Kada emocije progovore kroz telo, a simptomi nisu „samo u glavi“: Psihosomatski poremećaj nije izmišljotina

Glavobolja koja ne prolazi, bol u stomaku bez jasnog uzroka, stezanje u grudima ili uporna napetost u mišićima često navode ljude da posumnjaju na ozbiljnu telesnu bolest. Kada brojni pregledi i laboratorijske analize ne pokažu organski uzrok, mnogi ostanu zbunjeni, neretko i obeshrabreni.

Šta je psihosomatski poremećaj?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da su psihosomatske tegobe izmišljene ili da je „sve u glavi“. Simptomi su stvarni, mogu biti veoma intenzivni i značajno narušiti kvalitet života. Razlika je u tome što važnu ulogu u njihovom nastanku imaju dugotrajan stres, anksioznost, depresija ili druge emocionalne poteškoće koje utiču na rad čitavog organizma.

Preporučujemo

Psihosomatski poremećaj predstavlja stanje u kojem psihološki faktori doprinose nastanku, pogoršanju ili održavanju teleskih simptoma. To ne znači da je osoba umislila bol ili druge tegobe, već da su mozak i telo povezani mnogo više nego što se nekada verovalo.

Savremena medicina potvrđuje da dugotrajan stres pokreće niz bioloških procesa. Menja se lučenje hormona stresa, ubrzava rad srca, raste krvni pritisak, pojačava se napetost mišića, a imuni sistem postaje manje efikasan. Kada takvo stanje traje mesecima ili godinama, organizam počinje da šalje upozoravajuće signale kroz različite fizičke simptome.

Koji simptomi mogu da ukazuju na psihosomatski poremećaj?

Psihosomatske tegobe razlikuju se od osobe do osobe. Nekome će prvi znak biti učestala glavobolja, dok će drugi imati probleme sa varenjem ili osećaj nedostatka vazduha.

Među najčešćim simptomima nalaze se:

• glavobolja i migrena
• bolovi u vratu, ramenima i leđima
• napetost mišića
• ubrzan ili nepravilan rad srca
• povišen krvni pritisak
• vrtoglavica
• drhtavica
• osećaj gušenja ili nedostatka vazduha
• bolovi u stomaku
• nadimanje, mučnina ili problemi sa varenjem
• hronični umor
• poremećaji sna.

Kod pojedinih ljudi simptomi traju kratko i javljaju se samo u stresnim situacijama, dok kod drugih mogu postati hronični i svakodnevni.

Da li se simptomi razlikuju kod žena i muškaraca?

Način na koji organizam reaguje na stres može da zavisi i od pola. Žene češće prijavljuju izražen umor, razdražljivost, poremećaje sna, probleme sa varenjem, nadimanje i promene menstrualnog ciklusa. Hormonske oscilacije dodatno mogu da pojačaju odgovor organizma na stres.

Kod muškaraca se češće beleže povišen krvni pritisak, stezanje ili bol u grudima, promene seksualne želje i povećan rizik od nezdravih načina suočavanja sa stresom, poput prekomerne konzumacije alkohola ili potiskivanja emocija.

Naravno, ove razlike nisu pravilo i simptomi mogu biti veoma različiti bez obzira na pol.

Kako lekar postavlja dijagnozu?

Dijagnoza psihosomatske bolesti postavlja se tek nakon što se isključe druga oboljenja koja mogu objasniti simptome.

Lekar će najpre uzeti detaljnu anamnezu, obaviti klinički pregled i, po potrebi, predložiti laboratorijske analize ili dodatna ispitivanja. Ako rezultati ne pokažu organski uzrok, a postoji jasna povezanost između simptoma i emocionalnog opterećenja, razmatra se mogućnost psihosomatskog poremećaja.

Važno je naglasiti da ovakav pristup ne znači da lekar sumnja u istinitost tegoba. Naprotiv, cilj je da se pronađe pravi uzrok problema kako bi lečenje bilo uspešno.

Kako se leči psihosomatska bolest?

Lečenje je najefikasnije kada obuhvati i telo i mentalno zdravlje. Plan terapije zavisi od simptoma i njihovog intenziteta. Kod nekih osoba dovoljno je naučiti tehnike upravljanja stresom, dok je drugima potrebna pomoć psihologa ili psihijatra.

U lečenju se najčešće primenjuju: psihoterapija, posebno kognitivno-bihejvioralna terapija, tehnike relaksacije i vežbe disanja, mindfulness i druge metode usmeravanja pažnje, lekovi za ublažavanje pojedinih simptoma ili lečenje anksioznosti i depresije kada za to postoji medicinska indikacija, redovna fizička aktivnost, poboljšanje higijene sna, zdrava i uravnotežena ishrana.

Kod mnogih pacijenata kombinacija ovih pristupa donosi znatno poboljšanje kvaliteta života.

Psihosomatska bolest nije znak slabosti

Sve je više dokaza da su mentalno i fizičko zdravlje neraskidivo povezani. Dugotrajno ignorisanje emocionalnih problema može ostaviti posledice na čitav organizam, baš kao što i hronične telesne bolesti mogu uticati na psihičko stanje.

Zbog toga psihosomatsku bolest ne treba posmatrati kao nešto što je „u glavi“, već kao stvarno zdravstveno stanje koje zahteva razumevanje, stručnu procenu i odgovarajuće lečenje. Kada se prepoznaju uzroci i istovremeno leče i telo i emocije, moguće je ublažiti simptome, sprečiti njihovo vraćanje i značajno poboljšati kvalitet života.

(eKlinika.rs)