Hronična bolest bubrega poprima epidemijske razmere: ovaj upozoravajući podatak treba ozbiljno da shvate i oni koji sa bubrezima imaju probleme i porodičnu istoriju bolesti, ali i zdrave osobe. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700 hiljada pacijenata sa ovom hroničnom bolešću.
Zašto je hronična bolest bubrega još uvek nedovoljno prepoznata iako je u ekspanziji
Većina pacijenata nema nikakve simptome u ranoj fazi bolesti. Zbog toga se dijagnoza često postavlja kasno, kada su troškovi lečenja znatno veći a kvalitet života pacijenata znatno lošiji.
Hronična bolest bubrega se definiše kao poremećaj u strukturi i/ili funkciji bubrega, a koji je prisutan duže od tri meseca. Reč je o neizlečivoj bolesti, koja za posledicu ima progresivni pad bubrežne funkcije. I pored toga što je broj obolelih u porastu na nivou svetske populacije, bolest i dalje ostaje nedovoljno prepoznata. Ni kod nas situacija nije značajno drugačija.
– Izuzetno je važno podizati svest o epidemiji hronične bubrežne bolesti. Svaki deseti čovek na svetu ima neki stadijum hronične bolesti bubrega, a ono čemu su nefrolozi sve više okrenuti u poslednje vreme sa razlogom je stavljanje akcenta na primarnu zdravstvenu zaštitu. Činjenično stanje je da postoji veliki broj pacijenata u tom sistemu koji nije ni svestan da ima hroničnu bubrežnu bolest. Cilj je identifikovanje bolesti u što ranijim stadijumima, pre svega zbog toga što je u pitanju bolest koja se razvija bez simptoma – kaže u razgovoru za eKlinika portal Ass dr Milica Kravljača, nefrolog iz Klinike za nefrologiju UKC Srbije.
Važnost prevencije: Kojim jednostavnim analizama u ranim stadijumima može da se otkrije hronična bolest bubrega
Nažalost, kada se simptomi jave lekari ne mogu mnogo toga da učine osim zamene bubrežne funkcije, konstatuje Ass dr Kravljača i dodaje:
– Upravo zbog toga je zadatak kompletne stručne zajednice rad na prevenciji i što ranijem otkrivanju. Kako je poznato da su dva najvažnija razloga hronične bolesti bubrega povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) i dijabetes (diabetes mellitus), to su i dve najvažnije populacije pacijenata koje pre svih drugih moraju da budu na skriningu za hroničnu bolest bubrega. U svakom centru primarne zdravstvene zaštite je moguće uraditi analizu krvi i proveriti nivo kreatinina, najčešćeg markera provere bubrežne funkcije, uz test urina iz koga možemo detektovati protein(e) albumin(e). Tako se i u najranijim stadijumima može otkriti hronična bolest bubrega, a što se ranije otkrije, veće su šanse da se sa njom što uspešnije izborimo.
Hronična bolest bubrega, komplikacije i najčešći komorbiditeti
Prema rečima naše sagovornice, ukoliko se pokaže da postoji sumnja, pacijent se može odmah uputiti nefrologu. Ovo je posebno važno ako je uz hipertenziju ili dijabetes prisutan još neki razlog, pa je, kako naglašava, neophodna dobra stretegija lečenja ovakvih bolesnika. Oni se, na primer, od hipertenzije mogu uspešno lečiti i u dužem vremenskom periodu i u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.
Noviji dostupni lekovi, ističe Ass dr Kravljača, danas daju velike mogućnosti za usporavanje hronične bolesti bubrega i promenu toka bolesti. Takođe, pravovremeno mogu adekvatno da se leče i druge komplikacije poput anemije, takođe čestog pratioca hronične bubrežne bolesti. Smanjiće se i rizici od drugih kardiovaskularnih bolesti, koje su kod takvih bolesnika najčešći razlog mortaliteta. Čak i kada ne postoji drugo rešenje osim potpune zamene bubrežne funkcije nastavlja se lečenje, kako bi se i u toj fazi smanjili komorbiditeti i poboljšao kvalitet života, kaže Ass dr Milica Kravljača.
Koji simptomi još mogu, ali i ne moraju da budu upozoravajući
Pored pacijenata sa hipertenzijom i dijabetesom koje su u „prvom redu ririka“, onih koji su nekada imali epizodu akutnog oštećenja bubrega u prošlosti iz različitih razloga, pacijenata sa aktivnom dijagnozom osštećenja bubrega i starijih osoba, i zdravi ljudi bi trebalo da obrate pažnju na znake koje im telo šalje.
– Bilo koja abnormalnost u mokraći ja alarm za javljanje lekaru. Krv u mokraći može da bude posledica urinarne infekcije – ne mora da znači da je u pitanju bolest bubrega, ali je to neophodno proveriti. Takođe, ako nemamo infekciju a postoji trag proteina u mokraći, takođe treba posetiti nefrologa. Isto je i sa kreatininom na gornjoj granici ili sa povišenim vrednostima, posebno kod mladih, zdravih osoba. Ukoliko su prisutni problemi sa mokrenjem (smanjeno mokrenje), mučnina, gađenje na hranu, nagon na povraćanje, opšta slabost, sve su to upozoravajući znaci koje treba proveriti. Anemija može biti znak već odmakle hronične bubrežne bolesti, zato su redovne kontrole krvi i mokraće imperativ i za zdrave osobe i važna stavka prevencije hronične bubrežne bolesti – naglasila je u razgovoru za eKlinika portal Ass dr Milica Kravljača, nefrolog.
Još detalja o bolesti i brošuri udruženja „Zajedno za novi život“
Hronična bolest bubrega je progresivnog toka sa pet stadijuma, koja pogađa sve sisteme organa. Pravovremena promena životnih navika i lečenje u ranim fazama bolesti usporava progresiju i razvoj pridruženih bolesti. Nažalost, i pored toga, veliki broj pacijenata sa hroničnom bubrežnom bolešću ima komorbiditete. Zbog vitalne uloge koju imaju bubrezi, ova bolest je usko povezana sa drugim oboljenjima. Pored hipertenzije, dijabetesa i srčanih oboljenja, to su poremećaji metabolizma minerala kosti, kao i razvoj sekundarnog hiperparatireoidizma.
Kako se hronična bubrežna bolest dijagnostikuje u kasnim stadijumima, za najveći broj pacijenata jedine mogućnosti lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega. Transplantacija zahteva odgovarajućeg donora (po HLA tipizaciji), kompleksnu hirurgiju i doživotnu imunosupresivnu terapiju.
Sa ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana bubrega: Mladen Todić, predsednik Udruženja „Zajedno za novi život“; Puk. doc dr Neven Vavić, nefrolog, načelnik Klinike za nefrologiju VMA; Ass dr Milica Kravljača, nefrolog, Klinika za nefrologiju UKC Srbije; Nedeljko Spasojević, pacijent na hemodijalizi i listi čekanja za transplantaciju bubrega i Jakša Vučurević, transplantirani pacijent
Svetski dan bubrega obeležava se u svetu svakog drugog četvrtka u martu. Udruženje „Zajedno za novi život“, zajedno sa najeminentnijim lekarima koji se bave ovom problematikom a u cilju prevencije i lakšeg suočavanja pacijenata sa ovom bolešću, izradilo je tim povodom prigodnu brošuru kako bi što više pacijenata u ustanovama u kojima se leče moglo da dođe do ovih važnih informacija.
