Kada ljudi prežive rak ostaju izazovi mentalnog zdravlja i psihološke patnje o kojima retko ko brine

Ljudi koji prežive rak u svom oporavaku dalje se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja. Na primer, sve veći broj Amerikanaca dobija i preživljava rak. U SAD je 2025. godine bilo više od 18 miliona preživelih od raka, a Nacionalni institut za rak procenjuje da će taj broj porasti na 22 miliona do 2035. godine. Ali, dugo nakon završetka lečenja, mnogi preživeli se suočavaju sa dugotrajnim izazovima mentalnog zdravlja koji se ne rešavaju.

„Tihi“ uticaji raka

Studije pokazuju da preživeli od raka doživljavaju anksioznost i depresiju koje mogu da traju godinama nakon što završe lečenje. Organizacija „Cancer Nation“ anketirala je pacijente širom zemlje prošle godine i otkrila da je oko trećine onih koji su završili lečenje prijavilo anksioznost zbog potencijalnog povratka raka, kao i probleme sa osećajem da se ne osećaju kao nekada. Takođe, samo 1 od 5 anketiranih preživelih prijavilo je da je posetilo stručnjaka za mentalno zdravlje. I pronalaženje terapeuta, koji razumeju kako rak može fizički i emocionalno da utiče na ljude, može da bude izazov.

Preporučujemo

Kada ljudi prežive rak, nakon lečenja tela su se fizički promenila, pacijenti se mire sa tugom i gubitkom

Terapeut Julie Larson celu svoju profesionalnu karijeru provela je u onkološkoj podršci nezi. Diplomirala je na Columbia University, a karijeru je započela u organizaciji CancerCare, gde je razvila i vodila program za mlade odrasle, zbog praznine u podršci nezi za jedinstvenu populaciju. Kao pouzdani zagovornik zaštite mentalnog zdravlja tokom razvoja raka, doprinela je inicijativama i programima za mnoge bolnice i organizacije, radi i kao edukator na mnogim onkološkim konferencijama, ali i sa mnogo preživelih od raka. U njenoj praksi, uobičajeno je da klijenti započnu terapiju mesecima ili čak godinu dana nakon završetka lečenja, kada shvate da se ne osećaju onako kako su očekivali.

- Fizički, tela ljudi su se promenila i oni se mire sa gubitkom i tugom. I ta iskustva su malo tiša, malo nevidljivija, a prijatelji i porodica često ne razumeju ili ne shvataju to u potpunosti. Nisam lekar, ali se ovim bavim dugo vremena. Tako da znam šta se dešava kada ljudi primaju lekove za hemoterapiju kao što su adriamycin i carboplatin - kaže Larson.

Onkologija i mentalno zdravlje

Kada je u pitanju lečenje raka, oblast onkologije često zanemaruje mentalno zdravlje, naglašava dr Patricia Ganz, onkolog i profesorka na UCLA School of Public Health, koja je decenijama istraživala preživele od raka i njihove dugotrajne izazove.

- Znamo kako da damo pilule. Znamo kako da damo lekove protiv bolova, lekove za spavanje. Ali, nismo baš školovani za antidepresive - priznaje dr Ganz.

Postoji sve veća svest o potrebi za skriningom psihološke patnje kod pacijenata obolelih od raka i potrebi za pružanjem usluga mentalnog zdravlja za pacijente obolele od raka i preživele, smatra dr Ganz, ali skrining i upućivanja koje preporučuju stručnjaci ne dešavaju se uvek u meri u kojoj bi trebalo.

Kako bi se rak lečio sveobuhvatno, lekari moraju da obrate pažnju na mnogo više od samo fizičkih simptoma 

The MercyOne Richard Deming Cancer Center u De Mojnu je mesto gde se nude usluge kao što su savetovanje, muzička terapija i seanse pažnje kako bi se smanjio stres za one koji su na lečenju i van njega.

- Dobijate intenzivnu negu kada se lečite od raka. Nasuprot tome, kada ljudi završe lečenje, nega se obično menja. To je skoro kao - trebalo bi da se osećate srećno što nemate rak i da jednostavno nastavite sa svojim životom - objašnjava medicinski direktor klinike Richard Deming.

Kako bi se rak lečio sveobuhvatno, kako kaže, lekari moraju da obrate pažnju na mnogo više od samo fizičkih simptoma. To zahteva promenu u načinu na koji lekari leče pacijente.

- Na svakom koraku na tom putu, bilo da je u pitanju dijagnoza, lečenje ili praćenje, moramo da se pitamo - Koje probleme imate? A ne samo: Da li imate rak? - ističe Deming.

(eKlinika.rs)