Anksioznost, praćena stalnom napetošću i iščekivanjem najgoreg mogućeg scenarija, često se maskira svakodnevnim obavezama tokom dana. Simptomi anksioznosti ipak mogu da postanu izrazito jaki kada se sve smiri i čovek ostane sam sa sobom, posebno u noćnim satima, objašnjavaju stručnjaci.
Misli posle ponoći
Hipoteza Mind After Midnight opisana je 2022. godine i navodi da se kada smo budni posle ponoći, kod većine osoba dešavaju neurofiziološke promene u mozgu koje utiču na kontrolu impulsa, obradu informacija.
Posle ponoći, kako navodi studija pojačan je rizik od samoubistva, zloupotrebe narkotika, raspoloženje se menja u razdoblju od 1 do 4 sata ujutru. Studija iz 2024. godine objavljena u časopisu Psychiatry Research navodi da su simptomi anksioznosti najizrazitiji oko 8 sati ujutru, 16 časova i jedan sat posle ponoći. Zapaža se ipak da su tegobe najjače u večernjim satima.
Nerealan strah je najčešći simptom, moguća je nesanica ili san praćen učestalim buđenjem. Moguće su i fiziološke reakcije – otežano disanje, preskakanje srca, mučnina, napetost i bol u mišićima vrata i ramena, vrtoglavice.
Ljudsko telo je usklađeno sa biološkim satom
Ljudsko telo prirodno funkcioniše sa biološkim satom (cirkadijalnim ritmom) koji upravlja osećajem gladi, potrebom za snom. Cirkadijalni ritam je biološki časovnik i on reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i tako usklađuje dnevne i noćne i druge brojne funkcije vitalnih organa, objašnjava psiholog dr Rebecca Cox sa Washington University i jedan od autora navedene studije.
– Što smo duže budni, veće su potrebe za snom. Određeni mehanizmi sprečavaju san tokom dana, ali oni nestaju u noćnim satima. U situaciji kada nam se spava, a i dalje smo budni naše kognitivne sposobnosti ne funkcionišu tako dobro kao i tokom dana. Jedna od posledica je i slabija kontrola emocija – kaže Cox.
Šta se dešava kada je čovek anksiozan i sam?
Na ovaj način stručnjaci objašnjavaju veću upotrebu alkohola i narkotika u noćnim satima, slabiju kontrolu agresivnih oblika ponašanja.
– Većinu oblika nezdravog ponašanja teže je kontrolisati u kasnim noćnim satima – dodaje Cox.
Situacija može da bude posebno komplikovana jer je dok većina osoba spava, neko je pojačano anksiozan i sam.
– Kada osetimo anksioznost tokom dana možemo da razgovaramo sa porodicom, prijateljima, ali problem su noći sati kada uglavnom nemamo tu mogućnost – kaže Cox.
Naučnica koja proučava anksiozni poremećaj dr Jeffrey Strawn sa Research Program, University of Cincinnati College of Medicine napominje da tokom noći nema svakodnevnih obaveza koje nas nekada uspešno odvajaju od tegoba.
– Tokom noći sve se umiri i moguće je da se vrati ta „odbegla anksioznost“. Počinje razmišljanje na temu „šta ako se desi“ uglavnom nešto loše – navodi Strawn.
Jutro je pamentije od večeri
„Jutro je pametnije od večeri“ često je popularno mišljenje zasnovano na mišljenju da u večernjim satima kada smo uznemireni ne donosimo nikakve obluke. Kada se naspavamo mozak bolje radi. Istraživanja u velikoj meri podržavaju ovo mišljenje.
Anksiozne osobe često loše spavaju, usled čega se tegobe produbljuju. Sa druge strane problemi sa spavanjem mogu da budu i uvod u anksioznost. Uviđa se da kvalitetan san ublažava simptome anksioznost i briše negativna osećanja. „Dobar san je lek“, potvrđuje dr Strawn.
Kako da kontrolišemo anksioznost?
Zdrave životne navike ključni su činioci kontrole simptoma anksioznosti. Savetuje se spavanje u malo hladnijoj, tihoj i mračnoj sobi, bitno je ograničiti unos kofeina, bitno je da ako je moguće idemo na spavanje uvek u isto vreme. Najbolje je sačekati blagu pospanost i otići na spavanje jer ćemo na taj način najlakše utonuti u san.
Prevencija je ipak najbolji lek, stručnjaci kažu da je dobro da izdvojimo 10 minuta dnevno ( ne neposredno pre spavanja) da razmislimo o svemu što nas muči kaže Braun. Ukoliko je od pomoći savet je da zapišemo brige i shvatimo da li je reč o objektivnim problemima.
Anksiozne osobe često imaju tendenciju da preuveličavaju probleme. Psiholozi navode da razumeju zabrinutost, ali nas i upozoravaju da briga sama po sebi nije rešila nijedan problem. Konstruktivni razgovor sa bliskom osobom, dobrim terapeutom, može da nam pomogne da sagledamo tegobe iz svih uglova i preduzmemo i korake u njihovom rešavanju.
