Moja kućica, moja slobodica, ali i manji stres: Miran dom pomaže mozgu da se odmori i relaksira odnose

Stres ne možemo potpuno da izbegnemo, ali možemo da utičemo na okruženje u kojem se od njega oporavljamo. Upravo zato prostor u kojem živimo može da ima mnogo veći uticaj na raspoloženje, nivo napetosti i kvalitet odmora nego što pretpostavljamo. Dom nije samo sklonište, već i izvor mentalnog mira i ravnoteže.

Dom je naša primarna baza za psihofizički oporavak

Većina nas dan započinje i završava kod kuće. Ako nas tamo čekaju nered, buka, stalne notifikacije, gomila stvari koje treba skloniti ili napeti odnosi sa ukućanima, mozak ni po povratku kući ne dobija jasan signal da je vreme za odmor.

Nasuprot tome, prijatan prostor u kojem se osećamo bezbedno i opušteno može da postane svojevrsna baza za oporavak. Za takvu promenu nije neophodno renoviranje niti mnogo novca. Nekada su dovoljni manje nereda, više dnevne svetlosti, nekoliko biljaka, omiljena muzika i jedno mesto rezervisano samo za predah.

Šta zapravo znači imati miran dom u smislu psihologije

Miran dom nije nužno savršeno sređen stan iz časopisa. To je prostor u kojem se osećamo fizički i emocionalno sigurno, udobno i dovoljno opušteno da možemo da budemo ono što jesmo. Ako živimo sa partnerom, decom, roditeljima, cimerima ili drugim članovima porodice, mir podrazumeva i mogućnost zajedničkog života bez stalne napetosti.

Važno je i to da ne postoji univerzalna definicija prijatnog doma. Nekome mir znači tišina, knjiga i zatvorena vrata sobe, dok drugoj osobi prijaju razgovor, prijatelji i kuća puna ljudi. Cilj zato nije da dom izgleda „savršeno“, već da odgovara ljudima koji u njemu žive.

Nered nije samo estetski problem, može da nas mentalno opterećuje

Gomila odeće na stolici, papiri na stolu, stvari koje nemaju svoje mesto i predmeti koje mesecima planiramo da sklonimo mogu da deluju bezazleno. Međutim, nered za mozak predstavlja dodatnu količinu informacija koje neprestano obrađuje. Svaki predmet koji vidimo može istovremeno da bude mali podsetnik na nešto što još nismo završili: treba srediti sto, složiti veš, baciti stare račune, vratiti knjige na policu.

Zbog toga sređivanje prostora nekim ljudima donosi gotovo trenutno olakšanje.

Istraživanja koja se bave odnosom čoveka i životnog prostora ukazuju na to da dom nije samo fizičko mesto u kojem boravimo. On je povezan sa našim iskustvima, rutinama i osećajem kontrole, pa haotično okruženje može negativno da utiče na subjektivni osećaj blagostanja. To ne znači da kuća mora uvek da bude besprekorno uredna. Mnogo je važnije da prostor bude dovoljno funkcionalan da nas svakodnevno ne opterećuje.

Počnite od stvari koje nemaju svoje mesto

Jedan od najjednostavnijih načina da dom postane mirniji jeste smanjenje količine stvari koje ne koristimo. Nema potrebe da za vikend preuredimo ceo stan. Mnogo održivije rešenje jeste da krenemo od jedne površine - radnog stola, noćnog stočića, kuhinjske radne ploče ili jedne police.

Organizacija takođe pomaže. Kada znamo gde stoje ključevi, dokumenta, punjači ili lekovi, manje vremena trošimo na traženje i izbegavamo niz malih frustracija koje tokom dana mogu da se nagomilaju. Dobar sistem nije onaj koji izgleda najbolje na fotografiji, već onaj koji možemo lako da održavamo.

Napravite jedno mesto koje mozgu poručuje: Ovde se odmaramo

Navike koje smanjuju stres često prve nestanu kada imamo mnogo obaveza. Znamo da bi nam prijali čitanje, nekoliko minuta istezanja ili meditacija, ali uvek postoji nešto „važnije“. Zato može da pomogne ako u domu napravimo fizički prostor namenjen upravo odmoru.

Ne mora to da bude posebna soba. Dovoljni su udobna fotelja kraj prozora, jastuk za vežbanje, omiljena stolica uz lampu za čitanje ili mali kutak bez televizora i laptopa. Kada određeno mesto stalno povezujemo sa istom umirujućom aktivnošću, lakše stvaramo rutinu. Vremenom i sam odlazak u taj deo prostorije može da postane signal da prelazimo iz režima obaveza u period odmora.

Dnevna svetlost i pogled kroz prozor mogu da budu važniji nego što mislimo

Jedna od korisnih promena koja ne zahteva kupovinu ničega jeste da tokom dana pustimo što više prirodne svetlosti u prostor. Svetlost ima važnu ulogu u regulaciji cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg biološkog sata koji utiče na budnost tokom dana i pripremu organizma za spavanje uveče. Zato tokom dana ima smisla razmaknuti zavese i roletne i, kada je moguće, provesti deo vremena kraj prozora ili napolju.

Uveče važi gotovo suprotno pravilo: veoma jako osvetljenje i ekrani neposredno pred odlazak u krevet nekim ljudima otežavaju uspavljivanje. Mirnija večernja atmosfera može da pomogne mozgu da prepozna da se približava vreme za san.

Može li miris zaista da utiče na stres

Aromaterapija je još jedan popularan način za stvaranje prijatnije atmosfere. Određeni mirisi kod nekih ljudi mogu da podstaknu osećaj smirenosti i da se vremenom povežu sa ritualom odmora. Ipak, eterična ulja nisu bezazlena samo zato što su prirodnog porekla. Mogu da izazovu iritaciju ili alergijsku reakciju, a poseban oprez potreban je u domaćinstvima sa malom decom i kućnim ljubimcima.

Ako nam određeni miris prija, možemo da ga koristimo kao deo večernje rutine, ali bez očekivanja da će sam po sebi rešiti hronični stres ili probleme sa spavanjem.

Muzika je jedan od najjednostavnijih načina da promenimo atmosferu

Zvuk snažno utiče na način na koji doživljavamo prostor. Muzika može da nas pokrene i razbudi, ali i da uspori ritam večeri. Prednost je što ne zahteva gotovo nikakav napor. Tiša muzika koju povezujemo sa prijatnim iskustvima može da prati kuvanje, čitanje ili večernje spremanje i tako pomogne u stvaranju rutine.

Međutim, ne postoji univerzalna „muzika protiv stresa“. Najbolji izbor jeste ono što konkretnoj osobi prija. Nekoga će opustiti klasična muzika, nekoga džez, zvuci prirode, a nekoga potpuna tišina.

Jedan izvor stresa često zaboravljamo - stalnu buku

Mir nije samo ono što vidimo, već i ono što čujemo. Saobraćaj, komšije, televizor koji stalno radi u pozadini, kućni aparati i neprekidna zvučna upozorenja telefona mogu da održavaju osećaj stimulacije čak i kada mislimo da smo se na njih navikli.

Ako ne možemo da uklonimo spoljašnju buku, možemo makar da smanjimo onu koju sami stvaramo. Isključivanje televizora kada ga niko ne gleda i utišavanje nepotrebnih notifikacija jednostavne su promene koje mogu da naprave iznenađujuću razliku.

Feng šui može da posluži kao inspiracija, ali nije medicinska terapija

Feng šui polazi od ideje da raspored predmeta i organizacija prostora utiču na protok energije, odnosno „či“. Mnogi ljudi navode da im principi ove tradicionalne prakse pomažu da se u svom prostoru osećaju prijatnije. Saveti poput uklanjanja nepotrebnih stvari, oslobađanja prolaza, unošenja biljaka i puštanja više prirodne svetlosti svakako mogu da učine prostor funkcionalnijim.

Ipak, važno je napraviti razliku između ličnog osećaja prijatnosti i naučno potvrđenog zdravstvenog efekta. Feng šui ne treba da predstavlja terapiju za anksioznost, depresiju ili druge probleme mentalnog zdravlja.

Zašto nekada nije dovoljno samo srediti stan

Važno je da odgovornost za stres ne prebacimo na dekoraciju i organizaciju prostora. Nekome nije teško da se opusti zato što ima pogrešnu boju zidova ili nekoliko stvari više na polici. Problem može da bude mnogo ozbiljniji. Loš odnos između posla i privatnog života, finansijski problemi, konflikti među ukućanima, nedostatak privatnosti, prenatrpanost, nebezbedni ili nehigijenski uslovi stanovanja, usamljenost i problemi sa mentalnim zdravljem mogu da spreče osobu da svoj dom doživljava kao sigurno mesto.

Posebno su važni odnosi među ljudima koji dele prostor. Savršeno sređena dnevna soba teško može da bude mesto odmora ako u njoj vlada stalna napetost.

Dom ne mora da bude skup i savršen da bi bio mesto odmora

Stvaranje mirnijeg doma ne zahteva veliku transformaciju. Često mnogo više vrede male promene koje možemo da održimo: raščišćen sto, otvorene zavese tokom dana, manje buke, telefon dalje od kreveta i jedan kutak u kojem radne obaveze nemaju pristup. Najvažnije je da prostor ne uređujemo prema tome kako bi „miran dom“ trebalo da izgleda, već prema tome kako želimo da se u njemu osećamo.

Jer cilj nije savršeno sređen stan. Cilj je dom u kojem telo i mozak konačno dobijaju poruku da ne moraju stalno da budu na oprezu.

(eKlinika.rs)