Poznajete li ljude koji imaju fobiju od kupanja i kako im pomoći?

Ablutofobija predstavlja iracionalan i intenzivan strah od kupanja, tuširanja ili bilo kog oblika pranja. Može da se javi i kod dece i kod odraslih, a često značajno utiče na svakodnevni život, zdravlje i socijalno funkcionisanje.

I obično kupanje kod nekih osoba može da izazove strahove i fobiju, zašto?

Kupanje je osnovna higijenska potreba sa važnim medicinskim i društvenim značajem. Dok većini ljudi ono predstavlja rutinu, osobama sa ablutofobijom može da izazove snažan strah, pa čak i paniku.

Preporučujemo

Osobe koje imaju specifične fobije uglavnom su svesne da njihov strah nije racionalan, ali uprkos tome ne mogu lako da ga kontrolišu. Umesto toga, često izbegavaju situacije koje izazivaju nelagodnost - u ovom slučaju, kupanje ili pranje.

Tačan uzrok nije uvek poznat, ali se najčešće povezuje sa faktorima kakvi su negativno ili zastrašujuće iskustvo povezano sa kupanjem (npr. skoro utapanje ili zlostavljanje u vodi), ili uticaj okruženja. Deca mogu da razviju strah posmatrajući ponašanje članova porodice koji imaju averziju ili strah od kupanja.

Simptomi ablutofobije

Za razliku od uobičajenog izbegavanja kupanja, ablutofobija se karakteriše intenzivnim i dugotrajnim strahom koji traje najmanje šest meseci. Fizički simptomi mogu da uključuju:

• ubrzan rad srca ili lupanje srca
• otežano disanje ili osećaj gušenja
• vrtoglavicu ili osećaj nesvestice
• nagle promene telesne temperature
• drhtanje
• pojačano znojenje
• suva usta
• mučninu. 

Pored toga, osoba može da oseća:

• gubitak kontrole
• strah od nesvestice ili smrti
• osećaj odvojenosti od sopstvenog tela ili stvarnosti.

Moguće posledice ablutofobije

Izbegavanje kupanja može da dovede do ozbiljnih posledica po zdravlje i kvalitet života. Redovna higijena je ključna za prevenciju infekcija i održavanje opšteg zdravlja. Moguće posledice uključuju povećan rizik od bolesti, probleme na poslu ili u školi, socijalnu izolaciju, pad samopouzdanja i negativnu sliku o sebi, povećan rizik od vršnjačkog nasilja kod dece, ali i razvoj nezdravih mehanizama suočavanja, poput zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Kako se leči ova fobija

Najefikasniji pristup lečenju uključuje psihoterapiju, a po potrebi i medikamentnu terapiju.

Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže osobi da promeni način razmišljanja i reagovanja na strah. Cilj je razvijanje zdravijih obrazaca ponašanja i bolje upravljanje emocijama. Terapija izlaganja podrazumeva postepeno i kontrolisano suočavanje sa izvorom straha. Proces ide korak po korak: od jednostavnih radnji, poput uključivanja tuša, do kompletnog kupanja.

U određenim slučajevima mogu da se primene lekovi za anksioznost ili antidepresivi, posebno kada su simptomi izraženi ili postoje dodatni psihički problemi.

Pored stručne pomoći, korisne mogu da budu redovna fizička aktivnost, tehnike opuštanja i meditacija.

Kada potražiti pomoć?

Preporučuje se konsultacija sa lekarom ili psihologom ukoliko su prisutni simptomi anksioznosti ili depresije, povlačenje iz društvenog života, uporno izbegavanje kupanja ili izražene fizičke reakcije straha. 

Ablutofobija je ozbiljan, ali izlečiv poremećaj. Bez adekvatnog tretmana može da se pogorša i značajno utiče na zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Uz pravilan terapijski pristup i podršku stručnjaka, osobe sa ablutofobijom mogu uspešno da kontrolišu svoje simptome i vode kvalitetan, ispunjen život.

(eKlinika.rs)