Umor od kojeg nam nekada „puca glava”, vesti koje su vesti samo kada su loše, ogovaranje , „hejtovanje” nekada su način da nam počne dan. Na putu do posla obavezno pogledamo još neki komentar ili informaciju o životu osobe koju ne poznajemo, niti ćemo je ikada upoznati. Proverimo mejlove i dođemo umorni na radno mesto. Terapeuti kažu da je digitalni umor, stalna izloženost ekranima sve veći problem savremenog čoveka koji može da se manifestuje i visokim krvnim pritiskom, ali i osećajem duboke anksioznosti, nespokoja, pa i depresije.
Osećaj preplavljenosti, nemogućnost prihvatanja novih podataka
Digitalni umor se određuje kao fizička i mentalna iscrpljenost, koja se dovodi u direktnu vezu sa prekomernom izloženost digitalnim tehnologijama. Nastaje kada pojedinac intenzivno i neselektivno koristi razne tehnološke kao u poslu, tako i u ličnom životu. Mozak u ovakvoj situaciji stalno prima i obrađuje sve više, često i nebitnih i nepotrebnih informacija. Sve ima za posledicu osećaj preplavljenosti, nemogućnost prihvatanja novih podataka. Digitalni umor može da se manifestuje različitim simptomima. Ipak najčešće su ove tegobe:
- Oslabljena koncentracija i pamćenje
- Razdražljivost koja je često bez realnog osnova,
- Glavobolja
- Preosetljivost na buku
- Anksioznost
- Poremećaj sna
- Smanjena motivacija
Aktivnost koja preoblikuje mozak
Digitalni umor, burnout su noviji izrazi, koji se sve češće koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Stručnjaci kažu da digitalni umor polako i neprimetno utiče na našu psihu, otvara pur padu produktivnosti, slabi osećaj solidarnosti i timski duh. Studija objavljena u Journal of Business Research naglašava da previše vremena ispred ekrana mobilnog telefona, kompjutera, može da preoblikuje naš mozak. Postoji nekoliko neuroloških crvenih zastavica koje nas upozoravaju na digitalni umor.
Nesvesno posezanje za telefonom
Nesvesno posezanje i kontrolisanje telefona na večeri ili zabavi sa bliskim prijateljima, fantomske vibracije, za koje ste sigurni da ste ih čuli ukazuju da imate problem sa digitalnim umorom. I ne nije u pitanju samo loša navika. Istraživanje objavljen u časopisu Frontiers in Psychology otkriva da ovakvo ponašanje ukazuje na prejaku reakciju amigdale, dela mozga koji kontroliše osećaje, na digitalne stimuluse. Mozak u suštini pojačano reaguje ako informacija nema u očekivanom, uglavnom prevelikom broju. Amigdala je deo mozga koji “obrađuje” informacije koje dobijaju emocionalnu važnost. Često se dovodi u vezu sa emocijom straha, ali važna je i za sećanja, učenje.
Rešenje: Pokušajte da zapišete na papir plan rada, bez pomoći digitalnog uređaja. Na ovaj način se aktivira deo mozga koji se zove prefrontalni korteks koji je odgovoran za planiranje, određivanje prioriteta, odlučivanje, emocije, ponašanje u društvu.
Srediću to kasnije
Radni sto, ili raspored obaveza na kompjuteru nekada je najbolje ogledalo digitalnog zamora. Razna preuzimanja, nasumične datoteke i folderi koje ćemo srediti kasnije, uglavnom se nikada ne sortiraju. Ovo ipak nije samo nered, nego kako kažu terapeuti „manifestacija zamora od odluke“. Kada je prefrontalni korteks mozga preopterećen konstantnom digitalnom obradom, čak i male organizacione odluke postaju jako opterećujuće.
Rešenje: Savet je da napravimo mapu prioriteta i da izdvojimo tri najvažnija projekta. Na taj način se smanjuje preopterećenost odlukama i stvara osećaj kontrole nad najbitnijim zadacima.
Fragmentacija pažnje
Milion različitih aplikacija, kartice pretraživača, odvlače nam pažnju. Primećuje se da je nivo pažnje kod dece skoro minimalan. U ovakvoj situaciji počnemo da radimo jedan, drugi, peti posao, a u suštini ne uradimo ništa. Studija bolnice McLean pokazuje da ovakve aktivnosti jako utiču na mozak, jer stalna promena konteksta preplavljuje neuronske puteve. Savet je da pokušamo da obavljamo jedan posao 45 minuta, bez izleta na društvene mreže, provere statusa.
Fokus na činjenicama kojima možemo da upravljamo
Digitalni umor, neograničeno konzumiranje sadržaja na društvenim mrežama, je veliki problem, kada ometa naše svakodnevne obaveze i čini naš život mnogo lošijim nego što bi trebalo da bude, kaže klinički psiholog, dr Jacqueline Bullis, McLean hospital.
– Praćenje digitalnih medija pre spavanja može da dovede do anksioznosti, lošeg raspoloženja, nesanice, razdražljivost. Anksioznost je stanje koje nas priprema da odgovorimo na buduću pretnju, korisna je kada je dobro dozirana jer nas opominje da preuzmemo odgovarajuće mere i što lakše podnesemo neku neprijatnost. Osobe koje pate od digitalnog umora, su i anksiozne jer stalno misle da će propustiti nešto važno i zato non stop proveravaju sadržaj na telefonu – objašnjava Bullis. Savet je da se fokusiramo na činjenice kojima možemo da upravljamo i da znamo da je nemoguće da u svakom momentu možemo sve da znamo.
