Anksioznost je stanje strepnje, straha, stalnog iščekivanja „najcrnjeg mogućeg scenarija“ koje u bitnoj meri utiče na kvalitet života. Ispoljava se i psihičkim i telesnim simptomima koji se često preklapaju sa drugim bolestima. Dešava se da ni pacijent niti zdravstveni radnici nisu do kraja sigurni da li je telesna tegoba posledica pojačane anksioznosti, ili nezavisna organska bolest. Istraživači, kliničari i pacijenti, otkrivaju da pojedini medicinski radnici određene simptome rutinski tumače kao anksioznost. Ipak, nisu svako „lupanje srca“, nedostatak daha ili vrtoglavica, posledica anksioznosti.
Pacijent duže čeka na dijagnozu, pati bez lečenja
Dr Robert Gee, sa Ross University School of Medicine potvrđuje da se simptomi anksioznosti umnogome preklapaju sa drugim tegobama. U slučaju da pacijent ima istoriju anksioznog poremećaja, lekari pretpostave da je telesni simptom posledica psihičkog problema.
Istraživanja navode da se pojedini telesni simptomi pogrešno tumače kao anksioznost, jednim delom zbog nedovoljne informisanosti, ali i ograničenog vremena za pregled pacijenta. Simptomi jakog umora, telesne iscrpljenosti, skoro se po pravilu tumače kao anksioznost, ako dijagnostički testovi ne daju jasnu sliku stanja pacijenta.
– Situacija ipak može da bude dosta komplikovanija. Moguće je da se neke bolesti u početnim fazama ispoljavaju blagim simptomima koji liče na anksioznost, a da se potom jave jasniji znaci. Dešava se da pacijent dugo čeka na pravu dijagnozu, duže pati bez odgovarajućeg lečenja, dok bolest napreduje. S druge strane, ako kažemo pacijentu „to je samo anksioznost“ moguće je da dođe do dodatne uznemirenosti, jer osobe onda brinu i o tome da njihove brige neće biti ozbiljno shvaćene – kaže dr Gee.
Stručnjaci napominju da se sledeće tegobe često pogrešno tumače kao anksioznost
Stomačni problemi
Anksioznost je stanje kada se pored psihe često „uznemiri“ i stomak, dođe do mučnine, grčeva, nadimanja, dijareje. Stručnjaci navode da situacija nije uvek do kraja jasna, jer na primer neispravna hrana može da dovede do problema sa žučnom kesom, sindroma iritabilnog creva, peptičkog ulkusa i drugih gastrointestinalnih problema. Endoskopija, test stolice ili ultrazvuk su načini da utvrdi tačna dijagnoza.
Psihijatar dr Monika Roots kaže da se nije retkost da se sretne s pacijentom koji je upućen pa psihijatrijski pregled, iako osoba ima samo problem sa stomakom.
– U ovim prilikama pacijentu moraju da se postave neka pitanja, na primer, da li su tegobe izražene sve vreme ili samo kada smo pod jakim stresom. Potrebno je pitati pacijenta i da li su tegobe jače posle konzumacije određenih namirnica, da li povraća. Ukoliko se utvrdi da stanje nije posledica anksioznog poremećaja potrebno je pacijenta uputiti kod lekara u primarnu zdravstvenu zaštitu i uraditi dodatna testiranja koja mogu da otkriju prirodu prave bolesti – kaže dr Roots.
Ubrzan rad srca
Ubrzani rad srca i blage aritmije mogu da budu posledica anksioznosti. U stanju jakog uzbuđenja ili stresa i kod osoba koje ne pate od anksioznosti dolazi do pojačanog srčanog ritma, ubrzanog pulsa. Kardiolog dr Saima Šikari, Health Pauley Heart Center, skreće ipak pažnju na to da ubrzani rad srca nije uvek posledica psihičke tegobe.
– Moguće je da sve nekada ukazuje na aritmiju ili problem sa štitnom žlezdom, jer pacijenti sa hipertireozom često osećaju ubrzan rad srca. Dešava se da se pacijenti sa simptomima srčanih bolesti pogrešno dijagnostikuju kao anksiozni. Zato je korisno da se prati stanje pacijenta, uraditi 24 satni EKG – objašnjava doktorka.
Bol u grudima
Bol u grudima je simptom koji najviše uplaši pacijente. Stručnjaci naglašavaju da bol u grudima nije uvek simptom srčanog udara, često je posledica bolesti jednjaka (GERB, ezofagitis), gastritisa, ulkusne bolesti, hiatus hernije koje mogu u potpunosti da imitiraju anginozni bol.
S druge strane osećaj bola, stiskanja u predelu grudnog koša, čest je kod anksioznih osoba. Istraživanja navode da je ovaj bol nespecifičan i da nije posledica bolesti srca. Moguće je da nekada pacijent zaista ima kardiološku tegobu, pa je preporuka da se uvek posavetujemo sa zdravstvenim radnikom.
Umor i slabost
Osećaj umora i slabosti je nešto na šta se većina osoba često žali. Ne postoji precizna dijagnostička metoda koja bi mogla da utvrdi pravu prirodu umora, pa se zato sve uglavnom podvodi pod depresiju ili anksioznost.
– Umor je kompleksan problem, moguć je i kod srčane slabosti, jer srce nije u stanju da upumpa dovoljne količine krvi do svih organa i tkiva i omogući im normalan rad. Umor može da bude i posledica aritmije, nepravilnog rada štitaste žlezde. Umor je nekada i simptom gastrointestinalnog poremećaja, slabe apsorpcije bitnih vitamina i minerala – kaže dr Šikari.
Umor koji nikako ne prestaje može da ukaže na nesanicu, dijabetes, sindrom hroničnog umora. Lekari savetuju da u ovoj situaciji proverimo funkciju štitaste žlezde, nivo šećera u krvi.
Nedostatak daha
Anksioznost je često praćena nedostatkom daha, lekari ipak skreću pažnju da ovaj simptom može da bude posledica mnogih bolesti i stanja. Ova tegoba može da ukaže na astmu, infekcije respiratornih organa, ali i na niz srčanih problema. Kratak dah, smanjena sposobnost normalnog disanja viđa se i kod osoba sa srčanom slabošću ili aritmijama.
Migrene i glavobolje
Migrene i tenzione glavobolje mogu da budu posledica stresa, česte su na kraju napornog radnog dana. Kardiolog dr Sam Setereh, Cedars-Sinai Medical Center, ukazuje da jake glavobolje mogu da budu posledica vaskularnih bolesti. Glavobolja može da ukaže i na mali moždani udar, to jest, prolazni ishemijski napad (tranzitorni ishemijski atak) kada dolazi do privremenog prekida dotoka krvi u određeni deo mozga, migrena je česta i kod pacijenata sa multipla sklerozom, fibromialgijom.
Stručnjaci naglašavaju da glavobolja nije uvek posledica anksioznosti već i problema sa sinusima, visokim krvnim pritiskom. Savet je da se pacijentu uvek provere vrednosti krvnog pritiska, da se utvrdi koliko su česte glavobolje, koliko dugo traju.
Vrtoglavica
Anksiozni pacijenti ponekada osećaju da se sve „oko njih vrti“. Lekari kažu da vrtoglavica nije uvek posledica psihičkih tegova, već i problema sa unutrašnjim uhom, sniženog nivoa šećera, anemije, naglog pada krvnog pritiska. Dr Gee kaže da vrtoglavica može da ima i neurološku osnovu. U idealnom slučaju, lekari bi trebalo da ispitaju funkciju uha, provere krvni pritisak i nivo šećera i gvožđa u krvi, dodaje dr Gee.
