Antipiretici snižavaju povišenu temperaturu, ali nisu lek za svaku groznicu i ne smeju da se kombinuju

Povišena telesna temperatura jedan je od najčešćih razloga zbog kojih posežemo za lekovima iz kućne apoteke. Antipiretici mogu da snize temperaturu i ublaže prateće tegobe, ali njihova pravilna upotreba podrazumeva više od praćenja brojki koje pokazuje toplomer.

Šta su antipiretici i kako deluju

Temperatura je deo prirodnog odgovora organizma na infekciju ili drugi poremećaj i nije uvek potrebno odmah je obarati. Važnije od same vrednosti često je kako se osoba oseća, koliko dugo temperatura traje i da li postoje drugi simptomi koji mogu da ukažu na ozbiljnije stanje.

Antipiretici su lekovi koji snižavaju povišenu telesnu temperaturu delujući na mehanizme koji učestvuju u regulaciji temperature u organizmu. Njihova uloga nije da uklone uzrok groznice, već da ublaže simptom i pomognu osobi da se oseća bolje. Među najčešće korišćenim lekovima sa antipiretičkim dejstvom nalaze se paracetamol i ibuprofen. Iako oba mogu da snize temperaturu i ublaže bol, pripadaju različitim grupama lekova i nemaju potpuno isti profil neželjenih dejstava i kontraindikacija.

Da li svaku povišenu temperaturu treba obarati

Sama činjenica da je telesna temperatura viša od uobičajene ne znači automatski da je neophodno uzeti antipiretik. Kod inače zdravih odraslih osoba blago povišena temperatura često može da se prati, posebno ako ne izaziva izraženu nelagodnost.

Antipiretik se uglavnom koristi radi ublažavanja tegoba kao što su glavobolja, bolovi u mišićima, izrazita malaksalost i neprijatan osećaj povezan sa groznicom. Odluka ipak zavisi od uzrasta, opšteg zdravstvenog stanja, visine i trajanja temperature, kao i drugih simptoma.

Paracetamol je jedan od najčešće korišćenih antipiretika

Paracetamol ima antipiretičko i analgetsko dejstvo, pa se koristi za snižavanje temperature i ublažavanje blagih do umerenih bolova. Za razliku od nesteroidnih antiinflamatornih lekova, nema značajno protivupalno dejstvo u uobičajenoj kliničkoj primeni.

Poseban oprez potreban je zbog mogućnosti predoziranja, koje može ozbiljno da ošteti jetru. Problem može da nastane i nenamerno, jer se paracetamol nalazi u brojnim kombinovanim preparatima protiv prehlade, gripa, glavobolje i drugih tegoba.

Ibuprofen snižava temperaturu i deluje protiv zapaljenja

Ibuprofen pripada nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i osim antipiretičkog ima analgetsko i protivupalno dejstvo. Zbog toga može da bude koristan kada povišenu temperaturu prate bol i simptomi povezani sa zapaljenjem.

Međutim, ibuprofen nije odgovarajući izbor za svaku osobu i može da izazove neželjena dejstva, posebno u gastrointestinalnom sistemu i bubrezima. Dodatni oprez potreban je kod osoba sa određenim bolestima želuca, bubrega, srca i krvnih sudova, kao i kod onih koje uzimaju lekove sa kojima ibuprofen može da stupi u interakciju.

Veća doza ne znači i brže ozdravljenje

Jedna od opasnijih grešaka jeste uzimanje veće količine leka u nadi da će temperatura brže pasti. Antipiretici imaju preporučene pojedinačne doze i razmake između njih, a prekoračenje maksimalne dnevne doze povećava rizik od ozbiljnih neželjenih posledica.

Doziranje zavisi od konkretnog leka, formulacije, uzrasta i drugih faktora, pa treba pratiti uputstvo za određeni preparat i preporuku lekara ili farmaceuta. Posebno je važno proveriti aktivne supstance kada se istovremeno koriste preparati protiv prehlade ili gripa kako se ista supstanca ne bi uzela iz više različitih proizvoda.

Kombinovanje antipiretika zahteva oprez

Neki ljudi naizmenično uzimaju paracetamol i ibuprofen kada temperatura ne pada onoliko brzo koliko očekuju. Takav režim može da poveća mogućnost greške u doziranju, naročito kada se lekovi uzimaju tokom više dana ili kada bolesna osoba istovremeno koristi druge preparate.

Zbog toga kombinovanje ili naizmenično uzimanje antipiretika ne bi trebalo uvoditi nasumično. Kada jedan lek ne daje očekivani efekat ili se temperatura brzo vraća, savet lekara ili farmaceuta može da bude sigurniji izbor od samostalnog dodavanja novih doza.

Antipiretici kod dece zahtevaju posebnu pažnju

Kod dece se doza određenih antipiretika često određuje prema telesnoj masi, zbog čega doziranje „odokativno“ može da bude rizično. Roditelji i staratelji treba pažljivo da provere koncentraciju preparata, preporučenu dozu i odgovarajući razmak između doza.

Aspirin, odnosno acetilsalicilna kiselina, ne daje se deci i adolescentima sa određenim virusnim infekcijama zbog povezanosti sa retkim, ali ozbiljnim Rejeovim sindromom. Kod veoma male bebe sa povišenom temperaturom potreban je poseban oprez, a kod odojčeta mlađeg od tri meseca temperatura od 38 °C ili viša zahteva brzu medicinsku procenu.

Antipiretik može da spusti temperaturu, ali ne leči njen uzrok

Pad temperature posle leka ne znači da je infekcija završena niti pokazuje da uzrok tegoba nije ozbiljan. Antipiretik utiče na simptom, dok uzrok povišene temperature može da bude virusna ili bakterijska infekcija, zapaljensko stanje ili neki drugi poremećaj.

Zato je važno pratiti celokupno stanje, a ne samo vrednost na toplomeru. Ako se osoba nakon privremenog poboljšanja ponovo oseća izrazito loše ili se pojavljuju novi simptomi, potrebno je razmotriti lekarski pregled.

Kada povišena temperatura zahteva pregled lekara

Lekarsku pomoć treba potražiti kada visoka temperatura traje, ponavlja se ili je praćena simptomima koji izazivaju zabrinutost. Otežano disanje, konfuzija, izrazita pospanost ili teško razbuđivanje, ukočen vrat, napad nalik epileptičnom, jak bol, znaci ozbiljne dehidratacije ili osip koji izaziva zabrinutost zahtevaju brzu medicinsku procenu.

Ni odsustvo veoma visoke temperature ne isključuje ozbiljnu bolest, posebno kod starijih, osoba sa oslabljenim imunitetom i hroničnim bolestima. U takvim okolnostima opšte stanje i prateći simptomi mogu da budu važniji pokazatelji od samog broja izmerenih stepeni.

Cilj nije samo „spustiti broj“ na toplomeru

Antipiretici imaju važno mesto u ublažavanju tegoba koje prate povišenu temperaturu, ali treba ih koristiti promišljeno i u odgovarajućim dozama. Istovremeno treba unositi dovoljno tečnosti, odmarati se i pratiti pojavu simptoma koji mogu da zahtevaju medicinsku pomoć.

Najvažnije je imati na umu da temperatura predstavlja simptom, a ne bolest samu po sebi. Antipiretik može da pomogne čoveku da se oseća bolje, ali kada groznica traje ili je prati pogoršanje opšteg stanja, potrebno je tražiti uzrok, a ne samo iznova obarati temperaturu.

(eKlinika.rs)