Zašto dobri ljudi postaju puni mržnje i odbacuju čak i porodicu? Psihologija otkriva šta ih toliko menja

Kako je moguće da čovek koji je godinama bio tolerantan, pažljiv i spreman da sasluša druge odjednom postane toliko isključiv da zbog različitih uverenja prekida prijateljstva, svađa se sa porodicom ili počinje da prezire ljude koje je nekada voleo? Psihologija objašnjava kako snažna uverenja mogu da prerastu u neprijateljstvo i zašto neki ljudi u želji da odbrane ono u šta veruju počinju da se ponašaju potpuno suprotno sopstvenim vrednostima.

Kada drugačije mišljenje počne da se doživljava kao pretnja

Neslaganje je prirodan deo međuljudskih odnosa. Ljudi mogu imati potpuno različite političke, društvene ili životne stavove, a da pritom zadrže međusobno poštovanje. Međutim, kod nekih osoba granica između neslaganja i neprijateljstva postepeno nestaje. Problem često počinje kada određeno uverenje postane toliko važan deo ličnog identiteta da se svako njegovo osporavanje doživljava kao napad na samu osobu.

Tada razgovor više nije pokušaj da se razume druga strana. Postaje borba za odbranu sopstvenog identiteta, u kojoj je sve teže priznati da i druga osoba možda ima valjane argumente. Što se čovek snažnije poistovećuje sa određenom idejom ili grupom, to neslaganje u nekim okolnostima može doživljavati kao veću ličnu pretnju. Ipak, snažna uverenja sama po sebi ne vode nužno u netoleranciju. Presudno je i kako osoba razume drugačije mišljenje i koliko je spremna da prihvati da drugi imaju pravo na sopstvene stavove.

Šta kaže nauka: kako neslaganje prerasta u neprijateljstvo?

Istraživači sa američkih univerziteta Northwestern, Stanford, Harvard i drugih institucija analizirali su fenomen koji nazivaju političkim sektaštvom. Njihov naučni rad, objavljen 2020. godine u uglednom časopisu Science, objašnjava kako razlike u uverenjima mogu prerasti u duboku netrpeljivost.

Autori izdvajaju tri psihološka procesa. Prvi je podela na „nas” i „njih”, pri čemu se ljudi sa drugačijim stavovima doživljavaju kao suštinski različiti. Drugi je sve izraženije nepoverenje i odbojnost prema drugoj grupi. Treći je moralno osuđivanje, odnosno uverenje da su oni koji misle drugačije ne samo u zabludi već i loši ljudi.

Najopasnije je kada se ova tri procesa udruže, jer tada protivnik više nije neko sa kim se ne slažemo, već osoba koju smatramo moralno neprihvatljivom.

Iako se rad prvenstveno odnosi na političke podele u SAD, opisani psihološki mehanizmi pomažu u razumevanju neprijateljstva zasnovanog na grupnim identitetima. Ne dokazuju, međutim, da svaka porodična ili prijateljska svađa nastaje na isti način.

Zašto ostrašćeni ljudi ponekad povređuju upravo one koje vole?

Porodični i prijateljski odnosi posebno su osetljivi jer se u njima, osim različitih mišljenja, sudaraju i očekivanja, bliskost, poverenje i potreba da nas drugi razumeju.

Kada bliska osoba ne deli naša uverenja, to može biti bolnije nego neslaganje sa nepoznatim čovekom. Neki ljudi takvu razliku doživljavaju kao razočaranje, nelojalnost ili čak izdaju.

Ukoliko se tome pridruži snažna identifikacija sa određenom grupom, osoba može početi da procenjuje svoje najbliže prvenstveno kroz njihove stavove, zanemarujući godine zajedničkog života, podrške i bliskosti.

Istraživanje psihologa Šanta Ajengara i Šona Vestvuda, objavljeno u American Journal of Political Science 2015. godine, pokazalo je da politička pripadnost može uticati i na procene i ponašanje ljudi izvan same politike. U eksperimentalnim situacijama učesnici su pokazivali pristrasnost prema pripadnicima suprotne političke grupe.

Ovi nalazi ne znače da će političko neslaganje nužno uništiti bliske odnose, ali pokazuju koliko snažno grupni identitet može uticati na način na koji procenjujemo druge.

Zašto društvene mreže dodatno podstiču bes?

Ostrašćenost može dobiti dodatni podsticaj na društvenim mrežama, gde burne reakcije često privlače pažnju. Istraživanje naučnika sa Univerziteta Jejl, objavljeno 2021. godine u časopisu Science Advances, obuhvatilo je analizu 12,7 miliona objava na tadašnjem Tviteru, kao i kontrolisane eksperimente.

Pokazalo se da pozitivne reakcije drugih korisnika na objave koje izražavaju moralno ogorčenje mogu povećati verovatnoću da će osoba ubuduće ponovo izražavati takvo ogorčenje. Istraživači su takođe ustanovili da se ljudi prilagođavaju načinu izražavanja koji preovlađuje u njihovoj onlajn zajednici. To znači da osoba koja dobija podršku svaki put kada oštro napadne neistomišljenike može vremenom sve češće pribegavati takvom načinu komunikacije.

Važno je, ipak, razlikovati izražavanje opravdanog moralnog nezadovoljstva od vređanja, pretnji i mržnje. Istraživanje nije pokazalo da su svi oblici ogorčenja štetni.

Da li ostrašćenost pokazuje kakav je neko zaista čovek?

Kada osoba koju poznajemo godinama počne da vređa, osuđuje ili odbacuje druge, prirodno je zapitati se da li je oduvek bila takva ili se nešto u njoj promenilo. Psihologija, međutim, ne daje jednostavan odgovor.

Snažne emocije, stres, osećaj ugroženosti i uticaj grupe mogu promeniti način na koji se čovek ponaša. To ne znači da se njegova ličnost iznenada potpuno promenila, niti da je jedno neprijatno ponašanje otkrilo njegovu celokupnu prirodu.

Mnogo više govori način na koji se osoba ponaša tokom vremena. Da li ume da prizna grešku? Da li se kaje kada nekoga povredi? Može li da sasluša drugačije mišljenje? Ili uporno opravdava vređanje i ponižavanje time što veruje da je na pravoj strani?

Imati snažna uverenja nije problem. Problem nastaje kada čovek počne da veruje da mu ta uverenja daju pravo da drugima oduzme dostojanstvo.

Može li čovek da izađe iz začaranog kruga mržnje?

Promena je moguća, ali nije uvek jednostavna. Naročito kada je neprijateljstvo postalo važan deo grupnog identiteta i kada osoba iz svog okruženja stalno dobija potvrdu da je takvo ponašanje opravdano.

Jedan od korisnih koraka jeste razdvajanje čoveka od njegovog mišljenja. Moguće je odlučno se protiviti nečijem stavu, a da se pritom ne omalovažava osoba koja ga zastupa.

U bliskim odnosima ponekad pomaže i postavljanje jasnih granica: razgovor je moguć dok postoji međusobno poštovanje, ali vređanje, ponižavanje i pretnje nisu prihvatljivi.

To ne znači da svaku vezu treba sačuvati po svaku cenu. Postoje situacije u kojima je distanca neophodna, posebno ako se neprijateljsko ponašanje ponavlja i ugrožava nečiju emocionalnu ili fizičku sigurnost. Na kraju, možda je najvažnije razumeti da različito mišljenje ne mora da znači i neprijateljstvo.

Čovek može biti duboko uveren da je u pravu, a ipak ostaviti prostor za mogućnost da nešto ne zna, da nije sve razumeo ili da druga osoba ima iskustvo koje njemu nedostaje. Jer, ponekad najveća opasnost nije u tome što ljudi imaju potpuno različita uverenja, već u trenutku kada prestanu da vide čoveka iza tih uverenja.

(eKlinika.rs)