I rukovanje je veliki problem: Pojačano znojenje nije uvek posledica fizičke aktivnosti ili toplog vremena

Hiperhidroza se nekada javlja bez očiglednog okidača, najčešće u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Može da traje godinama bez jasnog uzroka

Pojačano znojenje, kada je i rukovanje razlog za veliku neprijatnost, može u bitnoj meri da naruši kvalitet života. Obilno znojenje nije isključivo posledica fizičkog vežbanja ili letnjeg toplotnog talasa. Starenje, hormonska neravnoteža, određeni lekovi, stres i bolesti mogu da utiču na termoregulaciju našeg tela.

Od 20. do 30. godine života

Preporučujemo

U mladosti, posle 20. godine znojne žlezde su najaktivnije. Ovo je doba života kada je metabolizam još brz, mišićna masa je uglavnom dobra, a nivoi hormona (posebno estrogena i testosterona) su stabilni. Moguće je da dođe do pojačanog znojenja tokom fizičkog vežbanja ili u stresnim situacijama. Telo uglavnom efikasno reguliše toplotu, osim u uslovima bolesti.

Od 40. do 50. godine

Ovo je doba života kada dolazi do promena, pa se menja i način znojenja, posebno kod žena, kaže dermatolog dr Asmi Beri.

- Hormoni imaju bitnu ulogu u kontroli znoja. Promene nivoa estrogena i progesterona, tokom perimenopauze ili menopauze, deluju na regulaciju telesne temperature i dovode do talasa vrućine i noćnog znojenja - objašnjava Beri. I kod muškaraca dolazi do postepenog pada nivoa testosterona i kod njih se uočavaju promene u načinu znojenja, mada umnogo manjem obimu nego kod žena.

Posle 60. godine

Sa starenjem naše znojne žlezde postaju manje aktivne. Manje se znojimo, ali to može da znači da telo nije u mogućnosti da se dovoljno efikasno rashladi. Starije osobe su zato osetljivije na toplotu kada dolazi do iscrpljenosti i u najtežim slučajevima toplotnog udara, kaže dr Mardžori Dženkins.

Smanjeni kapacitet znojenja je normalan deo starenja, ali i nešto čega moramo da budemo svesni, posebno kada su povišene temperature vazduha.

Okidači pojačanog znojenja

Pojačano znojenje nije uvek posledica visoke temperature vazduha. Naporno fizičko vežbanje je najočigledniji okidač, ali i anksioznost ili emocionalni stres su takođe krivci.

- Fizička bol, začinjena hrana, kofein, alkohol, topli napici, pojačana vlažnost, određeni lekovi, povišena telesna temperatura kao reakcija na infekciju su sve činioci zbog kojih može da dođe do jačeg znojenja - kaže Beri.

Znojenje je prirodan proces, način na koji telo automatski reguliše temperaturu. Ukoliko telo na primer ne može da se dovoljno efikasno rashladi putem znoja, može da dođe do toplotnog udara koji je posledica naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Lekovi i pojačano znojenje

Određeni lekovi dovode do prekomernog znojenja, ovo stanje se naziva dijaforeza i česta je neželjena reakcija na upotrebu lekova koji deluju na nervni sistem, hormone ili način regulacije temperature. Antidepresivi, posebno selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina najčešće izazivaju pojačano znojenje, kaže Dženkins.

- Ovi lekovi mogu da povećaju nivo hormona i neurotransmitera serotonina, zbog čega dolazi do poremećaja termoregulacije i prekomernog znojenja, posebno noću - kaže ona. Opioidni lekovi protiv bolova mogu da dovedu do izmena sposobnosti tela da reguliše toplotu i izazovu jače znojenje.

Dženkins objašnjava da je pojačano znojenje i reakcija na upotrebu lekova za dijabetes (kao što su insulin ili sulfonilureje). Ovi lekovi mogu da izazovu i pad nivoa šećera u krvi zbog čega dolazi do pojačanog znojenja. Lekovi za štitnu žlezdu mogu da ubrzaju metabolizam i dovedu do osećaja toplote, crvenila kože. Takođe, medikamenti za snižavanje temperature poput acetaminofena ili ibuprofena mogu da izazovu znojenje.

- Slično deluju i neki lekovi za krvni pritisak. Odvikavanje od lekova, zavisnost od opijata, alkohola, nikotina ili benzodiazepina, takođe može da izazove prekomerno znojenje - navodi Dženkins.

Ukoliko posumnjamo da lek dovodi do jačeg znojenja, savet je da razgovaramo sa medicinskim radnikom; nikako se ne savetuje samostalan prekid terapije. Lekar može da prilagodi dozu leka ili propiše neki drugi lek uz koji će biti manje neželjenih reakcija kao što je znojenje.

Hiperhidroza

Hiperhidroza je medicinsko stanje tokom kojeg se telo prekomerno znoji, više nego što je potrebno za regulaciju temperature. Pojačan znoj se najčešće javlja na dlanovima (pacijent ima osećaj da mu voda curi niz dlanove), na stopalima, pazuhu, licu. Zbog pojačanog znojenja može da dođe do osipa na koži, bakterijskih i gljivičnih infekcija kože. Hiperhidroza se nekada javlja bez očiglednog okidača, najčešće u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Može da traje godinama bez jasnog uzroka. Znojenje se dešava spontano, bez posebnog nadražaja, a može biti pokrenuto nekad i emotivnim podsticajima.

Sekundarna hiperhidroza je posledica neželjenih reakcija na lekove, javlja se kod nekih infekcija, endokrinih poremećaja ili određenih vrsta raka.

- I pored toga što hiperhidroza nije opasno stanje, u bitnoj meri narušava kvalitet života. Pacijenti počinju da pate od socijalne anksioznosti, povlače se, izbegavaju zbog znojenja kontakt sa drugim osobama, sve utiče na intimni život - kaže Dženkins.