Šepanje tokom hoda može da ukaže na ozbiljno neurodegenerativno oboljenje

Asimetrični pokreti ruku, to jest jače zamahivanje jednom rukom pri hodu, česta promena kod pacijenata u ranim fazama bolesti

Šepanje je način hoda pri čemu težinu tela nosi jedna strana tela. Ovo izraženo oslanjanje na levu ili desnu stranu tela, obično je znak povrede, ali i artritisa, problema sa kolenima, kukom, petom, stopalima. U nekim slučajevima šepanje i nepravilan hod može da bude i znak ozbiljnog neurodegenerativnog oboljenja, kao što je Parkinsonova bolest.

Promena u hodu kao rani znak Parkinsonove bolesti

Preporučujemo

Promene u načinu hoda na jednoj strani tela mogu u nekim situacijama da budu znaci Parkinsonove bolesti. Teškoće prilikom penjanja uz stepenice, često su rezultat šepanja pri hodu, a ovi problemi se, ako su učestaliji, dovode u vezu sa povećanim rizikom od ove neurološke bolesti.

Takođe, usporavanje hoda u kombinaciji sa kognitivnim promenama može da ukaže na veću mogućnost od razvoja Parkinsonove bolesti. Pacijenti koji se leče od Parkinsonove bolesti često primećuju promene u načinu hoda koje odlikuju: sitniji koraci, sporije i otežano kretanje. Pacijenti se takođe pri hodu ne oslanjaju na petu, već celom površinom na stopalo, što dodatno povećava rizik od padova.

Šepanje ili podrhtavanje tela nije uvek znak Parkinsonove bolesti

Naučnici veruju da čak i promene u načinu držanja gornjih delova tela pri hodu, mogu da ukažu na rani stadijum Parkinsonove bolesti. S druge strane, veliki broj neurologa naglašava da nije svako šepanje ili podrhtavanje ruku obavezno i znak Parkinsonove bolesti. Veliki broj osoba ima ove tegobe, ali iza njih se ne krije Parkinsonova bolest. Neurolozi kažu da se podrhtavanje tela, na primer, pri jelu ili držanju čaše, često javlja kod starijih osoba, ali da ne znači i Parkinsonova bolest.

Slabije pomeranje ruku tokom hoda

Studija iz 2016. godine, ipak beleži da je slabije pomeranje ruku tokom hoda rani i čest simptom Parkinsonove bolesti. Naučnici su posmatrali osobe koje imaju genetsku mutaciju LRRK2-G2019S, povezanu sa Parkinsonovom bolešću. Neki od učesnika istraživanja su već imali dijagnozu bolesti, drugi samo navedenu genetsku mutaciju, ali bez simptoma. Nakon analize hoda 360 osoba, istraživači su zaključili da procena njihanja ruku tokom hoda može da bude od koristi pri postavljanju rane kliničke dijagnoze Parkinsonove bolesti. Studija iz 2016. nije jedino istraživanje koje uočava vezu između promena u načinu hoda i Parkinsonove bolesti.

Istraživanje iz 2018. godine navodi se da su "promene pokreta ruku česte čak i u najranijim fazama Parkinsonove bolesti". Naučnici su koristili specijalizovane kamere za analizu hoda učesnika tokom istraživanja.

Parkinson fondacija takođe navodi kao simptom slabiji zamah ruku prilikom hodanja, zajedno sa ukočenošću u ramenima, rukama, nogama i kukovima, kao i osećajem da su stopala "zalepljena za pod".

Promene pokreta ruku mogu da budu asimetrične

Starija studija iz 2009. godine pokazala je da su asimetrični pokreti ruku, to jest, jače zamahivanje jednom rukom pri hodu, česta promena kod pacijenata u ranim fazama Parkinsonove bolesti.

Dr Suemei Huang, neurolog i glavni autor studije objašnjava da pacijenti sa Parkinsonovom bolešću manje pokreću ruke pri hodu, ali dodaje i da je malo stručnjaka istraživalo da li je i ta promena asimetrična, to jest češće izražena na jednoj ruci. Ona smatra da intenzitet pokreta ruku pri hodu može da varira, dok asimetrija u zamahu ruku jasno razlikuje pacijente sa ranim Parkinsonom od zdravih osoba.

Šta da uradimo ako sumnjamo na Parkinsonovu bolest?

Ukoliko primetite neki od navedenih simptoma kod sebe ili bliske osobe obavezno se obratite lekaru opšte prakse, zbog daljih analiza i eventualnog upućivanja kod neurologa. Rano prepoznavanje bolesti može da pomogne boljoj kontroli simptomima i kvalitetu života.

Osnovne simptome Parkinsonove bolesti, nauka deli na motoričke i nemotoričke.

Motorički simptomi Parkinsonove bolesti su:

• Tremor (podrhtavanje), najčešće u jednoj ruci ili nozi u mirovanju
• "Brojanje novčića" (pokreti palca i kažiprsta)
• Bradikinezija, to jest usporenost pokreta, sporo započinjanje pokreta, otežano ustajanje, oblačenje.
• Ukočenost mišića, to jest rigidnost. Krutost u rukama, nogama ili vratu, usled čega dolazi nekad i do bola, i ograničene pokretljivosti.
• Poremećaj i ravnoteže i hoda. Nestabilnost pri hodu i stajanju. Pacijenti šepaju, koraci su sitni, teško im je da se okrenu. Imaju i osećaj "zalep­ljenosti za pod"
• Smanjeno njihanje rukama pri hodu, obično je izraženije s jedne strane tela.

Nemotorički simptomi Parkinsonove bolesti

• Promene u govoru - tih, monoton glas, nerazgovetan govor
• Promene u rukopisu (mikrografija), slova postaju sve manja i zbijenija
• Poremećaji sna (nemiran san, trzanje, pričanje u snu, nesanica, pospanost tokom dana)
• Zatvor i problemi sa varenjem
• Depresija i anksioznost je veoma česta i pre pojave motoričkih simptoma.
• Smanjen osećaj mirisa (anosmija), može da se javi nekoliko godinama pre drugih simptoma
• Poremećaji pamćenja i pažnje, mogu da se razviju u kasnijim fazama bolesti.