3 neobične stvari koje su sasvim normalne kada krenemo na psihoterapiju

Da li ćemo plakati, koliko nam je vremena potrebno da steknemo poverenje i šta ako poželimo da promenimo terapeuta? Stručnjaci objašnjavaju šta možemo da očekujemo na početku psihoterapije.

Kada malo bolje razmislimo, psihoterapija zaista može delovati kao neobičan susret. Dvoje ljudi koji se ne poznaju razgovaraju o najintimnijim, najosetljivijim i najbolnijim delovima života jednog od njih.

Upravo je tako prvi susret sa terapeutom opisao za HuffPost licencirani psiholog Kolin Vernej iz Vašingtona.

Ljudi koji prvi put dolaze na psihoterapiju često ne znaju šta ih očekuje, koliko bi trebalo da budu otvoreni niti kako „treba“ da se ponašaju. Terapeuti, međutim, poručuju da ne postoji samo jedan pravilan način da započnemo ovaj proces.

I plakanje i odsustvo suza potpuno su normalni

Ne postoji spisak pravila prema kojima bi osoba trebalo da se ponaša tokom prvog razgovora sa terapeutom.

– Ne postoji nešto što je normalno za sve. Mnogo toga zavisi od toga da li je osoba ranije išla na terapiju – rekla je psihoterapeutkinja Krista Džordan iz Teksasa.

Prvi susret služi tome da terapeut i klijent počnu da grade odnos. Razgovor o razlozima dolaska pomaže terapeutu da prepozna teme kojima bi u početku trebalo posvetiti pažnju. Istovremeno, klijent procenjuje da li se oseća dovoljno sigurno, da li može da ima poverenja u terapeuta i da li želi da nastavi razgovore.

– Terapeut ne očekuje da ćete plakati, ali ni da nećete plakati tokom prvog susreta. Takođe vas neće prisiljavati da se odmah suočite sa osećanjima koja su previše snažna ili preplavljujući – objasnio je Vernej.

Neke ljude iznenadi koliko brzo emocije izađu na površinu. Prisećanje na bolna ili traumatična iskustva zbog kojih smo potražili pomoć može izazvati tugu, nelagodnost, anksioznost ili suze.

Drugi, međutim, mogu delovati smireno, ravnodušno ili govoriti o svojim problemima bez vidljive emocionalne reakcije. I to je sasvim očekivano.

– Prvi razgovori mogu biti više činjenični dok se međusobno upoznajemo. Prirodno je da se osećamo pomalo nervozno ili neprijatno kada prvi put sretnemo terapeuta, a cilj dobrog terapeuta jeste da nam pomogne da se opustimo – rekao je Vernej.

Zbog toga ne bi trebalo sebi da namećemo očekivanja o tome koliko ćemo biti otvoreni ili emotivni. Ponekad i sami sebe iznenadimo reakcijom.

Može proći nekoliko susreta pre nego što se opustimo

Ako posle prvog razgovora i dalje procenjujemo terapeuta i nismo sigurni da li možemo potpuno da mu verujemo, to ne znači da nešto nije u redu.

Odnos između terapeuta i klijenta ne nastaje odmah. Za osećaj sigurnosti, poverenja i međusobnog razumevanja potrebno je vreme. Psiholozi Artur Bohart i Ejmi Grivs Vejd navode u knjizi „The Client in Psychotherapy“ da ovaj odnos često počinje da se učvršćuje oko petog susreta.

Važno je i da znamo da psihoterapija nije čarobno rešenje. Terapeut može da ponudi stručno vođenje, pitanja, drugačiji pogled na problem i određene tehnike, ali je potrebno da se i klijent aktivno uključi u proces.

– Normalno je da na početku terapije osećamo čitav niz emocija. Moj opšti savet je da istrajemo bar nekoliko susreta pre nego što odlučimo da li nam određeni terapeut odgovara – rekao je Vernej.

Početna neprijatnost najčešće postepeno slabi. Kada je terapijski odnos dobar, na njenom mestu mogu se razviti duboko poverenje, osećaj prihvaćenosti i sigurnost da o teškim temama možemo govoriti bez osude.

U redu je ako želimo da promenimo terapeuta

Nije svaki terapeut pravi izbor za svaku osobu. Nekada nam ne odgovara njegov način komunikacije, pristup, tempo rada ili jednostavno ne uspevamo da osetimo sigurnost koja nam je potrebna.

Krista Džordan savetuje da terapeutu, ukoliko ne postoje ozbiljni razlozi za prekid, pružimo priliku tokom približno šest do osam susreta pre nego što donesemo konačnu odluku. Ipak, ako se osećamo omalovaženo, osuđivano, nebezbedno ili  < ako terapeut prelazi profesionalne granice, nema potrebe da ostajemo i čekamo da se odnos popravi.

Drugačija situacija može nastati kada posle dužeg perioda uspešne terapije, na primer nakon godinu dana, iznenada poželimo da odustanemo.

– Tada bih se zapitala da li je terapeut počeo da vas podstiče da napravite važan korak ili ste otvorili teme koje su neprijatne, ali neophodne – rekla je Džordan.

Takva želja za prekidom ponekad može biti oblik otpora, odnosno nesvesni pokušaj da izbegnemo bolne teme ili promene. To, međutim, ne znači da moramo da ostanemo po svaku cenu. Najkorisnije je da terapeutu otvoreno kažemo da razmišljamo o prekidu i pokušamo da zajedno razumemo šta stoji iza te potrebe.

Početak psihoterapije ne mora izgledati onako kako smo zamišljali. Možemo plakati, govoriti potpuno mirno, osećati neprijatnost ili sumnjati da smo izabrali pravu osobu. Sve ove reakcije mogu biti deo upoznavanja i postepenog stvaranja odnosa u kojem ćemo se osećati dovoljno sigurno da govorimo o onome što nas najviše boli.

(eKlinika.rs/ Hufpost.com)