Normalno je biti uplašen i anksiozan pred operaciju, to nije slabost: Ove tehnike za ublažavanje straha „rade”

Mnogi ljudi osećaju strah, napetost ili zabrinutost kada ih očekuje planirana operacija ili medicinska procedura. Takve emocije su potpuno prirodne: pacijenti često razmišljaju o anesteziji, mogućem bolu, boravku u bolnici ili odvajanju od porodice. Briga se odnosi i na sam tok operacije i to koliko će trajati oporavak.

Zašto se javlja anksioznost pred operaciju

Stručnjaci naglašavaju da je anksioznost pred operaciju veoma česta i očekivana reakcija. Briga zbog potencijalnih rizika, ishoda zahvata ili neizvesnosti oko oporavka deo je prirodnog psihološkog odgovora na stresnu situaciju.

Preporučujemo

Kada smo zabrinuti ili uplašeni, telo aktivira takozvani mehanizam „bori se ili beži“. To je prirodna reakcija organizma koja nas priprema da reagujemo na opasnost.

U tom stanju dolazi do nekoliko fizioloških promena: ubrzava se rad srca, raste krvni pritisak, mišići se zatežu i povećava se nivo hormona stresa. Zbog toga osoba može da oseti lupanje srca, nedostatak vazduha, znojenje ili mučninu. Neki pacijenti imaju i poteškoće sa spavanjem ili osećaj pojačanog bola.

Anksioznost može uticati i na koncentraciju. Tokom razgovora sa lekarom, osoba koja je veoma zabrinuta može teže da razume ili zapamti važne informacije o operaciji.

Razumevanje anksioznosti može da pomogne da je lakše kontrolišemo

Stručnjaci objašnjavaju da je prvi korak u smanjenju straha upravo razumevanje šta se dešava u telu. Kada shvatimo da su simptomi deo normalne reakcije na stres, lakše možemo da pronađemo načine da se umirimo.

Na primer, opuštanje mišića može da pošalje signal mozgu da je situacija bezbedna. Kada se mišići opuste, telo postepeno izlazi iz stanja pripravnosti, a osećaj napetosti se smanjuje.

Prepoznajte i prihvatite svoja osećanja

Period pred operaciju često je ispunjen različitim emocijama. Neki ljudi osećaju nadu i optimizam, dok drugi imaju izražen strah ili napetost. Emocije mogu da se manifestuju i kroz fizičke simptome: napetost u vilici, stezanje u stomaku ili glavobolju. Jednostavno imenovanje i priznavanje tih osećanja može pomoći da se njihov intenzitet smanji.

Za mnoge pacijente korisno je i da saznaju više o samoj proceduri. Razumevanje toka operacije i procesa oporavka često umanjuje neizvesnost i strah.

Razgovor sa lekarom može smanjiti zabrinutost

Pregled i konsultacija pre operacije prilika su da postavite pitanja i razjasnite nedoumice. Nekim pacijentima odgovara da dobiju detaljna objašnjenja, dok drugi preferiraju kraće i jednostavnije informacije.

Važno je da lekaru kažete kakav nivo informacija vam najviše odgovara. Otvoren razgovor može pomoći da se osećate sigurnije i spremnije za zahvat. Pripremite pitanja, zapišite ih da nešto važno ne zaboravite.  

Fokusirajte se na koristi operacije

Jedan od načina da se smanji anksioznost jeste da se razmišlja o pozitivnim ishodima operacije.

Mnogi medicinski zahvati imaju za cilj da poboljšaju kvalitet života: da smanje bol, olakšaju disanje, povećaju pokretljivost ili umanje umor. Podsećanje na te koristi može pomoći da se strah stavi u realniji okvir.

Kako da se brinete o sebi dok čekate operaciju

Ako između zakazivanja i same operacije prođe duži period, vreme čekanja može biti posebno stresno. Ljudi tada često razmišljaju o mogućim komplikacijama ili negativnim scenarijima. U takvim situacijama važno je usmeriti pažnju na stvari koje možete da kontrolišete:

• održavajte redovan i kvalitetan san
• hranite se uravnoteženo i što laganije
• ostanite fizički aktivni u skladu sa svojim mogućnostima
• uzimajte propisanu terapiju
• vodite računa o mentalnom zdravlju.

Dobra priprema organizma doprineće i lakšem oporavku nakon operacije.

Tehnike koje mogu pomoći da smanjite anksioznost

Ako strah počne da utiče na svakodnevni život, postoje jednostavne tehnike koje mogu da pomognu da se telo i um opuste.

• Razgovarajte sa bliskim osobama

Deljenje briga sa porodicom ili prijateljima često smanjuje osećaj pritiska.

• Skrenite pažnju na prijatne aktivnosti

Hobiji, kreativni rad ili gledanje omiljenog filma mogu pomoći da se misli privremeno udalje od brige.

• Progresivno opuštanje mišića

Naizmenično zatezanje i opuštanje mišića, od stopala do lica, može da smanji telesnu napetost.

• Vežbe disanja

Spore i duboke tehnike disanja pomažu da se uspori rad srca i umanji stres.

• Tehnika „leptirovog zagrljaja“

Ruke se ukrste preko grudi tako da palčevi formiraju oblik leptira, a zatim se laganim naizmeničnim tapkanjem po grudima stvara umirujući ritam, sličan načinu na koji se smiruje dete.

Važno je da osvestite da strah i anksioznost pred operaciju nisu znak slabosti, već prirodna reakcija organizma na neizvesnost i stres. Razumevanje sopstvenih emocija, razgovor sa lekarom i primena tehnika opuštanja mogu značajno da pomognu da se taj izazovan period lakše prebrodi.

(eKlinika.rs)