Doktorka odgovara: Šta da radite ako lekovi za ADHD prestanu da deluju?

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) jedno je od najčešćih neurorazvojnih stanja i kod većine ljudi može uspešno da se kontroliše odgovarajućom terapijom. Ipak, pronalaženje optimalnog načina lečenja često zahteva vreme. Lek koji je u početku davao odlične rezultate ne mora da zadrži isti efekat na duže staze.

Gubitak efekta terapije ne znači da je lečenje neuspešno

Ako primetite da terapija za ADHD više ne deluje kao ranije, važno je da reagujete na vreme.

Uzrok mogu da budu razvoj tolerancije na lek, promene u organizmu ili svakodnevni faktori poput nedostatka sna i pojačanog stresa. Razgovor sa lekarom može da pomogne da se utvrdi razlog i pronađe najbolje rešenje kako bi terapija ponovo bila efikasna.

Zašto lekovi za ADHD mogu da izgube efekat?

Postoji više mogućih razloga zbog kojih terapija više ne daje očekivane rezultate. Najčešće su u pitanju doza leka, razvoj tolerancije, promene životnih navika ili postojanje drugih zdravstvenih stanja.

Doza leka i razvoj tolerancije: Životne navike značajno utiču na dejstvo terapije

Određivanje odgovarajuće doze lekova za ADHD obavlja se postepeno, kroz proces poznat kao titracija. Lečenje se najčešće započinje najmanjom mogućom dozom, a zatim se postepeno povećava dok se simptomi ne stave pod kontrolu. Cilj je da se pronađe najniža efikasna doza koja će dati željeni efekat uz najmanji rizik od neželjenih reakcija.

Tokom prvih nedelja terapije doza može da se koriguje iz sedmice u sedmicu, sve dok se ne postigne doza održavanja.

Međutim, moguće je da doza koja je ranije bila dovoljna vremenom više ne daje iste rezultate. Jedan od razloga može da bude razvoj tolerancije, odnosno prilagođavanje organizma na lek. Kada se to dogodi, isti lek u istoj dozi proizvodi slabiji efekat nego ranije, pa je nekada potrebno razmotriti promenu doze ili terapije.

Iako se tolerancija ne razvija kod svih osoba koje koriste lekove za ADHD, ona predstavlja jedan od mogućih razloga zbog kojih terapija gubi efikasnost. Na efikasnost lekova ne utiče samo sam lek već i svakodnevne navike.

Ishrana

Uravnotežena ishrana može da podrži kontrolu simptoma ADHD-a. Veće promene u načinu ishrane ili neredovni obroci mogu da doprinesu izraženijim simptomima.

Nedostatak sna i stres

Nesanica, hronični stres ili sindrom sagorevanja mogu značajno da umanje efekat terapije.

Lekovi za ADHD pomažu u poboljšanju izvršnih funkcija mozga, poput organizacije, planiranja i održavanja pažnje, ali ne mogu da nadoknade biološke posledice iscrpljenosti organizma.

Hormonske promene

Kod žena koje imaju menstrualni ciklus, promene nivoa estrogena tokom ciklusa mogu da utiču na to da lekovi deluju slabije u određenim fazama meseca.

Druga zdravstvena stanja mogu da prikriju pravi uzrok

Veliki broj odraslih osoba sa ADHD-om ima i neko drugo zdravstveno stanje.Nelečena anksioznost, depresija ili poremećaji spavanja mogu da izazovu mentalnu maglu, pad koncentracije i teškoće sa fokusiranjem, što veoma podseća na simptome ADHD-a.

Zbog toga može da se stekne utisak da lek više ne deluje, iako je pravi uzrok zapravo drugo stanje koje zahteva lečenje.

Šta da radite ako terapija više nije dovoljno efikasna?

Ako imate osećaj da terapija više ne daje rezultate kao ranije, to ne znači da ste ostali bez mogućnosti lečenja. U saradnji sa lekarom postoji više načina da se terapija ponovo prilagodi vašim potrebama.

Prilagođavanje doze

Ako simptomi više nisu pod kontrolom, lekar može da proceni da li je potrebno povećati dozu leka. Budući da je cilj lečenja da se pronađe najniža efikasna doza, ponekad je potrebno njeno korigovanje kada se stanje promeni. Nikada nemojte samostalno povećavati dozu.

Promena leka

Pronalaženje odgovarajuće terapije često podrazumeva određeni period isprobavanja različitih lekova. Lekovi za ADHD uglavnom se dele u dve grupe:

• stimulansi: među kojima su deksamfetamin/amfetamin, lisdeksamfetamin i metilfenidat
• nestimulativni lekovi: kao što su atomoksetin, viloksazin i gvanfacin.

Ako jedan lek ili jedna grupa lekova više ne daje zadovoljavajuće rezultate, lekar može da preporuči prelazak na drugu terapiju.

Privremena pauza u terapiji

U pojedinim slučajevima lekar može da predloži planski i privremeni prekid uzimanja leka, poznat kao „pauza od terapije“. Ovakav pristup najčešće služi za procenu da li je lek i dalje neophodan ili za smanjenje neželjenih efekata, ali može da bude koristan i kada postoji sumnja da se razvila tolerancija.

Kratka pauza pod medicinskim nadzorom može da omogući organizmu da eliminiše lek, a mozgu da ponovo postane osetljiviji na njegovo dejstvo. Važno je, međutim, imati u vidu da tokom prekida terapije simptomi ADHD-a mogu ponovo da se pojačaju.

Lekove za ADHD nikada ne treba prekidati niti menjati dozu bez dogovora sa lekarom.

Za dugoročnu kontrolu simptoma stručnjaci najčešće preporučuju kombinaciju lekova, bihejvioralne terapije, edukacije pacijenata, stabilne dnevne rutine i podrške porodice ili okruženja.

Šta prvo da uradite kada primetite da terapija slabije deluje?

Ako sumnjate da lek više nije efikasan kao ranije, može da bude korisno da pratite nekoliko jednostavnih koraka:

• nemojte naglo prekidati terapiju
• beležite simptome nekoliko dana ili nedelju dana
• razmislite da li je bilo većih promena u životu, novih lekova ili većeg stresa
• zakažite pregled kod lekara kako biste zajedno procenili naredne korake.

Vođenje kratkog dnevnika simptoma često pomaže lekaru da lakše proceni da li je potrebno prilagoditi terapiju.

Lečenje ADHD-a predstavlja dugotrajan proces koji se vremenom može menjati. Ako primetite da lekovi više ne deluju kao ranije, to ne znači da terapija više nije uspešna.

U saradnji sa lekarom moguće je prilagoditi dozu, promeniti lek, uvesti privremenu pauzu u terapiji ili unaprediti životne navike koje utiču na efikasnost lečenja. Pravilno odabrana kombinacija terapije i zdravog načina života daje najbolje šanse za dugoročnu kontrolu simptoma i bolji kvalitet života.

(eKlinika.rs)