Počeli smo da lečimo svoju depresiju antidepresivima i otkrili da se i dalje borimo sa brojnim simptomima koji teško mogu da se leče ili da imamo neprijatne i uznemirujuće nuspojave. Ako je tako, vaš slučaj nije usamljen. Reakcija svake osobe na antidepresiv je jedinstvena – neželjeni efekti, snaga i efikasnost istog leka mogu se drastično razlikovati od jedne do druge osobe. „Neki ljudi su izuzetno osetljivi na neželjene efekte antidepresiva, dok drugi mogu uzeti bilo koji i da nemaju nikakav problem,” kaže dr Heidi Combs, vanredni profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka na Univerzitetu u Vašingtonu i direktor stacionarne psihijatrije u Harborview Medical Center u Sijetlu. Ako imamo probleme, u većini slučajeva njima može lako da se upravlja ili mogu da se preokrenu. Stručnjaci su naveli najčešće reakcije i zabrinutosti koje izazivaju dok uzimamo antidepresive i predložili kako da ih rešimo.
Pojava iznenadne glavobolje
Tokom prvih nekoliko dana uzimanja novog leka, možda ćemo primetiti da imamo glavobolju. Svi antidepresivi imaju potencijal da proizvedu ovaj neželjeni efekat nekoliko dana, kaže dr Boadie Dunlop, vanredni profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka i direktor programa za poremećaje raspoloženja i anksioznosti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori u Atlanti. On predlaže uzimanje acetaminofena kao pomoć, dodajući da se ovaj simptom obično poboljšava u toku prve nedelje ili dve.
Uznemiren stomak i dijareja
Osobe koje uzimaju selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su escitalopram i sertralin, mogu da imaju mučninu, dijareju ili zatvor. Mučninu možemo da sprečimo uzimanjem lekova uz hranu, kaže dr Dunlop. Važno je da kroz ishranu unosimo dovoljno vlakana i pijemo dovoljno tečnosti. Za dijareju ili zatvor možemo da uzmemo lekove koji se dobijaju bez recepta. Kao i glavobolje, ovi simptomi obično nestaju u ranoj fazi lečenja.
Osećaj jeze i drhtavice
Mali broj ljudi smatra da njihov lek izaziva jezu ili drhtavicu. „Oni mogu da budu stalni i česti i mogu sprečiti ljude da nastave sa uzimanjem lekova,” kaže dr Dunlop. Ako imamo ovaj simptom, treba da se obratimo svom lekaru kako bismo razgovarali o promeni doze ili samog leka.
Suva usta i veoma loš zadah
Suva usta su uobičajena nuspojava antidepresiva. Kod većine ljudi, ovaj simptom će se poboljšati u roku od nekoliko nedelja nakon uzimanja antidepresiva ili čak ranije, kaže dr Karen Lim, psihijatar opšte i psihijatrije dece i adolescenata u kompaniji Prairie Health sa sedištem u Kaliforniji. Ona predlaže redovno pijuckanje vode, sisanje bombona bez šećera, bombona od mente i žvakanje žvakaće gume bez šećera.
– Ako osećaj suvih usta ne prestane nakon prvih nekoliko nedelja uzimanja antidepresiva ili ako je ovo stanje posebno ozbiljno, treba da razgovarate sa svojim lekarom što je pre moguće – preporučuje dr Lim, dodajući da bi i stomatolog mogao da pomogne.
Stalan osećaj tuge
Od svih problema sa antidepresivima, ovaj je možda najteži za rešavanje. Ako i dalje imamo simptome depresije uprkos uzimanju antidepresiva, postoji niz mogućih objašnjenja koja treba razmotriti:
- dobili ste pogrešnu dijagnozu – „Kada neko ima depresiju koja ne reaguje na lečenje, prvo što uradite jeste da se uverite da imate pravu dijagnozu,” kaže dr Combs. Vaš psihijatar bi mogao da uradi više testova kako bi se uverio da neki važni znaci i detalji nisu propušteni prvi put. Medicinska stanja, uključujući moždani udar, bolesti srca, hipotireozu i određene nedostatke u ishrani, kao i neki lekovi, mogu biti osnovni uzrok čak 15 procenata svih slučajeva depresije, navodi Harvard Health Publishing.
- lekovi još nisu počeli da deluju – Ponekad je potrebno vreme da antidepresivi postanu efikasni. Proverite sa svojim lekarom da li treba da sačekate još malo.
- pijete alkohol ili koristite drogu – Ove supstance mogu da ometaju efikasnost lečenja depresije, tako da ćete morati da prestanete ako želite potpuni uspeh.
- niste na terapiji – Iako lekovi mogu pomoći, možda ćete morati da razgovarate i sa terapeutom koji će vam pomoći da shvatite kako da se nosite sa problemima u vašem životu koji izazivaju da se osećate tužno ili uznemireno. Neki dokazi sugerišu da je kombinacija lekova i psihoterapije efikasnija od bilo koje metode pojedinačno, izveštava American Psychological Association.
- uzimate pogrešne lekove – Možda će vam biti lakše ako promenite antidepresive ili dodate neki drugi lek, kao što je lek za štitnu žlezdu ili litijum. Razgovarajte o ovome sa svojim lekarom.
- treba da probate nešto novo – Pitajte svog lekara da li bi vam koristili neki drugi pristupi – čak i nekonvencionalni. Jedno istraživanje pokazalo je da terapija plesnim pokretima pomaže u upravljanju depresijom.
Nema osećaja tuge, ali ni sreće
Približno 46 procenata ljudi koji uzimaju antidepresive doživljavaju emocionalno otupljivanje – osećaj da su istrošili sve svoje emocije, uključujući i one dobre, zaključak je jednog istraživanja.
Emocionalno otupljivanje najbolje se rešava prelaskom na drugu klasu antidepresiva, dodavanjem drugog leka ili razgovorom sa terapeutom, kaže dr Combs.
Povećanje telesne težine
Prema jednoj studiji, neki tretmani za depresiju izlažu riziku od povećanja telesne težine. Nakon procene skoro 137.000 muškaraca i gotovo 158.000 žena, istraživači su otkrili da je uzimanje antidepresiva povezano sa 21 odsto povećanim rizikom od povećanja telesne težine koja prelazi 5 procenata nečije telesne težine.
Ako imate istoriju prekomerne težine, veća je verovatnoća da ćete je dobiti dok uzimate antidepresiv – zato izaberite antidepresiv koji ne utiče na težinu, savetuje dr Combs. Ako to nije moguće, ona naglašava da treba potražiti savete o ishrani i vežbanju, jer vežba može biti važan deo lečenja, ističe National Institute of Mental Health (NIMH).
Intimni odnosi ne dolaze u obzir
Mnogi ljudi koji se bore sa depresijom gube interesovanje za intimne odnose, ali neki antidepresivi mogu dodatno smanjiti njihov libido ili otežati reakciju na intimne odnose. Lekari ne upozoravaju uvek svoje pacijente na ovaj efekat, kaže dr Combs, i to može biti veoma frustrirajuće. Neki ljudi su spremni da to prihvate kao privremeni kompromis za uspešno lečenje depresije, ali većina želi rešenja koja mogu da budu u promeni antidepresiva, drugačijem rasporedu doziranja ili savetovanju sa terapeutom.
Budni celu noć
Nesanica, previše spavanja i druge promene u ciklusu spavanja znaci su depresije, prema NIMH. A kada ne možemo dobro da se naspavamo, to još više može da oteža efikasno lečenje depresije.
– Neki antidepresivi identifikovani su kao aktivirajući, a neki kao sedativni. Ključno je pronaći onaj koji nam odgovara. Na primer, sedativni antidepresiv može biti dobar za nekoga ko ima problema da zaspi – objašnjava Combs.
Takođe je važno razmotriti životne navike koji mogu uticati na vaš san, kao što su okruženje za spavanje, fizička aktivnost (ili nedostatak iste), konzumiranje kofeina kasno tokom dana, dremanje tokom dana i upotreba alkohola.
Želja da se prestane sa uzimanjem lekova i strah od povratka depresije
Kada počnemo da se osećamo bolje, poželećemo da prestanemo da uzimamo antidepresive. Ali dr Dunlop kaže da prvo moramo biti stabilni na antidepresivima najmanje šest meseci kako biste smanjili rizik da u budućnosti doživimo još jedan napad depresije.
Iako su antidepresivi za većinu ljudi samo privremeni, nikada ne bi trebalo da prestanemo da ih uzimamo (ili bilo koji lek koji se izdaje na recept) bez uputstva lekara. Obično je najbolji pristup postepeno smanjivanje doze. Nagli prekid mogao bi da dovede do neželjenih nuspojava i rizika od ponovnog pojavljivanja depresije, napominje dr Dunlop.
Pojava anksioznosti
Neki antidepresivi mogu imati stimulativne efekte, što dovodi do nemira, anksioznosti i uznemirenosti, kaže dr Indra Cidambi, medicinski direktor i osnivač Center for Network Therapy, ambulantne ustanove za lečenje zavisnosti i mentalnog zdravlja u Nju Džersiju.
– Jedan od ciljeva antidepresiva jeste da nam, na kraju krajeva, daju više energije za obavljanje svakodnevnih zadataka – objašnjava dr Cidambi. Ali ponekad ljudi koji uzimaju određene antidepresive jednostavno ne mogu da se opuste, niti čak mirno da sede kada to žele. U takvim slučajevima, to treba da se reši, kaže ona.
Ako osećate povećan nemir ili anksioznost nakon početka uzimanja antidepresiva, razgovarajte sa svojim lekarom. Ovo bi mogao biti neželjeni efekat koji se zove akatizija – koji treba da se reši jer osećaj nemira pored tuge može dovesti do povećanog rizika od samopovređivanja.
U zavisnosti od uzroka i težine nemira ili anksioznosti, lekar može imati različite predloge.
– Vežbanje, joga ili meditacija obično su dovoljni da iscrpe višak energije, ali ako to ne uspe, lekar može da propiše sedative koji ne izazivaju zavisnost ili da prilagodi dozu antidepresiva – kaže dr Cidambi. Ponekad to može značiti da je potreban drugačiji obrazac lečenja.
Ako imamo visok nivo energije praćen rastrojenim, uskomešanim ili impulsivnim mislima, to može biti znak ozbiljnijeg stanja kao što je bipolarni poremećaj, upozorava dr Cidambi. U tom slučaju, ona preporučuje razgovor sa lekarom.
Samoubilačke misli
Sa depresijom, uvek postoji rizik od samoubilačkih misli, ali one takođe mogu biti nuspojava antidepresiva, iako retka. Istraživanja su otkrila da antidepresivi, posebno SSRI, generalno pomažu u zaštiti i smanjenju stope suicidalnih događaja kod odraslih. Za decu i mlade, autori primećuju da su antidepresivi efikasni u smanjenju težine depresije, ali imaju mali ili nikakav uticaj na samoubilačko ponašanje. Međutim, autori to više pripisuju faktorima koji nisu povezani sa lekovima, kao što su impulsivno ponašanje, maltretiranje i upotreba nedozvoljenih droga.
Bez obzira na to šta bi moglo da izazove samoubilačke misli, odmah treba otići kod lekara ako počnemo da osećamo pogoršanje simptoma depresije, uključujući samoubilačke misli ili misli o povredi sebe ili drugih, savetuje dr Dunlop.
Ako imamo problem koji je povezan sa uzimanjem antidepresiva, treba da znamo da verovatno postoji rešenje i zato ne smemo da ga ignorišemo. Treba da uđemo u srž problema i da ga rešimo.
