Popularna zamena za šećer sukraloza može da promeni moždanu aktivnost na načine koji podstiču apetit, sa posebno izraženim efektima kod ljudi sa gojaznošću, navodi se u novom istraživanju.
Sukraloza može da pokrene signale gladi u mozgu
Studija, koju je sprovela Keck School of Medicine na Univerzitetu Južne Kalifornije i nedavno objavljena u Nature Metabolism, ukazuje da konzumiranje sukraloze povećava aktivnost u hipotalamusu, delu mozga koji reguliše apetit i telesnu težinu.
Istraživači su otkrili da konzumiranje sukraloze povećava osećaj gladi i moždane aktivnosti u hipotalamusu, posebno kod gojaznih. Za razliku od šećera, sukraloza nije povećala hormone koji su izazivali osećaj sitosti.
– Organizam ove hormone koristi da kaže mozgu da ste uneli kalorije, kako bi smanjio glad. Sukraloza nije imala taj efekat, a razlike u odgovorima hormona na sukralozu u poređenju sa šećerom bile su još izraženije kod učesnika sa gojaznošću – navodi se u saopštenju vodećeg autora studije dr Kathleen Alanna Page, direktorka USC Diabetes and Obesity Research Institute.
– Veliki je broj ljudi koji redovno konzumiraju zamene za šećer, obično kao način da smanje kalorije ili unos šećera. Ali, da li su ove supstance zaista korisne za regulisanje telesne težine? Šta se dešava u telu i mozgu kada ih konzumiramo i da li se efekti razlikuju od osobe do osobe?“
Da bi istražili, naučnici su sproveli randomizovani eksperiment sa 75 učesnika, koji su testirani u tri različite prilike nakon što su pili vodu, napitak zaslađen sukralozom ili piće zaslađeno običnim šećerom. Koristeći magnetnu rezonancu, istraživači su dokumentovali skeniranje mozga i prikupili uzorke krvi, kao i ocene gladi pre i posle konzumiranja pića.
Otkrili su da sukraloza menja način na koji hipotalamus komunicira sa drugim regionima mozga uključenim u motivaciju. Nalazi su takođe otkrili da su učesnice iskusile veće promene u moždanoj aktivnosti u poređenju sa muškim učesnicima, što ukazuje na to da bi sukraloza mogla drugačije da utiče na pol.
Sukraloza može zbuniti mozak pružanjem slatkog ukusa bez očekivane kalorijske energije.
– Ako telo očekuje kalorije zbog slasti, ali ne dobije očekivane kalorije, to može da promeni način na koji je mozak pripremljen da žudi za tim supstancama tokom vremena – navela je dr Page.
Veštački zaslađivači nose potencijalne rizike
Sukraloza može biti i do 600 puta slađa od prirodnog šećera, podižući prag ukusa za slatko. Ona ne sadrži kalorije i stoga neće izazvati sitost, „što dovodi do povratnog prejedanja zbog ovog nedostatka”, kaže Nicolette M. Pace, registrovani dijetetičar i nutricionista i osnivač NutriSource Inc.
Iako su veštački zaslađivači, kao što je sukraloza, odobreni za upotrebu, neke studije ukazuju na potencijalne negativne efekte na zdravlje, uključujući promene u mikrobiomu creva. Zaslađivači kao što su ksilitol i aspartam povezani su sa kardiovaskularnim rizicima.
Shelley Balls, takođe registrovani dijetetičar, izrazila je zabrinutost zbog konzumiranja sukraloze među decom i adolescentima.
– U današnjem svetu teško je donositi zdrave izbore, ali povećana žudnja i glad čine stvari još težim, što potencijalno može dovesti do gojaznosti i povećanog rizika od hroničnih bolesti – kaže Balls.
– Takođe se pokazalo da sukraloza menja mikrobiom creva, a kao što znamo zdravlje creva je ključni faktor zdravlja koji uvek treba imati na umu.
Naučnici već planiraju nastavak studije kako bi istražili kako zaslađivači bez kalorija utiču na mozak dece i adolescenata, koji konzumiraju više šećera i zamena od bilo koje druge starosne grupe.
– Da li ove supstance dovode do promena u razvoju mozga dece koja su u riziku od gojaznosti? Mozak je ranjiv u ovom periodu, tako da bi to mogla biti kritična prilika da se interveniše – ističe dr Page.
Alternativne opcije i preporuke stručnjaka
Započinjanje zdravih obrazaca ishrane ranije u životu bolje je kada je u pitanju unapređenje opšteg zdravlja i smanjenje rizika od hroničnih bolesti, kaže Balls.
– Kao dijetetičar, uvek preporučujem vodu kao glavni izvor ispunjavanja potreba za hidratacijom za optimalno zdravlje. A ja, lično, držim podalje od svih veštačkih zaslađivača – dodaje ona
Normalni šećer i med – u umerenim količinama – zdravija su opcija, istakla je ona.
Iako sve zaslađivače treba konzumirati umereno, prirodni zaslađivači kao što su med i šećer, za razliku od veštačkih zaslađivača, nude potencijalne prednosti kao što su antioksidanti i vitamini i manje je verovatno da će poremetiti mikrobiom creva.
Međutim, za one koji traže alternativni zaslađivač, ona preporučuje da probaju monaško voće jer je to prirodni zaslađivač. Dok monaško voće pruža alternativu bez kalorija i bez šećera koja bi mogla biti korisna za ljude koji imaju dijabetes, Balls savetuje da se pažljivo čitaju etikete. Mnogi proizvodi sa monaškim voćem nisu čisti i često sadrže druge veštačke zaslađivače ili šećerne alkohole. Zato treba kupiti pravi monaški voćni šećer, napominje ona.
