Prekid prijateljstva je bolno životno iskustvo. Često je saznanje da su nam se putevi razišli traumatično, teško ga prihvatamo i zaboravljamo da je reč o sasvim normalnoj životnoj pojavi i ciklusu.
Zašto je prekid prijateljstva tako bolan
Prekid prijateljstva može biti jednako bolan kao i kraj ljubavne veze. Boli uloženo vreme, emocije, izgubljena podrška, izneverena očekivanja, strah od nedostatka oslonca u teškim trenucima.
Međutim, tek kada prihvatimo da svako ima različita očekivanja i potrebe u životu, od čega je prijateljstvo samo jedan segment, lakše ćemo se nositi sa gubitkom. Stav bez osuđivanja sebe i drugih može pomoći u procesu oporavka i zdravom prihvatanju ovakvog tipa gubitka.
Osećaj napuštenosti može da nas slomi i izazove psihofizičke simptome
Psihijatar dr Gina Simmons Schneider opisuje slučaj svoje klijentkinje Sare, koja je bila skrhana gubitkom značajnog prijateljstva:
– Bile smo prijateljice 28 godina. Prošle smo zajedno kroz rođenja dece, praznike, smrti, sve. A sada neće ni da razgovara sa mnom. Osećam se napušteno – pričala je na seansi.
Gubitak bliskog prijatelja može biti jednako bolan kao i kraj ljubavne veze. Možemo iskusiti fizičke simptome poput nesanice, bolova u stomaku i stezanja u grudima – može delovati kao bukvalni „srčani bol“.
Psihološki simptomi mogu uključivati ubrzan rad srca, preterano razmišljanje i analiziranje, zabrinutost i osećaj otuđenosti. Gubitak bliskog prijatelja može nas čak uvući i u depresiju, sa osećajem bezvrednosti, beznađa i nemoći.
Prekid prijateljstva i uticaj na zdravlje u istraživanjima
Ako verujemo da imamo dovoljno prijatelja da ispune naše emocionalne potrebe, bolje se nosimo sa stresom. Međutim, gubitak prijatelja može poljuljati tu veru i uzdrmati našu emocionalnu stabilnost, potvrđuju i studije (King, A. R. et al., 2016).
Prijatelji pozitivno utiču na zdravlje i dugovečnost. Njihovo odsustvo može negativno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje. Nemogućnost održavanja prijateljstava kod nekih ljudi povezana je sa depresijom i drugim mentalnim poremećajima (Brent, L. J. et al., 2014).
Različiti tipovi prijateljstava
Svako od nas drugačije pristupa prijateljstvu. Dr Simmons Schneider kaže da se poimanje i percepcija prijatelja može podeliti na tri tipa, uz zanimljivo poređenje sa biljkama i uzgajanju istih:
- Prijatelji sukulenti – Potrebno im je vrlo malo održavanja. Vole iskrenost („reci mi direktno“) i minimalnu komunikaciju („nemoj pričati previše“). Rastu postepeno, čak i u teškim uslovima.
- Prijatelji drveće – Posle prvih nekoliko godina zalivanja i nege, razvijaju snažne korene. Na početku im je potrebna pažnja, ali kasnije odnos postaje stabilan i dublji s vremenom.
- Prijatelji cvećnjaci – Zahtevaju stalnu negu: plevljenje, orezivanje, đubrenje. Ako im ne posvetite dovoljno pažnje, odnos se gubi.
Ako ste tip prijatelja sukulent ili drvo, možda ćete videti cvećnjaka kao teže održivog prijatelja. Cvećnjaci, dakle, očekuju stalnu pažnju – ako ne provodite dovoljno vremena zajedno, za njih prijateljstvo kao i da ne postoji.
Odnos Sare i Monike: Ko je drvo, ko cvećnjak ili sukulent?
Sara se videla kao „drvo“ – njeno prijateljstvo sa Monikom imalo je duboke korene. Pretpostavljala je da će Monika razumeti njen stres i manjak vremena. Monika je, s druge strane, bila „cvećnjak“ – volela je lepe trenutke i zabavu, ali Sarine negativne emocije nisu se uklapale u njen način života.
Psihijatar je pitala Saru šta je dovelo do kraja prijateljstva sa Monikom.
– Rekla mi je da joj je dosadilo da me teši. Naš posao je pretrpeo ogroman udarac tokom pandemije. Morali smo da radimo u režimu prekovremenih sati da bismo opstali. U isto vreme, ona je nasledila milione iz porodičnog fonda. Htela je da uživa u životu i zabavi se, a meni je bila potrebna podrška. Rekla je da sam previše negativna i da je sputavam. Mislila sam da mogu da joj verujem. Sada se osećam povređeno, kao da sam uzalud provela sve te godine pomažući joj u teškim trenucima – rekla je Sara.
Prihvatiti prolaznost i gubitak je teško. Želimo da budemo sigurno povezani s onima koje volimo i ne želimo da mislimo o mogućnosti da ih izgubimo. Međutim, gubici su neizbežni.
Sara je smatrala Moniku svojom prijateljicom zauvek i šokiralo ju je što joj Monika nije pružila emocionalnu podršku, već je prekinula prijateljstvo u trenutku kad joj je bila najpotrebnija. No, kako se u svemu tome osećala Monika? Ne znamo, jer ovde imamo samo Sarinu verziju priče.
Kako se nositi sa gubitkom prijateljstva
Jedna od ključnih odlika mentalnog zdravlja je sposobnost suočavanja sa gubitkom. Lakše ćemo prebroditi takav gubitak ako se držimo zdravih životnih navika. Evo nekoliko načina da se nosimo sa gubitkom prijatelja:
- Gubitak je normalan i neizbežan. Ljudi se sele, menjaju, udaljavaju. Prihvatanje ove činjenice pomaže nam da se lakše nosimo s tim.
- Gubitak može delovati lično, ali često nije. Prijatelji se udaljavaju zbog velikih životnih promena – selidbe, fakulteta, braka, dece, promene posla, razvoda, penzije. Kraj prijateljstva ne znači da smo „podbacili“ kao ljudi.
- Tuga i bol su deo života, ali život se nastavlja. Patnja, nesanica i suze su normalni, ali s vremenom se prilagođavamo i pronalazimo novi smisao. Pričajte sa nekim u koga imate poverenje, izbacite iz sebe ono što osećate.
- Neosuđivanje pomaže bržem oporavku. Kritika – bilo sebe ili drugih – samo produbljuje bol. Prihvatiti stvari onakve kakve jesu olakšava proces isceljenja.
Između krivice i ljutnje
Sara je sebe doživljavala kao negativnu i zahtevnu, a Moniku kao hladnu i bezosećajnu. Oscilirala je između osećaja krivice i ljutnje. Terapeutkinja joj je objasnila da trenutna osećanja ne definišu osobu u celosti. Svaka od njih dve je imala svoje potrebe koje ona druga nije mogla da ispuni.
U početku je Sara želela da se reši svih poklona i uspomena na Moniku. Pogled na te stvari samo joj je pojačavao bol. U terapiji joj je predloženo da napiše oproštajno pismo Moniki, da izrazi bol, ali i zahvalnost za sve lepe trenutke koje su delile.
Jedan od najvećih izazova za Saru bio je osećaj da i dalje voli svoju prijateljicu:
– Još uvek mi je stalo do nje. Ne znam šta da radim sa svim ovim osećanjima, brigom i ljubavlju koju i dalje osećam – mučila se klijentkinja.
Psihijatar joj je takođe savetovala da počne od ljubavi i saosećanja prema sebi. Svako ko živi dovoljno dugo doživeće gubitak prijatelja – i to boli. Ali, sebi možemo olakšati tako što ćemo se nežno ophoditi prema sebi. Briga o sebi uključuje: redovan san, zdravu ishranu, emocionalnu podršku, fizičku aktivnost, relaksaciju, meditaciju i kontemplaciju.
Gubitak prijateljstva može biti bolan. Ali, s vremenom i brigom o sebi možemo pronaći mir i nove prilike za prijateljstva, ne osuđivati sebe ni druge ljude ako više sebe ne vide u našem životu, i sačuvati dragocene uspomene.
