„Umirem i bojim se“: Kako pomoći starijoj osobi da se suoči sa strahom od smrti

„Umirem. Bojim se.“ Ove reči sa strahom očekujemo od strane bliskih ili voljenih osoba. Ipak, smrt je neizbežan deo života. Svakome od nas će se dogoditi u budemo u poziciji  da pomognemo roditelju, partneru, prijatelju ili drugoj bliskoj osobi da prođe kroz poslednju fazu života.

Poverenje i podrška u delikatnim trenucima, kada je smrt izvesnost

Iako ova situacija može da bude zastrašujuća, ona istovremeno može da bude i znak velikog poverenja. To je prilika da pomognete voljenoj osobi da svoje preostalo vreme provede što kvalitetnije, da ode bez kajanja i da zajedno stvorite uspomene koje će imati neprocenjivu vrednost.

Preporučujemo

Tokom ovog procesa javljaju se brojni izazovi. Kraj života često može da izazove snažne emocije, među kojima je anksioznost jedna od najizraženijih. Pošto je iskustvo umiranja različito za svakoga i postoji mnogo nepoznanica, i pacijenti i porodica mogu da budu preplavljeni strahom.

Evo koji su su najčešći strahovi koje starije osobe osećaju i načini kako možete da im pomognete.

Strah od samog procesa umiranja

Strah od umiranja povezan je sa brigom zbog bola koji će možda doživljavati i trpeti, posebno ako postoji i neka bolest. Mnogi se pitaju: „Kako ću izdržati?“

Važno je objasniti voljenoj osobi da može da dobije adekvatnu kontrolu bola. Savremena palijativna nega može da omogući minimalan ili gotovo nikakav bol, ukoliko pacijent to želi. Medicinsko osoblje je obučeno da prepozna potrebe pacijenta kroz verbalne i neverbalne signale i da predloži najbolje opcije za ublažavanje simptoma. Otvoren razgovor o ovim mogućnostima može značajno da smanji strah.

Strah od gubitka kontrole

Neke osobe mogu da ostanu relativno aktivne do samog kraja života, ali mnogima je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima. Zavisnost od drugih može da bude veoma teška za prihvatanje.

Da biste ublažili ovaj strah, podstaknite osobu da zadrži rutinu što duže, podsetite je da bolest ne menja njen identitet i omogućite joj da unapred upozna negovatelje i medicinsko osoblje.

Takođe, izuzetno je važno razgovarati o željama za kraj života dok je osoba još u stanju da donosi odluke. Dokumenti poput testamenta o medicinskoj nezi mogu da pomognu da se očuva osećaj kontrole i sigurnosti.

Strah od napuštanja voljenih

Mnoge starije osobe manje razmišljaju o sebi, a više o onima koje ostavljaju iza sebe. Često se pitaju:

„Šta će biti sa mojom porodicom?“

„Kako će oni bez mene?“

Ovaj strah može da se ublaži iskrenim razgovorom. Važno je uveriti ih da će porodica biti dobro, objasniti konkretne planove za budućnost i posebno obratiti pažnju na brigu o deci ili članovima koji zavise od drugih.

Otvorenost i sigurnost u planiranje mogu da donesu veliko olakšanje.

Strah od reakcija drugih ljudi

Kraj života može da bude emotivno veoma intenzivan i za pacijenta i za porodicu. Reakcije poput tuge i straha su prirodne, ali ponašanje okoline može snažno da utiče na osobu koja umire.

Preporuke psihologa:

• pokušajte da zadržite što prirodnije ponašanje
• fokusirajte se na zajedničko vreme, a ne samo na gubitak
• izražavajte emocije, ali sa merom i poštovanjem.

Takođe je važno da svi uključeni (porodica i negovatelji) vode računa o sopstvenom zdravlju -  dovoljno sna, pravilna ishrana i emocionalna podrška mogu da spreče dodatni stres kod pacijenta.

Strah od usamljenosti

Strah može da pojača potrebu za bliskošću. Mnoge starije osobe brinu da će poslednje dane provesti same.

Da biste to sprečili, organizujte redovne posete porodice i prijatelja, pronađite balans između društva i odmora i razmotrite pomoć volontera ili stručnih službi.

Čak i kada niste u mogućnosti da budete često prisutni, postoje organizacije koje mogu da pruže podršku i društvo.

Strah od nepoznatog

Pitanja poput:

„Da li postoji život posle smrti?“

„Šta me očekuje?“

univerzalna su i mogu da izazovu duboku anksioznost.

Podrška u ovom segmentu može da bude razgovor o ličnim uverenjima, uključivanje duhovnih ili verskih lica, kao i pružanje emocionalne sigurnosti bez nametanja stavova. Čak i osobe koje nisu religiozne mogu da pronađu mir kroz ovakve razgovore.

Strah da život nije imao smisla

Pred kraj života mnogi preispituju svoj put i pitaju se da li je njihov život imao vrednost.

Ovo je trenutak kada vaša podrška može da ima ogroman značaj. Recite im koliko vam znače, podsetite na njihov doprinos i lepe uspomene, ohrabrite i druge da učine isto (lično ili putem pisama).

Zajedničko gledanje fotografija, prisećanje i razgovori o životnim lekcijama mogu da donesu osećaj ispunjenosti i mira. Pomoći starijoj osobi da se suoči sa strahom od smrti ne znači imati sve odgovore. Mnogo je važnije biti prisutan, slušati i pružiti osećaj sigurnosti.

Empatija, iskrenost i bliskost mogu da učine da poslednji dani budu ispunjeni dostojanstvom, smirenošću i ljubavlju, što je, na kraju, najvažnije i za osobu koja odlazi i za one koji ostaju.

(eKlinika.rs)