Lek protiv bolova koji se najčešće koristi u svetu može da utiče na ponašanje ljudi, odnosno da ga promeni, otkriva studija naučnika sa The Ohio State University. Jedan od najčešće konzumiranih analgetika širom sveta može da ima mnogo jače dejstvo od jednostavnog rešavanja problema kao što je glavobolja, utvrdili su istraživači.
Najkorišćeniji lek protiv bolova nosi rizik od promene ponašanja
Prema studiji iz 2020. koja je merila promene u ponašanju ljudi kada su pod uticajem uobičajenih lekova koji se prodaju bez recepta, utvrđeno je i da acetaminofen, takođe poznat kao paracetamol, koji se najčešće prodaje pod brendovima tylenol i panadol, takođe može da poveća rizik od promene ponašanja. Istraživači ističu da je sve više dokaza koja ukazuju da se efekti acetaminofena na smanjenje bola takođe protežu na različite psihološke procese, od toga da su ljudi manje empatični pa do toga da im otupljuju kognitivne funkcije. Na sličan način, istraživanje ukazuje da afektivna sposobnost ljudi da uoče i procene rizike može potencijalno da bude izmenjena ili oslabljena kada uzimaju acetaminofen.
Analgetik koji najčešće pijemo osnažuje nas da preuzmemo rizik
U nizu eksperimenata koji su uključivali više od 500 studenata kao učesnika studije, neuronaučnik Baldwin Way i njegov tim sa The Ohio State University merili su kako pojedinačna doza od 1.000 mg acetaminofena (preporučena maksimalna pojedinačna doza za odrasle) nasumično dodeljena učesnicima istraživanja utiče na njihovo rizično ponašanje, u poređenju sa placebom koji je nasumično dat kontrolnoj grupi. U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da naduvaju balon na ekranu računara, pri čemu je svako pojedinačno pumpanje zarađivao imaginarni novac. Njihova uputstva su bila da zarade što više imaginarnog novca tako što će što više duvati balon, ali da vode računa da balon ne pukne, jer bi u tom slučaju izgubili novac.
Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali acetaminofen značajno više rizikovali tokom vežbe, u odnosu na oprezniju i konzervativniju placebo grupu. U suštini, oni koji su uzimali acetaminofen su bolje duvali balone, ali su im i više pucali, nego kod kontrolne grupe ljudi.
– Ako niste skloni riziku, možete da duvate nekoliko puta, a zatim odlučite da to unovčite jer ne želite da balon pukne i izgubite novac. Ali, za one koji su na acetaminofenu, kako balon postaje sve veći, uočavamo manje anksioznosti i manje negativnih emocija o tome koliko veliki balon postaje i postojanje mogućnost da pukne – istakao je neuronaučnik Baldwin Way.
Lek protiv bolova koji nas dovodi u rizičnu situaciju i dalje se smatra esencijalnim analgetikom
Iako eksperiment poput ovog ne odražava nužno kako acetaminofen može da utiče na ljude u stvarnim scenarijima, na osnovu proseka rezultata na različitim testovima, tim naučnika zaključio je da postoji značajna veza između uzimanja acetaminofena i odabira većeg rizika, čak i ako se uočeni efekat čini blagim. Uz to, istraživači su priznali da očigledni efekti leka na rizično ponašanje takođe mogu da se tumače putem drugih vrsta psiholoških procesa, kao što je možda smanjena anksioznost.
– Kako se balon povećava, oni iz kontrolne grupe osećaju sve veću anksioznost zbog potencijalnog pucanja. Kada anksioznost postane prevelika, za njih se završava ispitivanje. Acetaminophen može da smanji ovu anksioznost i to dovodi do većeg preuzimanja rizika – navodi Way naglašavajući da uprkos potencijalnom uticaju efekta acetaminofena na percepciju rizika kod ljudi, lek je ipak jedan od najvažnijih i veoma korišćenih medikamenata, koji svet smatra esencijalnim lekom.
