Još 1968. godine Američko udruženje za srce preporučilo je da dnevni unos holesterola ne sme da bude veći od 300 mg i naglasilo da se ne sme jesti više od tri jaja nedeljno, što je rezultiralo znatnim smanjenjem potrošnje jaja. Ove preporuke nisu uzele u obzir da jaja sadrže ne samo važne hranljive sastojke za celokupno zdravlje već i komponente koje pružaju zaštitu protiv hroničnih bolesti, i to na prvom mestu kardiovaskularnih bolesti.
Stav da nisu dobra zbog viskog nivoa holesterola (185 mg ima jedno žumance), važio je decenijama. Čak je i magazin „Tajm“ 1984. godine objavio naslovnicu sa dva pržena jaja na oko i slaninom koji čine lik tužnog smajlija.
Tek su početkom 21. veka započeta istraživanja koja su preispitala ove stavove i dokazala da je je sve što smo mislili o jajima zapravo pogrešno.
Jaja podižu nivo dobrog holesterola
Najnovije istraživanje kineskih naučnika pokazalo je da osobe koje jedu jaje dnevno imaju oko 20 odsto manji rizik da obole od srčanih oboljenja.
Jaja su, naime, odličan izvor „dobrog“ HDL holesterola, čiji je glavni zadatak da neutrališe negativan uticaj lošeg LDL holesterola na srce i krvne sudove. Manjak dobrog holesterola u krvi automatski znači visok nivo lošeg holesterola, koji se lepi na zidove krvnih sudova i tako ih sužava. Takođe, od naslaga masnoće na krvnim sudovima nastaju trombovi, tako što se deo naslage „odlomi“ i krene da „putuje“ krvotokom.
Posledice nedostatka dobrog holesterola su visok rizik od razvoja ateroskleroze, angine pektoris, srčanog i moždanog udara, tromboze. Nivo „dobrog“ holesterola (HDL) povećava se kod ljudi koji jedu do tri jaja dnevno.
Mogu da zamene meso
Jedno jaje sadrži polovinu dnevnih potreba proteina i samo mali deo masti i holesterola. Kada jedete jaja svakodnevno, slobodno isključite ili drastično smanite meso kao izvor proteina.
– Ženama dva, a muškarcima tri cela jaja dnevno mogu da zamene meso kao izvor proteina – kaže Branka Mirković, nutricionista.
Bebama se postepeno uvode tvrdo kuvana jaja u ishranu počev od osmog meseca života. Deci do tri godine starosti dovoljno je da jedu dva do tri jaja nedeljno kao obrok, ali se računaju i jela koja ih sadrže. Idealno je da odrasli jedu do četiri jaja nedeljno.
Drže sitost, a imaju malo kalorija
Jaja su visoko rangirana na indeksu sitosti, jer odlično kontrolišu apetit i zbog toga su sastavni deo skoro svih dijeta. Pritom nemaju puno kalorija – oko 78. Kada ih jedemo za večeru, daju dugotrajan osećaj sitosti i kontrolišu napade gladi pred spavanje – objašnjava Branka Mitrović.
Zbog ovih svojstava, jaja su deo mnogih efikasnih dijeta.
Sadrže selen!
Jaja su odličan izvor selena, kojim je zemljište u Srbiji siromašno, zbog čega većina ljudi sa našeg podneblja pati od nedostatka ovog minerala. Selen prodire u nukleus ćelija (gde se nalaze DNK i genom), pronalazi oštećenja i popravlja ih. Zahvaljujući toj sposobnosti, selen jača imunitet, usporava starenje ćelija, štiti od oksidativnog stresa, pa čak i od pojave karcinoma.
− Pored toga, jaja su bogata i drugim moćnim antioksidantima koji ubijaju slobodne radikale, obezbeđuju zdravlje i bolju regeneraciju ćelija, zaustavljaju starenje ćelija, održavaju nivo gvožđa u krvi – navodi Branka Mitrović, nutricionista.
Štite od pojave katarakte
Lekari znaju da antioksidanti lutein i zeaksantin pomažu u sprečavanju pojave očnih bolesti poput katarakte i staračke degeneracije žute mrlje. Ima ih i u zelenom, lisnatom povrću poput spanaća i kelja, ali jaja su bolji izvor luteina i zeaksantina jer masnoća koju sadrže olakšava apsorpciju.
Pozitivno utiču na pamćenje
Jaja sadrže i holin, nutrijent koji pomaže nervnim ćelijama (neuronima) da međusobno šalju impulse, što čuva vaše pamćenje. Holin je takođe veoma važan za trudnice i dojilje zbog velike uloge koju ima u razvoju mozga bebe.
Jaja su jeftina superhrana!
Uz 12 do 20 dinara po komadu lako ćete doći do superhrane jer jaja su idealan izvor aminokiselina, minerala, zdravih masnoća. Jedna su od retkih namirnica koja sadrži vitamin D, neophodan za zdravlje kostiju i jak imunitet. Pritom, ne sadrže šećer i ugljene hidrate.
– Jaja su sastavni deo svakodnevne nabavke osnovnih životnih namirnica i potrošačke korpe. Uvek su dostupna po pristupačnoj ceni, a imaju visoku hranljivu vrednost. To su prednosti, ali ujedno i razlog zašto su neopravdano prognana iz svakodnevne upotrebe – objašnjava Branka Mirković.
Ko ipak ne sme da jede jaja?
– Kod akutnih stanja upale žučne kese ili bubrega jaja se privremeno isključuju iz ishrane. Uz konsultaciju sa lekarom uvode se u ishranu sa savetom o količini i načinu pripreme. Ako se biohemskim analizama utvrdi alergije na jaja, uobičajeno je se da se odredi da li ste alergični na celo jaje ili samo na žumance ili belance. Tada se obavezno deo jajeta koji stvara alergijsku reakciju isključije iz ishrane – kaže Branka Mirković, nutricionista. Ne konzumirajte rovita ili nedovoljno termički obrađena jaja jer su često inficirana salmonelom, naglašava Branka Mirković, nutricionista.
Jedno jaje sadrži 185 miligrama holesterola, a preporučen dnevni unos je 300 mg. Od te količine veći je udeo dobrog nego lošeg holesterola. Zato se u novijim studijama jaja ne povezuju sa nastankom kardiovaskularnih bolesti, u čijoj je pozadini skoro uvek visok holesterol – kaže Branka Mirković, nutricionista.
Eto vidite koliko su „nutricionisti“ lupetali tako se dešava sa mnogim sferama života!Budite normalni jedite hranu svoga podneblja, nemojte se mnogo brinuti pijte umereno, popušite poneku!