Da li lekovi za mršavljenje mogu da ubrzaju gubitak kose kod muškaraca

Opadanje kose tokom terapije lekovima iz grupe GLP-1 najčešće se povezivalo sa brzim gubitkom kilograma. Novo istraživanje, međutim, ukazuje da kod muškaraca sklonih ćelavljenju možda postoji još jedna veza, zapisana u genima.

Kada osoba tokom nekoliko meseci izgubi veliki broj kilograma, promena se ne vidi samo na vagi i obimu struka. Organizam ponekad reaguje pojačanim opadanjem kose, posebno ako uz manji unos hrane ne dobija dovoljno proteina, gvožđa, cinka ili drugih važnih hranljivih materija.

Zbog toga se proređivanje kose prijavljeno tokom primene lekova iz grupe GLP-1, među kojima su semaglutid i tirzepatid, uglavnom objašnjavalo brzim mršavljenjem. Novo istraživanje naučnika sa NYU Langone Health otvara drugačiju mogućnost: kod muškaraca koji već imaju naslednu sklonost ka androgenetskoj alopeciji i sama aktivnost GLP-1 receptora mogla bi da doprinese gubitku kose. Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Investigative Dermatology.

Rizik veći za sedam odsto, ali šta taj broj zaista znači

Istraživači su utvrdili da je genetski određena pojačana ekspresija gena GLP1R, koji sadrži uputstvo za stvaranje GLP-1 receptora, povezana sa približno sedam odsto većim relativnim rizikom od muškog tipa ćelavosti.

Ovaj podatak ne znači da će sedam od 100 muškaraca koji koriste ove lekove izgubiti kosu. Ne znači ni da je muškarcu koji je imao rizik od 10 odsto taj rizik porastao na 17 odsto. Reč je o relativnom povećanju, pa bi, uprošćeno, početni rizik od 10 odsto porastao na približno 10,7 odsto.

Povezanost je ostala prisutna i kada su istraživači u analizu uključili druge faktore koji bi mogli da utiču na gubitak kose, kao što su povišen krvni pritisak, insulinska rezistencija i niži nivo testosterona.

– Naša studija pruža prvi genetski dokaz veze između aktivnosti GLP-1 receptora i povećanog rizika od androgenetske alopecije kod muškaraca, veze na koju se dugo sumnjalo, ali koja do sada nije bila naučno pokazana – objasnila je dr Lin Petuhova sa NYU Grossman School of Medicine.

Istraživanje nije pratilo ljude koji koriste lekove

Ovo je najvažnije ograničenje studije: naučnici nisu neposredno pratili muškarce koji su koristili semaglutid ili tirzepatid i zatim beležili koliko njih je izgubilo kosu.

Primenili su metod poznat kao Mendelova randomizacija, kojim se prirodne genetske razlike koriste kako bi se procenilo da li između nekog biološkog procesa i bolesti možda postoji uzročno-posledična veza.

U ovom slučaju analizirano je da li su genske varijante povezane sa povećanom ekspresijom GLP1R istovremeno povezane i sa genima koji se češće sreću kod muškaraca sa androgenetskom alopecijom. Podaci su poticali iz dve velike genetske baze sa ukupno više od 230.000 ljudi, pretežno belaca.

Rezultati zato predstavljaju važan signal, ali ne i konačan dokaz da lek neposredno izaziva ćelavost. Genetski pojačana aktivnost receptora tokom čitavog života nije potpuno isto što i uzimanje leka u određenoj dozi tokom nekoliko meseci ili godina.

Nije svako opadanje kose isto

Tokom mršavljenja često se javlja telogeni efluvijum, odnosno prolazno i ravnomerno opadanje kose sa celog vlasišta. Može da počne nekoliko meseci nakon naglog gubitka težine, bolesti, operacije, velikog stresa ili značajnog smanjenja unosa kalorija.

Kada se telesna težina stabilizuje, a mogući nedostaci hranljivih materija isprave, rast kose najčešće se postepeno obnavlja. Za vidljivo poboljšanje ipak mogu biti potrebni meseci, jer kosa prolazi kroz prirodne cikluse rasta i mirovanja.

Androgenetska alopecija, koju je proučavala nova studija, drugačije se ispoljava. Kod muškaraca kosa najčešće postepeno nestaje iznad slepoočnica i na temenu. Folikuli pod uticajem genetike i androgenih hormona postaju sve manji, pa svaka nova vlas raste tanja i kraće traje.

Istraživači pretpostavljaju da bi kod muškaraca koji već imaju ovu naslednu sklonost pojačana GLP-1 signalizacija mogla dodatno da oslabi rast folikula. Biološki mehanizam kojim bi se to dešavalo još nije utvrđen.

Opadanje kose već je beleženo u kliničkim studijama

Opadanje kose nije potpuno nov signal tokom primene ovih lekova. U kliničkim ispitivanjima semaglutida u dozi namenjenoj lečenju gojaznosti prijavljeno je kod oko tri odsto odraslih koji su primali terapiju i jednog odsto ispitanika koji su dobijali placebo, navodi se u aktuelnom uputstvu američke Uprave za hranu i lekove.

U ispitivanjima tirzepatida opadanje kose zabeleženo je kod četiri do pet odsto lečenih osoba i jednog odsto onih koje su primale placebo. Bilo je znatno češće kod žena nego kod muškaraca, a u dokumentaciji je povezano sa smanjenjem telesne težine. Ovi podaci pokazuju da priča još nije završena: kod nekih ljudi uzrok može biti brz gubitak kilograma, kod drugih nasledna sklonost, a moguće je i preplitanje oba faktora.

Zbog opadanja kose ne treba samostalno prekidati terapiju

Novo istraživanje nije razlog da se GLP-1 terapija izbegava kada za nju postoji medicinska indikacija niti da se lek naglo obustavi. Koristi ovih lekova u lečenju gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kod odgovarajućih pacijenata mogu biti znatno važnije od mogućeg rizika po kosu.

Ako opadanje postane primetno, potrebno je razgovarati sa lekarom ili dermatologom. Važno je utvrditi obrazac gubitka kose i proveriti da li postoje drugi uzroci, kao što su poremećaj rada štitaste žlezde, anemija, manjak gvožđa ili proteina, druga bolest, stres ili neki drugi lek.

Autori navode da bi buduća istraživanja mogla da omoguće prepoznavanje osoba sa većim genetskim rizikom pre početka terapije. Tek treba proveriti i da li bi preventivna primena terapije poput minoksidila imala opravdanja. Takve preparate ne bi trebalo uvoditi na svoju ruku, jer se lečenje bira prema uzroku i vrsti alopecije.

Naučnici tek planiraju da ispitaju da li ista genetska povezanost postoji i kod žena. Za sada se može zaključiti samo da su neki muškarci možda biološki podložniji gubitku kose, ali se još ne može predvideti kome će se, kada i u kojoj meri ova promena dogoditi.

(eKlinika.rs)