Kako temperatura pomaže telu da pobedi viruse: Šta zapravo radi groznica?

Groznica je vekovima bila izvor dilema i straha. Da li povišena temperatura pomaže telu ili mu odmaže? U antičkoj Grčkoj, Hipokrat je verovao da groznica ima lekovita svojstva i da „skuva“ bolest u telu. Tek kasnije, oko 18. veka, lekari su počeli da je posmatraju kao samostalnu bolest koja može da „skuva“ i pacijenta, pa su je zato agresivno lečili.

Danas znamo da je groznica deo prirodnog imunološkog odgovora na infekciju. Javlja se kod ljudi, ali i kod mnogih životinjskih vrsta. Sve više istraživanja ukazuje da povišena temperatura može da pomogne telu da izbaci virus, iako mehanizam nije u potpunosti razjašnjen.

Preporučujemo

– Znamo da postoji veza između temperature i virusa, ali na molekulskom nivou još ne razumemo tačno kako toplota utiče na njih – objašnjava mikrobiolog Sam Vilson sa Univerziteta u Kembridžu.

Da li toplota direktno „udara“ na virus ili samo pojačava imunitet?

Postoje dve glavne teorije. Jedna kaže da toplota sama po sebi oštećuje virus, što je blisko Hipokratovoj ideji. Druga pretpostavlja da povišena temperatura nije primarni „borac“, već pokretač imuniteta ili sporedni efekat odbrambenog odgovora.

Upravo zbog toga što nauka još nema konačan odgovor, Vilson i njegov tim pokrenuli su istraživanje objavljeno u časopisu Science. Njihovi rezultati sugerišu da je, bar kod miševa, sama povišena temperatura dovoljna da zaustavi neke viruse.

Kako su to dokazali?

Da bi proverili ovu ideju, naučnici su koristili virus ptičjeg gripa. Ptice imaju višu telesnu temperaturu od ljudi, pa virusi koji ih napadaju prirodno podnose toplije okruženje. Uočili su deo genoma virusa, PB1, koji mu pomaže da opstane na tim višim temperaturama. Zatim su ga ubacili u ljudski virus gripa i dobili dve gotovo identične verzije: običnu i „otpornu na toplotu“.

Miševi su bili idealan model za eksperiment, jer ne razvijaju prirodnu groznicu kada se zaraze gripom. To je omogućilo naučnicima da veštački podignu temperaturu ambijenta i imitiraju groznicu.

Rezultati su bili jasni. Na normalnoj temperaturi i jedni i drugi miševi su se razboleli. Ali kada su uslovi bili topliji, miševi zaraženi „običnim“ virusom bili su znatno manje bolesni. Oni zaraženi virusom otpornim na toplotu ipak su se razboleli. To znači da je sama toplota odigrala ključnu ulogu u suzbijanju infekcije.

– Studija potvrđuje da je temperatura važan i efikasan deo odbrane od infekcije – kaže mikrobiolog Danijel Barreda sa Univerziteta Alberta, koji nije učestvovao u istraživanju. Ipak, naglašava da to ne isključuje mogućnost da groznica istovremeno pojačava rad imunog sistema.

A šta to znači za ljude?

Iako su rezultati ohrabrujući, stručnjaci upozoravaju da se imunitet ljudi i miševa razlikuje. Istraživač i lekar urgentne medicine Džo Alkok napominje da groznica kod ljudi može da bude i opasna, jer previsoka telesna temperatura oštećuje ćelije.

Uprkos tome, sve više dokaza podseća da groznica postoji s razlogom. Ipak, u kliničkoj praksi i dalje često reagujemo automatski – čim temperatura poraste, posežemo za paracetamolom ili ibuprofenom.

– Pitanje je da li, uzimajući lekove protiv groznice kod virusne infekcije, ponekad otežavamo telu da se izbori sa virusom – kaže Alkok. To je još uvek otvoreno pitanje.

Kada oboriti temperaturu, a kada je pustiti da radi svoje?

Lekovi protiv temperature imaju važno mesto, naročito kod vrlo visoke groznice, male dece, hroničnih bolesnika i osoba koje ne podnose simptome. Ali nauka nas sve češće upućuje na oprez – ponekad telo zna najbolje kako da pobedi virus i zaslužuje da mu damo šansu i malo prostora, bar dok temperatura ne dostigne onih čuvenih 38.5°C.

(eKlinika.rs)