Produženi kovid ostavlja trag u mozgu: PET snimci ukazali na promene u sistemu dopamina

Umor koji ne prolazi, gubitak volje, usporenost, problemi sa pamćenjem i osećaj da reči „beže” usred rečenice za mnoge osobe sa produženim kovidom nisu samo subjektivan utisak. Novo istraživanje ukazuje na moguću biološku osnovu nekih od ovih tegoba.

Kanadski naučnici otkrili su da su osobe sa produženim kovidom i novonastalim simptomima apatije i depresije imale približno 18 odsto niži nivo markera dopaminskih nervnih završetaka u delu mozga koji učestvuje u kontroli motivacije, pokreta i kognitivnih funkcija.

Promene su bile vidljive i kod ljudi koji su sa simptomima živeli do 4,6 godina. Ipak, istraživanje je malo i ne dokazuje da je virus kod svih pacijenata trajno oštetio dopaminski sistem.

Šta su naučnici otkrili na PET snimcima

U studiji objavljenoj u časopisu eBioMedicine učestvovala su 24 odrasla pacijenta sa produženim kovidom i 24 zdrave osobe sličnog uzrasta.

U istraživanju nisu učestvovali svi tipovi pacijenata sa produženim kovidom, već posebno odabrane osobe kod kojih su se nekoliko meseci posle infekcije prvi put pojavili dugotrajni gubitak volje i simptomi depresije.

Naučnici su pomoću PET snimanja posmatrali deo mozga koji nam pomaže da se krećemo, učimo, pamtimo i pronađemo motivaciju za svakodnevne aktivnosti. Posebno ih je zanimao dopamin, hemijska supstanca preko koje nervne ćelije međusobno prenose poruke.

Da bi videli kako ovaj sistem funkcioniše, učesnicima su dali malu količinu posebno obeležene supstance. Ona se na snimku vezuje za protein VMAT2, koji se nalazi u završecima nervnih ćelija i učestvuje u čuvanju i oslobađanju dopamina.

Kod osoba sa produženim kovidom signal ove supstance bio je oko 18 odsto slabiji nego kod zdravih učesnika. To može da ukazuje na manju gustinu nervnih završetaka koji koriste dopamin.

Ipak, ovaj rezultat ne znači da je pacijentima „nestalo 18 odsto nerava”. PET snimak ne može da prebroji pojedinačne nervne završetke niti da pokaže da li su promene trajne. On je pokazao slabiji signal dopaminskog sistema, koji sada treba potvrditi u većim istraživanjima.

Različite promene povezane sa različitim simptomima

Niža vrednost markera u ventralnom strijatumu bila je povezana sa slabijom motivacijom. Ovaj deo mozga učestvuje u doživljaju nagrade i podstiče nas da započnemo i nastavimo određenu aktivnost. U području važnom za kontrolu pokreta, niže vrednosti bile su povezane sa sporijim kretanjem i dužim vremenom potrebnim za završavanje zadataka.

Promene u jednom delu mozga, povezane su sa slabljenjem pamćenja i otežanim pronalaženjem reči. Pacijenti ove probleme često opisuju kao „moždanu maglu”, iako taj izraz obuhvata različite smetnje pažnje, pamćenja i brzine razmišljanja.

Da li produženi kovid povećava rizik od Parkinsonove bolesti

VMAT2 se koristi kao marker dopaminskih nervnih završetaka i u istraživanjima neurodegenerativnih bolesti, uključujući Parkinsonovu bolest. Ipak, ovaj nalaz ne znači da osobe sa produženim kovidom imaju Parkinsonovu bolest niti da će je kasnije sigurno razviti.

Studija nije bila namenjena proceni tog rizika. Pokazala je povezanost između produženog kovida, nižih vrednosti VMAT2 markera i određenih neuropsihijatrijskih simptoma.

Studija ne dokazuje uzrok i posledicu

Istraživanje je obuhvatilo samo 48 ljudi, pa rezultate ne možemo automatski primeniti na sve osobe sa produženim kovidom. Pošto učesnicima mozak nije sniman pre infekcije, ne može se sa sigurnošću utvrditi da li su sve uočene razlike nastale kao posledica covida 19 ili su neke postojale i ranije. Nije dokazano ni da su promene nepovratne.

Najpošteniji zaključak jeste da je kod jedne grupe pacijenata pronađena merljiva promena u dopaminskom sistemu, a ne konačan odgovor na pitanje šta izaziva sve simptome produženog kovida.

Da li ovaj nalaz može da dovede do novog testa i terapije

Istraživači smatraju da bi VMAT2 u budućnosti mogao da postane jedan od biomarkera za određene oblike produženog kovida. To bi bilo značajno jer trenutno ne postoji jedan laboratorijski test ili snimanje kojim se ovo stanje može pouzdano potvrditi kod svih pacijenata.

Ipak, PET snimanje je skupo i nije dostupno kao rutinski pregled. Pre kliničke primene potrebno je potvrditi rezultate u većim grupama i utvrditi da li ovaj marker može da razlikuje produženi kovid od depresije i drugih neuroloških stanja.

Tim planira i kliničko ispitivanje postojećeg leka koji utiče na dopaminski sistem. Cilj je da se proveri može li takva terapija da ublaži simptome kod određenih pacijenata. Ovaj pristup je, međutim, još eksperimentalan i ne opravdava samoinicijativno uzimanje lekova koji utiču na dopamin.

Vidljiv trag bolesti može biti važan pacijentima

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je prijavljeno više od 200 simptoma produženog kovida, među kojima su umor, otežano disanje, poremećaji sna, bolovi, depresivno raspoloženje i problemi sa koncentracijom.

Novi rezultati ne objašnjavaju sve te simptome i ne donose gotovu terapiju. Njihov značaj je u tome što pokazuju da se kod određenih pacijenata apatija, usporenost i problemi sa pamćenjem mogu povezati sa promenama koje su merljive i vidljive na snimcima mozga.

To nije dokaz da je svaki slučaj produženog kovida posledica oštećenja dopaminskih završetaka. Jeste još jedan razlog da tegobe pacijenata shvatimo ozbiljno i nastavimo da tražimo biološke mehanizme koji bi mogli da dovedu do pouzdanijih testova i ciljanog lečenja.

(eKlinika.rs)