Genetski modifikovan svinjski bubreg prvi put je transplantiran Amerikancu Richardu Slaymanumiru, koji je premino dva meseca posle operacije, saopštila je njegova porodica. Slaymanumir je prva osoba na svetu kojoj je u 62. godini transplantiran genetski modifikovan svinjski bubreg u Massachusetts General Hospital.
Očekivalo se da će genetski modifikovan svinjski bubreg moći bar dve godine da zameni ljudski
Iako su verovali da će pacijent moći sa presađenim bubregom da živi najmanje dve godine, lekari bolnice Massachusetts General Hospital, kao i porodica Richarda Slaymanumira, saopštili su da je Rik preminuo dva meseca nakon transplatacije. Tim za transplantaciju u Massachusetts General Hospital naveo je da nemaju nikakvih indicija da je Slaymanumir umro od posledica transplantacije.
Porodica preminulog Slaymanumira podvrgnuta je operaciji delimično kako bi on bio primer i pružio nadu hiljadama ljudi kojima je potrebna transplantacija kako bi preživeli.
– Rik je postigao taj cilj i njegova nada i optimizam trajaće zauvek – navodi se u saopštenju porodice koja je izrazila zahvalnost lekarima zbog izvedene ksenotransplantacije koja im je omogućila još dva meseca života u društvu Richarda.
Zbog komplikacija izazvane transplatacijom i dijalizom jedino rešenje bilo je da se ugradi genetski modifikovan svinjski bubreg
Šezdesetdvogodišnji Amerikanac iz Vejmuta u Masačusetsu bio je prva osoba na svetu koja je bila podvrgnuta ovoj proceduri. Ranije su svinjski bubrezi bili privremeno presađeni donorima koji su doživeli moždanu smrt, dok su dvojici muškaraca transplantirano srce svinje, ali su obojica umrla u roku od nekoliko meseci.
Richard Slaymanumir imao je transplantaciju bubrega u bolnici 2018. godine, ali je morao da se vrati na dijalizu prošle godine kada se pokazalo da je operacija bila neuspešna. Kada je i dijaliza počela da se sve češće komplikuje njegovi lekari su predložili transplantaciju bubrega svinja.
Šta je ksenotransplantacija?
Ksenotransplantacija se odnosi na lečenje ljudi ćelijama, tkivima ili organima životinja. Napori da se ljudi leče na taj način često su neuspešni jer ljudski imuni sistem odmah uništava strano životinjsko tkivo. Nedavni pokušaji koristili su organe svinje koje su modifikovane tako da budu što sličniji ljudima.
