Neadekvatna upotreba lekova koja podrazumeva nepoštovanje propisanog plana lečenja, preskakanje leka, uzimanje većih ili manjih doza leka od propisanih, svake godine u Evropi odnese 200.000 života. Moguće je, posebno ako osoba pije više vrsta različitih medikamenata, u jednom trenutku da zaboravi da popije lek. Lekari upozoravaju da ovi periodični propusti ne bi trebalo da postanu i praksa, jer u tom slučaju mogu ozbiljno iskomplikovati lečenje hroničnih bolesti.
Neadekvatna upotreba lekova ugrožava život i poskupljuje lečenje
Neadekvatna upotreba lekova može ozbiljno da ugrozi život, ali i u značajnoj meri poskupi troškove lečenja. Kardiolozi okupljeni oko World Heart Federation (WHF) tvrde da sve ima za posledicu povećan broj hospitalizacija, lošije rezultate lečenja i smrt oko 200.000 pacijenata godišnje u Evropi.
Predsednik WHF prof. dr Jagat Narula smatra da i sami medicinski radnici moraju da učine mnogo više i pomognu pacijentima da se pridržavaju plana lečenja.
– Neadekvatna upotreba lekova je složen problem, nekada je posledica stigme, komunikacijskih barijera, finansijskih ograničenja pacijenata – naglašava dr Narula.
WHF procenjuje da kada bi se umesto sadašnjih 50 odsto, plana lečenja pridržavalo 70 odsto pacijenata, Evropska unija mogla da uštedi 330 miliona evra tokom 10 godina.
Lečenje nije rezervisano isključivo za ordinaciju
Kineska studija navodi da su pacijenti koji su pretrpeli jedan srčani udar, pridržavanjem tačnog plana lečenja, za 39 odsto smanjili mogućnost od naknadnog infarkta. U nameri da podstaknu pacijente da poštuju plan lečenja, stručnjaci su organizovali i Svetski dan adherence. Adherenca označava redovnost i pravilno uzimanje leka u dozi koja je preporučena od strane lekara specijaliste.
– Lečenje nije rezervisano isključivo za ordinaciju. Bitno je da ojačamo svest o redovnoj upotrebi lekova, prema uputstvu medicinskog radnika, ali i o naknadnoj nezi i zdravijem načinu života – objašnjava dr Narula.
Bitno je i da farmaceuti pomognu
Istraživanja naglašavaju da hronični pacijenti često imaju problem sa adekvatnom upotrebom lekova. Smatra se da dve trećine pacijenata sa astmom i samo 50 odsto pacijenata sa šizofrenijom redovno uzima lekove. Druga studija beleži da na početku lečenja antidepresive uzima više od 95 odsto pacijenata, a posle mesec dana samo 53 odsto pacijenata.
Stručnjaci naglašavaju da je bitno i da farmaceuti u apotekama pomognu pacijentima savetima o načinu upotrebe medikamenata i ohrabruju hronične bolesnike da se o svim nedoumicama posavetuju i sa farmaceutom.
Nepridržavanje plana terapije i neadekvatna upotreba lekova nekada su uslovljeni samom prirodom bolesti, kao što su depresija ili šizofrenija. Dešava se da pacijenti prestanu da koriste lekove kada osete neželjene reakcije, bez razgovora sa stručnjakom o mogućim alternativama, iako je nekada dovoljno samo prilagoditi dozu leka, kažu lekari.
