Uđite u svet sporog življenja – načina života koji nas podstiče da se povučemo, pojednostavimo i uživamo u životnim trenucima. Ovde je reč o kvalitetu umesto kvantitetu, nameri umesto žurbe i stvaranju prostora za ono što je zaista važno. Ako usvojimo umetnost sporog življenja to ne znači da treba sve da ostavimo, napustimo i preselimo se u udaljenu kolibu (osim ako to nije vaš san!). Ovde govorimo o malim, značajnim promenama koje nam omogućavaju da prihvatimo smirenost, mir i smanjimo stres.
1. Mentalni multitasking
Život u brzoj traci često znači da smo mentalno negde drugde dok fizički obavljamo svoje svakodnevne zadatke.
Prva navika koje treba da se oslobodimo jeste ovaj stalni mentalni multitasking.
Svesnost suštinski znači biti prisutan u trenutku, fokusirajući svoju pažnju na ono što trenutno radimo. Govorimo o uživanju u ukusu naše jutarnje kafe, stvarnom slušanju priče prijatelja ili osećanju teksture trave pod nogama.
Svesnim fokusiranjem na naša trenutne doživljaje možemo smanjiti stres i poboljšati naše opšte mentalno blagostanje. Pomaže nam da cenimo jednostavne životne radosti koje često zanemarujemo i previđamo kada smo u slanoj žurbi.
Sledeći put kada primetite da vam misli lutaju ka nečemu što ćete raditi sledećeg sata, sledećeg dana ili sledeće nedelje, legano ih vratite u sadašnji trenutak.
2. Prekomerna posvećenost
Koliko često kažemo „da” jer želimo da ugodimo drugima – ili zato što se plašimo da ćemo nešto da propustimo? U tom trenutku deluje bezopasno, ali prečesto „da” vremenom postaje recept za stres i sagorevanje. Kada je nam je raspored krcat, ostaje malo prostora za odmor, razmišljanje ili stvari koje nam istinski donose radost.
Svaki put kada kažete „da” nečemu, indirektno govorite „ne” nečemu drugom – bilo da je to vaš unutrašnji mir, vreme za odmor ili čak kvalitetno vreme sa voljenima.
Prekomerna posvećenost ne oduzima vam samo vreme – oduzima vam energiju. Pokušavajući da uradite sve, često se osećate iscrpljeno, ne radite ništa što biste želeli i ogorčeni ste zbog obaveza koje ste preuzeli.
Zato počnite da vežbate umetnost promišljenog „ne”.
Pre nego što pristanete na nešto, zapitajte se da li je to u skladu sa vašim prioritetima, da li je to nešto što zaista želite da uradite. I što je najvažnije, šta ćete morati da žrtvujete da biste rekli da.
Učenje da prihvatite manje obaveza omogućava vam da date sve od sebe onome što vam je zaista važno, čineći život mirnijim, korisnijim i daleko manje stresnim.
3. Perfekcionizam
Perfekcionizam naizgled deluje divno – ko ne želi da sve uradi ispravno i kako treba. Ali u stvarnosti, to je jedna od najvećih prepreka ka mirnijem, manje stresnom životu. Jer, perfekcionizam postavlja nemoguće visoke standarde koji su često nedostižni.
Umesto da slavite napredak ili dostignuća, završite fokusirajući se na ono što je pošlo po zlu ili šta bi moglo biti bolje. Ovo može dovesti do stresa i anksioznosti.
Istina je da nas perfekcionizam ne štiti – on nas iscrpljuje. Drži nas zarobljenim u ciklusu preteranog rada i nezadovoljstva, sprečavajući nas da uživamo u sadašnjem trenutku.
Da bismo prihvatili sporiji način života, neophodno je da se oslobodimo potrebe za savršenstvom i umesto toga težimo „dovoljno dobrom”. Fokusirajte se na napredak, a ne na savršenstvo. Dozvolite sebi da pravite greške i učite iz njih.
Kada se oslobodite pritiska da sve uradite besprekorno, pronaći ćete više radosti, lakoće i mira u svakom koraku putovanja.
4. Stalna potreba da budete produktivni
Ovo je u današnje vreme veoma važno. Uz konstantne savete da se više trudite, optimizujete svake sekunde i izvučete maksimum iz svakog trenutka, mnogi ljudi veruju da je njihova vrednost direktno povezana s tim koliko su uradili i postigli. Ovo često dovodi do onoga što stručnjaci nazivaju toksičnom produktivnošću – potrebom da stalno nešto postižemo, čak i na račun odmora, opuštanja i radosti.
To je način razmišljanja koji nam govori da je vreme bez rada izgubljeno vreme, i ako ne radite, ne učite ili ne postižete uspehe, onda nekako zaostajete.
Naravno, produktivnost ima svoje mesto – važno je težiti ciljevima i završavati stvari. Ali ne mora da uđe u svaku poru naših života, i da tu bude večito. Stalna želja za produktivnošću može dovesti do sagorevanja, napetih odnosa i gubitka veze sa onim što je zaista važno.
5. Stalno traženje potvrđivanja
Poslednje, ali svakako ne manje važno, jeste navika traženja potvrde od drugih – ponašanje koje može tiho da potkopa mirniji, manje stresan život.
Svi želimo da budemo voljeni, cenjeni i priznati – to je u ljudskoj prirodi. Ali kada neprekidno tražimo odobrenje od drugih, predajemo kontrolu nad našom srećom i samopoštovanjem.
Ova potreba za potvrđivanjem može dovesti do prekomernog opterećenja, donošenja odluka na osnovu onoga što mislimo da će se drugima dopasti i osećanja stresa kada njihovo odobrenje ne dođe.
Istina je da nikakvo spoljašnje potvrđivanje ne može da zameni mir koji dolazi iznutra. Kada se oslobodite potrebe za odobravanjem i potvrđivanjem, oslobađate se da donosite odluke koje su u skladu sa vašim vrednostima i prioritetima.
Oslobodite se potrebe da impresionirate. Prigrlite radost autentičnog življenja i to na svoj način. Udahnite duboko, razmislite o tome šta vam zaista donosi mir i počnite da pravite mesta za život koji je uravnotežen i smislen, jer vi to umete i zaslužujete.
