Da li se više plašite bolesti nego što je to normalno: kada briga o zdravlju prelazi u zdravstvenu anksioznost

Povremena zabrinutost zbog simptoma deo je brige o zdravlju, ali strah od bolesti kod nekih ljudi počinje da upravlja svakodnevicom. Pregledi donose samo kratkotrajno olakšanje, a misao da je ozbiljna bolest možda promakla ponovo pokreće proveravanje. Zdravstvena anksioznost može da se ublaži uz odgovarajuću medicinsku procenu i psihološku podršku i da ne pređe u hipohondriju.

Kada strah od bolesti postaje zdravstvena anksioznost

Briga o zdravlju podrazumeva da primetimo promenu i potražimo savet kada je to potrebno. Zdravstvena anksioznost nastaje kada zabrinutost postane preterana, uporna i teško podnošljiva. Osoba provodi mnogo vremena razmišljajući o tome da ima ozbiljnu bolest ili da će je dobiti. Strah tada ometa posao, odnose i uobičajene aktivnosti.

Preporučujemo

Važno je da zdravstvenu anksioznost ne poistovećujemo sa izmišljanjem tegoba. Ona može da postoji kod ljudi bez dijagnostikovane bolesti, ali i kod osoba koje imaju zdravstveni problem. Telesni simptomi i emocionalna patnja zaslužuju ozbiljnu procenu. Ključno pitanje jeste koliko strah i način reagovanja na simptome otežavaju život.

Izraz „hipohondar“ često se koristi kao etiketa koja umanjuje tuđu patnju. Stručna procena zahteva mnogo više od takvog naziva. Jedna od mogućih dijagnoza jeste poremećaj anksioznosti zbog bolesti, kod kojeg su telesni simptomi odsutni ili blagi, a zabrinutost izrazita. Ipak, ne ispunjava svaka osoba koja strahuje od bolesti kriterijume za ovaj poremećaj.

Zašto stalno proveravanje simptoma ne donosi trajan mir

Krug straha često počinje telesnim osećajem koji osoba protumači kao znak opasne bolesti. Zatim proverava telo, pretražuje simptome ili traži potvrdu da je sve u redu. Uveravanje može kratkotrajno da smanji napetost. Kada se pojavi nova sumnja, potreba za proveravanjem vraća se.

Problem je u pokušaju da se postigne potpuna sigurnost. Nijedan pregled ne daje garanciju da osoba nikada neće oboleti. Stalno traženje takve garancije može da održava zabrinutost. Zbog toga ponavljanje provera ne mora da donese očekivani dugoročni mir.

Anksioznost može da izazove telesne reakcije, uključujući ubrzan rad srca i glavobolju. Osoba te osećaje može da protumači kao dodatni dokaz bolesti. Neki ljudi zbog straha izbegavaju fizičku aktivnost ili sadržaje povezane sa oboljenjima. I proveravanje i izbegavanje zato zaslužuju pažnju tokom procene problema.

Kako izgleda procena i kada treba da se potraži pomoć

Pomoć je potrebna kada misli o bolesti zauzimaju veliki deo dana ili narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Razlog za razgovor sa stručnjakom jeste i zabrinutost koja ostaje izrazita uprkos odgovarajućim pregledima. Ne treba da se čeka da strah postane potpuno nepodnošljiv. Procena počinje razgovorom o simptomima, prethodnim pregledima i zdravstvenoj istoriji. Lekar odlučuje da li su potrebni pregled i dodatna ispitivanja. Cilj je da se telesne tegobe procene, uz razmatranje mogućeg doprinosa anksioznosti.

Psiholog ili psihijatar ispituje koliko dugo strah traje i kako utiče na ponašanje. Važni su učestalost proveravanja, potreba za uveravanjem i aktivnosti koje osoba izbegava. Razmatraju se i druge psihičke teškoće koje mogu bolje da objasne zabrinutost ili da postoje istovremeno.

Procena zdravstvene anksioznosti nije poruka da osoba treba da zanemari svaku buduću tegobu. Sa lekarom treba da se dogovori kada je potrebna nova kontrola i kako da se reaguje na promene simptoma. Koristan je jasan plan praćenja, umesto samostalnog odlučivanja između stalnih pregleda i potpunog izbegavanja zdravstvene zaštite.

Šta je klinička studija pokazala o psihoterapiji

Randomizovana klinička studija CHAMP o lečenju zdravstvene anksioznosti objavljena je u časopisu The Lancet. U istraživanje su uključena 444 pacijenta iz različitih specijalističkih ambulanti. Upoređivane su prilagođena kognitivno-bihejvioralna terapija i uobičajena zdravstvena nega. Terapijska grupa imala je od pet do deset seansi. Posle godinu dana smanjenje zdravstvene anksioznosti bilo je u proseku za 2,98 poena veće nego u kontrolnoj grupi, prema korišćenoj skali. Razlike u korist terapije zabeležene su i posle dve godine.

Nivo zdravstvene anksioznosti u normalnom rasponu postiglo je 13,9 odsto učesnika uz terapiju, naspram 7,3 odsto uz uobičajenu negu. Taj rezultat pokazuje korist, ali i da poboljšanje ne znači da su kod svih učesnika tegobe nestale. Između grupa nisu utvrđene značajne razlike u socijalnom funkcionisanju i kvalitetu života povezanom sa zdravljem.

Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže osobi da prepozna automatske zaključke i ispita njihovu utemeljenost. Rad može da obuhvati postepeno suočavanje sa neizvesnošću i promenu ponašanja koja održavaju strah. Cilj je da osoba razvije drugačiji odgovor na zabrinutost, uz očuvanje odgovarajuće brige o zdravlju.

Šta može da pomogne da strah od bolesti manje upravlja danom

Koristan prvi korak jeste beleženje koliko često osoba proverava telo, pretražuje simptome i traži uveravanje. Zatim može postepeno da smanjuje provere koje nisu deo dogovorenog medicinskog praćenja. Promena treba da bude ostvariva, uz stručnu podršku kada je potrebna.

Kada se pojavi zastrašujuća misao, može da pomogne zapisivanje uravnoteženog objašnjenja. Umesto zaključka da određeni osećaj sigurno znači ozbiljnu bolest, korisno je da se razmotre i druge mogućnosti. Takva vežba ne postavlja dijagnozu, već pomaže da pretpostavka ne postane automatski činjenica.

Postepen povratak aktivnostima koje su izbegavane može da bude deo oporavka. Šetnja, druženje i druge uobičajene obaveze biraju se u skladu sa zdravstvenim stanjem. Redovan san, kretanje i vežbe opuštanja mogu da dopune stručno lečenje.

Ako samopomoć nije dovoljna, lekar može da predloži psihoterapiju, lekove ili njihovu kombinaciju. Izbor zavisi od procene, intenziteta tegoba i drugih zdravstvenih okolnosti. Strah od bolesti zaslužuje pomoć i kada su medicinski nalazi uredni, jer je patnja koju izaziva stvarna.

(eKlinika.rs)