, posebno tokom zime.

Preporučujemo

Zašto zimi najčešće ostajemo bez vitamina D

Najveći deo vitamina D ne unosimo hranom, već ga stvaramo u koži pod uticajem UVB zraka iz sunčeve svetlosti. Zimi je taj proces gotovo onemogućen, naročito u zemljama sa severnijom geografskom širinom. Čak i kada ima sunca, uglovi pod kojima zraci padaju, oblačenje, boravak u zatvorenom i upotreba krema sa zaštitnim faktorom značajno smanjuju proizvodnju vitamina D.

Posebno su ugroženi stariji ljudi, jer njihova koža proizvodi i do 75 procenata manje vitamina D u odnosu na mlađe osobe. Manjak je češći i kod osoba koje retko izlaze napolje, imaju tamniju put, nose odeću koja prekriva veći deo tela ili imaju određene hronične bolesti.

Hrana nije dovoljna, čak ni kada se trudimo

Mnogi veruju da se vitamin D može nadoknaditi ishranom, ali to je jedna od čestih zabluda. Osim masne ribe, poput lososa i skuše, većina namirnica sadrži vrlo male količine vitamina D. Čak i namirnice koje su obogaćene vitaminom D često ne sadrže dovoljne količine da bi se postigao optimalan nivo u krvi.

Zbog toga se tokom zimskih meseci deficit vitamina D često povećava, i to neprimetno, bez jasnih simptoma u početku.

Kako se otkriva manjak vitamina D

Najpouzdaniji način da se proceni stanje vitamina D u organizmu jeste analiza krvi koja meri koncentraciju 25-hidroksivitamina D. To je oblik vitamina D koji najbolje odražava ukupne telesne rezerve.

Rutinsko testiranje svih ljudi se ne preporučuje, ali je važno kod osoba koje imaju osteoporozu, česte padove, prelome, hronične bubrežne bolesti, poremećaje varenja, kao i kod onih koji osećaju dugotrajnu slabost mišića ili bolove u kostima.

Važno je znati da klasične analize kalcijuma u krvi često ostaju normalne čak i kada postoji ozbiljan manjak vitamina D, što dodatno otežava prepoznavanje problema bez ciljanog testiranja.

Koji nivo vitamina D se smatra dobrim

Stručnjaci se još ne slažu u potpunosti oko idealnih vrednosti, ali se uglavnom smatra da nivo ispod 20 ng/mL ukazuje na deficit, dok vrednosti iznad 30 ng/mL pružaju bolju zaštitu za kosti i mišiće. Tokom zime, čak i do 70 procenata ljudi može imati vrednosti ispod preporučenih.

Važno je znati da osoba koja ima dobar nivo vitamina D leti, bez promene ishrane ili suplementacije, vrlo lako može ući u deficit već tokom zime.

Kada i kako se vitamin D nadoknađuje

Suplementacija vitamina D pokazala se kao bezbedna, efikasna i pristupačna. U većini slučajeva preporučuje se vitamin D3, jer ima duže dejstvo u organizmu. Kod blažeg manjka često je dovoljna dnevna doza od 800 do 2000 internacionalnih jedinica, dok se kod težeg deficita ponekad koriste i veće doze u kraćem vremenskom periodu, uz lekarski nadzor.

Važno je da se suplementacija ne prekida čim se vrednosti poprave, jer bez sunca i bez promene životnih navika, deficit se lako vraća.

Vitamin D, mišići i rizik od padova

Jedan od manje poznatih, ali veoma važnih efekata vitamina D jeste uticaj na mišićnu snagu i stabilnost. Istraživanja pokazuju da adekvatna suplementacija može smanjiti rizik od padova i do 50 procenata, što je posebno važno za starije osobe.

Zbog toga se vitamin D danas smatra jednim od ključnih faktora u prevenciji preloma i očuvanju samostalnosti u starijem životnom dobu.

Da li može da se pretera sa vitaminom D

Toksičnost vitamina D je izuzetno retka i obično se javlja samo kod dugotrajnog uzimanja veoma visokih doza, znatno većih od preporučenih. Bezbedne doze za većinu odraslih osoba daleko su ispod nivoa koji bi mogao izazvati neželjene efekte.

Drugim rečima, strah od vitamina D često je veći od stvarnog rizika, dok je manjak mnogo češći i opasniji nego što se misli.

Zimska poruka za kraj

Dok zima traje, a sunce ostaje skriveno iza oblaka, vitamin D postaje važan saveznik zdravlja. Njegov manjak ne boli odmah, ali dugoročno utiče na kosti, mišiće, imunitet i kvalitet života.

Zato je zima pravo vreme da obratimo pažnju na ovaj vitamin i, po potrebi, na vreme reagujemo. Sunce će se vratiti, ali zdravlje ne bi trebalo da čeka proleće.

(eKlinika.rs)