Osteoporoza u bukvalnom prevodu znači „porozne kosti”, zbog čega dolazi do osteopatskih preloma, koji nastaju kao posledica male traume padom sa sopstvene visine ili podizanja malog tereta. Svetski dan osteoporoze obeležava se 20. oktobra svake godine, a posvećen je podizanju globalne svesti o prevenciji, dijagnozi i važnosti lečenja ove bolesti.
Rani znaci osteoporoze
Naše kosti su jedan veoma dinamičan sistem koji se kompletno obnovi u periodu od 7-10 godina zahvaljujući procesu koji se naziva remodelacija. Osteoporoza nastaje kada usled različitih faktora dođe do narušavanja balansa procesa razgradnje i izgradnje koštanog tkiva.
– To je stanje u kom kosti postanu tanje i gube svoju snagu usled gubitka koštane gustine. Osteoporoza pripada grupi tzv. „nemih oboljenja”, jer pacijenti nisu ni svesni da je imaju sve dok ne dođe do osteoporozom uzrokovanog preloma. Osteoporotski prelomi su ona vrsta preloma koji nastaju na malu traumu padom sa sopstvene visine. Pre nego što dođe do preloma, bilo bi dobro da na postojanje osteoporoze sumnju podstakne nekoliko promena na telu, kao što su smanjenje visine za više od 3 cm ili sve veće savijanje u grudnom delu leđa – kaže za portal eKlinika prof. dr Radmila Matijević, reumatolog i šef Kabineta za fizikalnu medicinu i osteodenzitometriju Klinike za ortopedsku hirurgiju i taumatologiju UKC Vojvodine.
Brojni faktori rizika za nastanak osteoporoze
Naša sagovornica naglašava da je koštani sistem izuzetno dinamičan deo našeg tela. Od rođenja do završetka rasta, kosti se razvijaju i rastu, u ranim 20-im dostižu pik svoje gustine i u tom dobu su najjaače, najgušće i najotpornije na udarce.
– Starenjem se postepeno smanjuje koštana gustina što može dovesti do osteoporotskih preloma kod jedne od tri žene i jednog od pet muškaraca starijih od 50 godina. Faktor koji povećava rizik za nastanak osteoporoze i osteoporotskih preloma je pre svega pol. Žene obolevaju znatno češće nakon ulaska u menopauzu (u prvih 5 godina menopaze gubi se najviše koštanog tkiva), ali nikako ne smemo zaboraviti da je i 20 odsto muškaraca takođe u riziku. Dakle, godine i pol pripadaju grupi nemodifikujućih faktora, tj. onih faktora na koje ne možemo uticati –objasnila je prof. dr Radmila Matijević.
Naša sagovornica objašnjava da su, pored ovih faktora rizika, tu i pozitivna porodična anamneza, što znači da je neko u porodici od predaka imao osteoporozu ili prelom kuka na malu traumu, prethodni prelom (oni koji su već imali prelom imaju 5 puta veći rizik za nastanak sledećeg preloma u toku naredne godine), rana menopauza (pre 45. godine života), kao i određeni lekovi (kortikosteroidi, inhibitori protonske pumpe, neki antidijabetesni lekovi, određeni antidepresivi, inhibitori aromataze koji se koriste u lečenju karcinoma dojke, antiepileptici itd.).
– Takođe, do osteoporoze dovode i neke bolesti same po sebi, tj. svom mehanizmu nastanka i patofiziološkom razvoju, kao što su reumatoidni artritis, zapaljenske bolesti creva, opstruktivne bolesti pluća, dijabetes, karcinomi… Postoje srećom i faktori rizika na koje možemo da delujemo i tako smanjimo verovatnoću za dobijanje osteoporoze. To su pre svega nezdrave životne navike poput pušenja i prekomernog unosa alkohola, zatim niska telesna masa (BMI<19), loša ishrana sa malim i nedovoljnim unosom kalcijuma i proteina, što je naročito bitno kod starijih osoba u cilju prevencije padova i sledstvenih preloma. Pored toga, izuzetno je bitno da imamo optimum vitamina D, vitamina K i da se redovno bavimo fizičkom aktivnošću tokom koje se preznojimo barem jednom – kaže prof. dr Matijević.
Koliko su pacijenti koji su preležali koronu u većem riziku od obolevanja
Za sada nema velikih randomizovanih i meta studija koje su ustanovile direktne promene koštanog tkiva pod uticajem infekcije SARS-CoV2 virusom koji je doveo do pandemije Covid 19 u ljudskoj populaciji, kaže naša sagovornica.
– Međutim, u lečenju ove infekcije i direktnom spašavanju mnogih života, značajno mesto imali su lekovi iz grupe glukokortikoida koji prouzrokuju razgradnju koštanog tkiva. I pre pandemije postojale su preporuke da svaka osoba koja je koristila ovu vrstu lekova zbog oboljenja koja ima (reumatoidni artritis, sistemske bolesti, astma…) treba da bude zaštićena antiosteoporotskim lekovima – upozorava prof. dr Radmila Matijević.
Da li je svaki prelom osteoporotski prelom
Stručnjaci se slažu da je svaki prelom koji je nastao nakon male traume, što podrazumeva pad sa sopstvene visine, znak da smo oboleli.
– Naravno, ovde se ne podrazumeva saobraćajni traumatizam. Osteoporotski prelomi imaju neki svoj sled po kom se oko 50. godine života prvo javlja prelom u predelu ručnog zgloba, potom se javljaju prelomi pršljena i na kraju prelom kuka, koji predstavlja najozbiljniju komplikaciju osteoporoze. Prelomi kuka dovode do smrti u prvih godinu dana nakon zadobijanja kod čak četvrtine osoba koje ga zadobiju, 75 odsto osoba nakon preloma kuka nikad više ne bude aktivno na nivou na kom su bili pre preloma, a 33 procenta do kraja života bude zavisno od pomoći druge osobe u obavljanju aktivnosti dnevnog života, kao što su hranjenje, kupanje i kretanje – upozorava sagovornica portala eKlinika, prof. dr Radmila Matijević.
Šta sve sem lekova može pomoći osobama koje imaju osteoporozu
Stručnjaci se slažu da zdrav način života značajno smanjuje rizik i to od najranijeg uzrasta. Osteoporoza se često objašnjava kao pedijatrijsku bolest čija se klinička slika manifestuje u poznim godinama, jer nije iskorišćena prilika da se tokom rasta i razvoja kosti što više napune koštanim matriksom pa se zbog tog niskog pika koštane gustine lakše dešavaju osteoporotski prelomi kada ta osoba ostari. Zato su pravilna ishrana i bavljenje sportom od ranog uzrasta najvažniji momentat u prevenciji osteoporoze.
– Najnovija istraživanja ukazuju na to da 300 minuta vežbanja nedeljno smanjuje u velikom procentu rizik od nastanka raka. Mnogima je i onih preporučenih 150 min od strane SZO bilo mnogo i bune se da je ovo previše, ali sedentarni način života koji sve više nas živi u stvari je razlog za preporuku da se što više vežba. Deca se sad već znatno manje kreću u odnosu na samo jednu generaciju pre njih, roditelji i oni koji brinu o njima voze ih u školu, na sve aktivnosti, lastiš i igranje vije više se ne vide u školskim dvorištima – kaže prof. dr Matijević i dodaje:
– I mi odrasli više ne idemo peške na posao, velika većina zgrada ima liftove pa se stepenice ne koriste, mnogi gradovi nemaju saobaćajnu infrastrukturu za bicikle, tako da je zapravo neophodno namerno odvojiti što više vremena u toku dana za planiranu fizičku aktivnost. Ples, folklor, basket sa društvom, fudbal, sve su to aerobne aktivnosti koje su dobre kako za kosti tako i za naš ceo organizam. Joga i pilates su korisne za svesnost o položaju tela, razvoj balansa, očuvanje obima pokreta i u zahtevnijim položajima i vežbama deluju i kao vežbe sa opterećenjem koje je neophodno imati.
Brinimo o sebi, pre svega i pre svih
Vežbe sa opterećenjem, ono što podrazumevamo pod „idenje u teretanu”, neophodne su za jake mišiće i što otpornije kosti, kažu stručnjaci. Način života koji sada veliki deo nas živi „melje” i nemilice troši naše kapacitete. Iako, s druge strane, svi znamo da je veoma bitno pokušati barem da se nađe balans, brinuti što više o sebi, truditi se da našem telu damo dovoljno sna da iskoristi sopstvene regenerativne procese, imati optimalan broj obroka u toku dana i što više fizičke aktivnosti.
– Jednostavno volite sebe, jer kao što kažu na početku svakog leta avionom, stavite masku prvo sebi, jer ako ne brinete i ne volite sebe, ne možete pomoći i biti dobri ni drugima oko vas – poručuje prof. dr Radmila Matijević.
