Vežbanje ranije u toku dana i doslednost mogu poboljšati zdravlje srca

Tokom proteklih nekoliko godina, istraživači su stekli bolji uvid u to kako cirkadijalni ritam tela utiče na opšte zdravlje

Nova studija, objavljena u časopisu Medicine & Science in Sports and Exercise, izveštava da vežbanje ranije u toku dana, u isto vreme svaki dan, može poboljšati kardiovaskularno i plućno zdravlje kod osoba kako stare. Prethodne studije pokazuju da poremećaj 24-časovnog ciklusa spavanja/buđenja u telu može negativno uticati na sposobnost osobe da razmišlja i fokusira se, i potencijalno može povećati rizik od nekoliko zdravstvenih stanja, uključujući srčane bolesti, dijabetes tipa 2, gojaznost, depresiju, pa čak i neke vrste raka.

Pored regulisanja kada ste budni ili spavate, cirkadijalni ritam takođe definiše vreme kada obavljate aktivnosti tokom dana, kao što je kada idete na posao, kada jedete različite obroke i kada vežbate.

Preporučujemo

Prethodna istraživanja pokazuju da cirkadijalni ritam može uticati na performanse osobe tokom vežbanja i vreme oporavka. Poremećen ciklus spavanja/buđenja takođe može izazvati probleme sa sposobnošću tela da reguliše temperaturu i izazvati hormonske fluktuacije, što takođe može uticati na fizičku aktivnost.

Kako vežbanje utiče na kardiorespiratornu kondiciju kasnije u životu

Za ovu studiju, istraživači su regrutovali oko 800 starijih osoba prosečne starosti 76 godina. Učesnici studije zamoljeni su da nose akcelerometre na zglobu sedam dana kako bi merili svoju dnevnu aktivnost, a takođe su prošli kardiopulmonalno testiranje vežbanja kako bi procenili zdravlje svog srca i pluća.

– Kardiorespiratorna kondicija je mera koliko dobro vaše srce, pluća i mišići rade zajedno kao odgovor na vežbanje – objašnjava dr Karyn Esser, profesorka i šef Katedre za fiziologiju i starenje na Medicinskom fakultetu Univerziteta Floride i glavna autorka ove studije.

– Više vrednosti su snažno povezane sa dužim životnim vekom i nižim rizikom od smrtnosti – dodaje ona.

Studija je takođe procenila efikasnost hodanja učesnika, koja se smatra još jednim pokazateljem zdravog starenja.

– Efikasnost hodanja pruža procenu koliko efikasno telo koristi energiju za nastavak hodanja. Što ste efikasniji, to dalje možete hodati. To je još jedna mera kondicije – kaže dr Esser.

Ranija, doslednija dnevna aktivnost povezana sa boljim zdravljem srca i pluća

Na kraju studije, dr Esser i njen tim otkrili su da su učesnici koji su imali najviše aktivnosti tokom aktivnog dela dana u odnosu na vreme dnevnog odmora, i čija se maksimalna dnevna aktivnost dogodila ranije tokom dana, bili povezani sa boljom kardiorespiratornom kondicijom i efikasnošću hodanja.

– Otkrili smo da je raniji vrhunac aktivnosti povezan sa boljim ishodima čak i kada uzmete u obzir količinu aktivnosti. Ovo ukazuje na to da ranije pokretanje tokom dana može pružiti zdravstvene koristi. Pored toga, otkrili smo da je amplituda aktivnosti, ili količina aktivnosti tokom dana, bila zdrava, što možda i nije toliko iznenađenje – detaljno je objasnila dr Esser.

Pored toga, naučnici su primetili da su bolji zdravstveni ishodi povezani sa većom doslednošću u dnevnim obrascima aktivnosti, pri čemu se najviše aktivnosti dešavalo u isto vreme svakog dana.

„Ranije vreme aktivnosti, ponavljanje” važni su za očuvanje zdravlja dok starimo

Ukratko, dr Esser kaže da ova studija otkriva da je održavanje dnevnog programa aktivnosti koji uključuje pažnju na vreme i doslednost aktivnosti važno za održavanje zdravlja dok starimo.

– Iako živimo duže, generalno ne živimo zdravije. Zato je važno pronaći načine da se ljudima pomogne da održe ili poboljšaju svoje zdravlje dok stare, kako bi se poboljšao kvalitet života i smanjio uticaj hroničnih bolesti povezanih sa starenjem – objasnila je.

– Pretpostavljamo da ranije vreme aktivnosti i ponavljanje aktivnosti pružaju koristi pored same aktivnosti. Na kraju, predlažemo da vreme i ponavljanje aktivnosti rade sa našim unutrašnjim cirkadijalnim sistemom sata kako bi se održalo zdravlje – nastavila je dr Esser.

– Nastavljamo da proširujemo našu kliničku studiju cirkadijalnog ponašanja, odnosno ponašanja aktivnosti u određeno doba dana, sa drugim ishodima, uključujući san, bol, kogniciju i mentalno zdravlje. Pored toga, moja laboratorija sprovodi tekuće prekliničke studije kako bi mehanički utvrdila kako vreme aktivnosti utiče na zdravlje sa starenjem – dodala je.

Da li su prilagođene preporuke za vežbanje naša budućnost

– Ova studija pronašla je vezu između vremena dnevne fizičke aktivnosti i mera kardiopulmonalne kondicije. Ovo ukazuje na to da bismo na kraju mogli bolje da prilagodimo naše preporuke za vežbanje kako bismo optimizovali fiziološke koristi – o ovoj studiji kaže dr Cheng-Han Chen, interventni kardiolog i medicinski direktor Structural Heart Program u MemorialCare Saddleback Medical Center, u Laguna Hilsu, Kalifornija.

– Redovno vežbanje suštinski je deo očuvanja zdravlja kako starite. Kako naša populacija stari, strategije za poboljšanje fizičke kondicije mogu nam pomoći da smanjimo teret bolesti u našem društvu. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li namerna promena i optimizacija ritma svakodnevne fizičke aktivnosti dovodi do boljih zdravstvenih ishoda – zaključuje dr Cheng-Han Chen.