Strahovi i fobije su stanja među kojima je veoma značajno napraviti razliku. Racionalni strahovi su normalna reakcija čoveka kako bi se zaštitimo od neke opasnosti ili neprijatnosti, a fobije predimenzionirani i bezrazložni strahovi od situacija, ljudi ili okruženja.
Strah i fobija: Koja je razlika i zašto je važno napraviti razliku
Strahovi mogu da nas preplave gotovo u svakom trenutku i za njih je tipično to što kada kritična situacija prođe ili se uopšte i ne desi, vraćamo se u normalno, racionalno stanje. Postoji nešto što bi mogli da se nazove „zdrava doza straha“, mehanizam koji treba da funkcioniše kako bismo zaštitili sebe i svoje bližnje.
U slučaju fobija, nivo straha ne odgovara stvarnoj opasnosti koju za fobične osobe predstavlja objekat fobije (predmet, situacija…). Dakle, ukoliko je u racionalnim količinama strah je normalno stanje, a fobija može da postane zdravstveni problem ukoliko su strahovi takvog intenziteta da utiču na svakodnevni život (ograničavaju sposobnost da efikasno radimo, opterećuju i ugrožavaju odnose sa drugima, menjaju nas kao ličnost).
Strah i fobije, anksioznost i panika: Kako se nositi sa njima
Čest zajednički imenitelj i strahova i fobija je anksioznost, koja je ponekad indikator da se strah pretvara u fobiju. Međutim, šta god da je razlog za strahove, postoje načini da ih ublažimo i lakše se sa njima nosimo.
Treba naglasiti da su ovi saveti namenjeni ljudima koji se nose sa svakodnevni, uobičajenim strahovima. Ukoliko imate dijagnozu anksioznosti a pritom postoji sumnja da postoji fobija jer vas strahovi preplavljuju, morate se javiti stručnom licu.
1. Napravite „tajm-aut“ od svih aktivnosti
Nemoguće je jasno i racionalno razmišljati kada ste preplavljeni strahom ili imate anksiozni napad. Prva stvar koju treba da uradite je da napravite pauzu od svih aktivnosti kako biste se fizički ali i psihički umirili.
Isključite se od svega na 15 minuta tako što ćete izaći u šetnju, skuvati šolju čaja ili se opustiti uz toplu kupku.
2. Dišite
Ako osetite da vam je ubrzan puls ili se znoje dlanovi najbolje je da se ne borite protiv toga jer možete pogoršati stanje i izazvati panični napad. Ostanite gde jeste, stavite dlan na stomak i dišite polako i duboko iz stomaka.
Cilj disanja je smirivanje kako bi se naš um navikao da se nosi sa stanjem uznemirenosti, adaptirao se, i signalizirao nam da opasnost po nas ne postoji.
3. Pokušajte da se suočite sa svojim strahom
Izbegavanje strahova samo ih čini još strašnijim i može nas dodatno isfrustrirati. Kakav god da je vaš strah, ako se suočite sa njim, trebalo bi da počne da bledi. Ako se jednog dana uspaničite od ulaska u lift, na primer, pokušajte da sledećeg dana uđete u njega. Ako ne smete to da uradite sami, povedite nekoga sa kim se osećate sigurno.
4. Ukoliko ste za to sposobni, pomislite šta bi najgore moglo da vam se dogodi
Pokušajte da zamislite najgoru stvar koja može da vam se desi u tom trenutku. Možda je to panični napad, možda srčani udar… Ako pomislite da imate srčani udar a on vam se istinski ne događa, ubrzo ćete uvideti da to nije moguće i da ta opasnost ne postoji.
5. Zaboravite na savršenstvo jer ne postoji i ne plašite se loših stvari u životu
Život je pun stresa i sa tim moramo da se suočimo. Ničiji život nije savršen, loši dani i neuspesi će se uvek dešavati i dešavaju se svakome. Nemojte imati strah od toga, jer se život sastoji od uspona i padova.
6. Zamislite da ste na nekom sigurnom mestu koje vas čini srećnim
Zatvorite oči i zamislite neko sigurno i mirno mesto. To može biti slika kako šetate plažom ili ste ušuškani u krevetu sa mačkom, ali i podsećanje na nešto lepo iz detinjstva, mladosti ili druge situacije u kojoj ste se osećali sigurno. Neka vas pozitivna osećanja smire dok se ne osetite opuštenije i sigurnije.
7. Razgovarajte o svojim strahovima
Veoma je važno o svojim strahovima porazgovarati sa nekim, kako biste se uverili da niste jedini. Možda ćete dobiti i neki koristan savet kako da se lakše izborite na bazi iskustva.
Ako vaši strahovi ne nestaju ili se intenziviraju, morate potražiti pomoć stručnog lica.
8. Nikako nemojte koristiti alkohol ili psihoaktivne supstance
Mnogi ljudi se okreću alkoholu ili drogama kako bi sami „lečili“ i anksioznost i strahove, ali to će samo pogoršati stvari. Jednostavne, svakodnevne stvari poput dobrog sna, zdravog obroka ili šetnje često su najbolji lek i za jedno i za drugo stanje.
9. Nagradite sebe jer to zaslužujete
Učinite nešto za sebe. Kupite kartu za omiljeni koncert, počastite se poslasticom, ako vas to čini srećnim idite u šoping ili na masažu. Činite sebi mala zadovoljstva, koja će vam podići samopouzdanje. Kada imate više samopouzdanja lakše ćete se nositi i sa strahovima.
