Razdražljivost? Povećanje telesne težine? Problemi sa spavanjem? Sve ovo mogu biti znaci burnout sindroma.
Šta je burnout sindrom
– Klasično, sagorevanje ili izgaranje opisujemo kao trijadu depersonalizacije, emocionalne iscrpljenosti i osećanja cinizma, ravnodušnosti i nedostatka dostignuća ii ostvarenja – kaže dr Carol Bernstein, profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn u Njujorku.
Mnoge definicije, uključujući i onu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preciziraju da se sagorevanje odnosi na stres na poslu. Ali, sagorevanje može biti rezultat stresa koji nije na poslu i dovesti do manje očiglednih simptoma.
Izgaranje ii iscrpljenost može biti posledica posla ili određenog skupa odgovornosti (kao što je briga o supružniku ili detetu sa hroničnom bolešću), ali njeni efekti obično utiču i na druge aspekte života, objašnjava dr Cassandra Aasmundsen-Fry, klinički psiholog u Mindwell Modern Psychology and Therapy u Kuala Lumpuru, Malezija. „Obično ljudi imaju rastući osećaj loše fizičke i psihičke forme i teškoće da se nose sa svakodnevnim životom,” kaže ona i dodaje da simptomi sagorevanja mogu biti prilično različiti.
Simptomi sagorevanja mogu se preklapati sa simptomima depresije i drugih problema sa mentalnim zdravljem, ali sagorevanje samo po sebi nije medicinska dijagnoza.
Pošto sagorevanje može imati tako raznolike i štetne efekte po zdravlje i blagostanje, važno je prepoznati ga i nešto preduzeti.
– Ako se ne leči, sagorevanje izaziva trajne fizičke posledice, ali i utiče na vaše odnose i sposobnost rada – kaže dr Aasmundsen-Fry.
Manje uobičajeni znaci burnout sindroma
1. Velika količina pesimizma
Osoba koja doživljava sagorevanje može usvojiti kritičan i pesimističan pogled, ne samo na ono što izaziva sagorevanje (posao ili neko drugo opterećenje), već i na svet oko sebe. Na poslu, to znači da oni može imati negativniji stav prema klijentima i biti generalno razdražljiviji. Možemo biti iznervirani ili apatični, kaže dr Bernstein, „kao da nemate osećaj svrhe ili smisao u onome što radite”.
U najekstremnijim slučajevima sagorevanja, osoba može da se zapita da li vredi živeti.
2. Problemi sa spavanjem
Ljudi obično imaju manje miran san kada počnu da se bore sa sagorevanjem, kaže dr Anthony Wheeler, profesor menadžmenta i dekan škole poslovne administracije na Univerzitetu Videner u Česteru, Pensilvanija, koji istražuje stres zaposlenih, izgaranje, angažovanost i liderstvo.
Nemir i nesanica su dva problema povezana sa snom koji se dovide u vezu sa sagorevanjem, navodi Penn Medicine. Nedostatak sna može na kraju da podstakne sagorevanje (u začaranom krugu), jer nismo u stanju da jasno mislimo kada nismo odmorni.
3. Bolovi u stomaku ili glavobolje
Ako imamo bolove u stomaku ili glavobolju i nemate pojma zašto, izgaranje može biti uzrok. Istraživanje koje je obuhvatalo socijalne radnike, koji su prijavili da su iskusili sagorevanje, utvrdilo je da oko 9 procenata njih pati od glavobolja, a 10 procenata ima gastrointestinalne probleme.
Glavobolje povezane sa sagorevanjem verovatno su posledica psihološkog stresa, navodi se u sistematskom pregledu objavljenom 2017. godine. I stomačni problemi, kao što su bol, nadimanje i mučnina, obično su češći kad god smo pod stresom. Stres takođe može izazvati dijareju ili zatvor.
4. Smanjen imunitet
Učestalije prehlade i osećaj slabosti mogu biti simptomi sagorevanja.
– Imuni sistem postaje oslabljen – kaže dr Wheeler.
Prema istraživanjima, stres može pokrenuti inflamatorni odgovor tela, a hronična upala može ugroziti imuni sistem i oštetiti tkiva u telu. Sa oslabljenim imunološkim sistemom, možemo imati češće prehlade i izložiti se riziku od ozbiljnih stanja kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2.
5. Povećanje telesne težine
Ljudi koji doživljavaju sagorevanje mogu da se ugoje, kaže dr Wheeler. Za ovo postoji nekoliko razloga.
– To je kombinacija nekoliko stvari – biološki odgovor našeg tela povećava verovatnoću debljanja, plus smanjen san, depresija, kao i promene navika u ishrani – kaže dr Wheeler. Svi ovi faktori mogu doprineti povećanju težine.
Biološke promene o kojima govori uključuju hormon stresa kortizol. Hronični stres (poput onog koji dovodi do sagorevanja) podiže nivo kortizola, a visoki nivoi kortizola povezani su sa većim obimom struka i povećanom verovatnoćom prekomerne težine i gojaznosti, prema studiji iz 2017. godine. Ako povećanje telesne težine postane problem, to može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema, kao što su moždani udar, srčana oboljenja, rak i artritis.
6. Izolacija
Ljudi koji imaju burnout sindrom mogu da se osećaju kao da se ništa što rade ne ceni ili da nema nikakvog efekta. Kao rezultat toga, mogu da se povuku i izoluju od drugih. Na kraju, to može dovesti do pogoršanja odnosa, kaže dr Wheeler. A izolacija ne pomaže da se izvučemo iz stanja sagorevanja: društveni kontakt može da ublaži stres i preporučuje se kao jedan od načina koji može da nam pomogne da se osećamo bolje.
7. Bol u mišićima
Bolovi takođe mogu biti fizički znak sagorevanja. Kada smo pod stresom, naši mišići se automatski zatežu kako bi zaštitili telo od bola i povreda. Obično ova napetost mišića popušta kada stres prođe, ali hronični stres uzrokuje da telo ostane u tom stresnom stanju i zadrži tu napetost. Tipična mesta na kojima telo zadržava napetost su ramena, vrat, glava i leđa.
8. Korišćenje hrane, droge ili alkohola za suočavanje sa sagorevanjem
U nekim slučajevima, neki ljudi sami pronalaze lekove kako bi sebi pomogli da se izbore sa sagorevanjem, kaže dr Wheeler. Neki mogu da se okrenu nezdravoj hrani jer ona pruža trenutno zadovoljstvo. Drugi mogu da se odluče za alkohol ili droge. Studija iz 2016. godine otkrila je da studenti medicine koji doživljavaju sagorevanje češće zloupotrebljavaju ili zavise od alkohola.
Ako ove znake primetite kod sebe, možda je vreme da potražite pomoć od specijaliste za mentalno zdravlje. On može da vam pomogne da primenite strategije za izbegavanje ili oporavak od burnout sindroma, kao i da vam preporuči lekove na recept ili, ako je potrebno, savetovanje.
