Osećaj svrhe – i sposobnost da je prilagodimo u različitim fazama našeg života – ima pozitivan efekat na zdravlje i blagostanje, uključujući naše fizičko zdravlje i način na koji reagujemo na stres. Studije navode da čak može pomoći ljudima da žive duže. Svest o tome šta daje osećaj pravca i koraci koji se preduzimaju da bi se našli načini da se to održi (čak i kroz životne promene) među osobinama su koje stručnjaci za mentalno zdravlje koriste da definišu svrhu.
Kako psiholozi definišu svrhu
– Svrha u životu jeste pronalaženje smisla i ciljeva za svoj život – kaže dr Stacey M. Schaefer, psiholog i istraživač u University of Wisconsin-Madison’s Center for Healthy Minds.
Ako niste sigurni da ste shvatili šta vam daje osećaj pravca, niste sami, kaže dr Patrick Hill, profesor psiholoških i nauka o mozgu na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu koji proučava svrhu. Mnogi ljudi se, naglašava on, bore da ga pronađu. Njegovo i druga istraživanja daju ideje za traženje smisla. Ne mora sve da bude povezano sa velikim životnim ciljem. U stvari, kažu stručnjaci za mentalno zdravlje, svrha se može naći i u malim dnevnim poslovima.
Dr Hill, koji sprovodi istraživanje u Washington University’s Purpose, Aging, Transitions, and Health Lab, kaže da čak i među onima koji proučavaju koncept, njeno definisanje može biti teško.
Svrha se može definisati na dva načina, kaže dr Hill. Jedan je sadržaj ili karakter vaših životnih ciljeva. Prema ovoj prvoj definiciji, svrha može da bude, na primer, „Moja životna svrha je da pomognem onima kojima je to potrebno” ili „Moja životna svrha je da promovišem nauku.”
Američko psihološko udruženje definiše svrhu na sličan način, kao „mentalni cilj ili cilj koji usmerava nečije postupke ili ponašanje”.
Ali drugi način na koji dr Hill i njegove kolege definišu ovaj koncept malo je više nejasan: možete osetiti smisao bez obzira na to da li ga vezujete za veliki cilj ili ne.
Osećaj svrhe bez velikog životnog cilja, kaže dr Hill, znači da se ujutru i dalje budite motivisani. Ali za razliku od onih koji imaju životni cilj koji ih usmerava, neko može svoj osećaj motivacije pripisati manjem razlogu – ili, čak apsolutno ničemu.
Bilo da svrhu predstavljaju različiti životni ciljevi, samo osećaj koji neko ima, ili nešto između, ona može biti dobro za zdravlje i opšte blagostanje.
U svojim studijama, dr Hill koristi upitnik kako bi zabeležio misli i osećanja ljudi u ovoj oblasti. Uobičajeno je, kaže on, da ljudi kažu da imaju osećaj svrhe, ali da ne mogu da navedu ništa detaljnije. Ljudi, isto tako, ponekad znaju da njihov smisao za svrhu potiče iz određenog domena – kuće, društvenog života ili posla – čak i ako ne mogu da ga suze dalje od toga.
Dr Schaefer se slaže da osećaj svrhe može proizaći iz nečeg relativno malog.
– Svrha ne mora da bude nešto veliko. Ne morate nužno da spašavate svet – kaže dr Schaefer. Svakodnevni zadaci kao što su čišćenje kuće i kuvanje ručka mogu biti značajni. Svrha može da bude jednostavno jutarnje buđenje i da nešto što želite da postignete tokom sat vremena tog dana, dodaje dr Schaefer.
Zašto je osećaj svrhe dobar za naše zdravlje
Studije u različitim starosnim grupama i različitim populacijama dovode do jedne velike zdravstvene koristi kada je u pitanju svrha: živećete duže, kaže dr Schaefer i dodaje da nije važno da li imate 20 ili 70 i više godina.
Dr Schaefer ukazuje na važan rad objavljen u časopisu Psychosomatic Medicine. Ta longitudinalna studija, sprovedena u okviru projekta Rush Memory and Aging Project među učesnicima prosečne starosti od 78 godina, pokazala je da je veća verovatnoća da će oni sa višim nivoom svrhe u životu na početku studije biti živi pet godina kasnije, za razliku od onih sa nižim nivoima svrhe.
Ova posebna studija fokusirala se na starije odrasle osobe i uključivala je ljude različitih demografskih kategorija i sa različitim hroničnim stanjima. Pokazalo se da je u relativno širokom krugu ljudi svrha poboljšala opstanak. To znači da, bez obzira na to da li su u pitanju bolest, nesreće, samoubistvo ili drugi faktori, čini se da osećaj svrhe štiti i pomaže dugovečnost, kaže dr Schaefer.
Dr Hill smatra da iza ove veze između svrhe i dugovečnosti možda postoji nekoliko razloga. Jedan je, kaže on, da ljudi koji imaju osećaj svrhe mogu biti manje ometeni svakodnevnim događajima (i potencijalnim stresorima). Nije da se ne suočavate sa tim preprekama (prosuta kafa ili težak razgovor), ali je manje verovatno da će vam pokvariti dan.
U studijama u kojima su ljudima prikazane negativne ili stresne slike, uključujući studiju koju je vodio dr Schaefer, ljudi sa relativno visokim osećajem svrhe bili su u stanju da se brže oporave.
Drugi razlog zbog kojeg svrha može poboljšati zdravlje, kaže dr Hill, jeste taj što ljudi sa jakim osećajem svrhe imaju tendenciju da se bolje brinu o sebi, bilo kroz način na koji jedu, koliko su aktivni, koliko alkohola piju ili koliko često idu kod lekara.
Može li se naš osećaj svrhe promeniti
Tokom svog života, preuzimamo različite uloge, kaže dr Hill. Neke su prolazne, neke dugoročne. Vodoinstalater, advokat, baštovan, supružnik, roditelj – svako ima mogućnost da sa svojom ulogom ima drugačiji smisao. Dakle, kako u životu starimo i preuzimamo nove uloge, možda ćemo pronaći nove izvore svrhe.
Ako je naša svrha previše vezana za jedno određeno zvanje, posao ili uloga, kaže dr Hill, možemo da se osećamo potpuno izbačenim iz koloseka kada se ta uloga završi. Ako našu svrhu može da uzdrma, recimo, penzionisanje, raskid, povreda ili neke druge životne promene, možda bi bilo korisnije da razmišljamo o svojoj svrsi na širi, prilagodljiviji način, kaže on.
Dr Jennifer Ho, klinički psiholog iz San Franciska, kaže da je to zdrav pristup. Njen rad terapeuta često se fokusira na pomaganje ljudima da identifikuju osnovne vrednosti koje su im važne tako da nisu vezani za samo jednu posebnu situaciju za ispunjenje.
Pronalaženje sopstvenog smisla za svrhu
Prvo, razmislite da li postoji nesklad između očekivanja koja sebi postavljate i onoga što vas zaista čini srećnim, kaže dr Ho. Razmislite o tome koja svoja očekivanja, standarde i vrednosti smatrate važnim da ispunite ili se trudite da ispunite želje i očekivanja svojih roditelja, profesora, voljenih, dodaje dr Ho.
Dr Ho kaže da terapija može pomoći nekim ljudima da identifikuju svoje osnovne vrednosti i shvate šta im daje osećaj smisla.
Ako ne želite da se obratite terapeutu i odlučite da se sami upustite u pronalaženje više smisla u svom životu, dr Hill ukazuje na istraživanje koje je izložilo tri koncepta za pronalaženje svrhe.
- Budite proaktivni. Isprobajte nove stvari, bilo da se radi o aktivnom traženju novih iskustava ili aktivnosti ili druženju sa novim ljudima. To vam može pomoći da shvatite svoju svrhu, kaže dr Hill. Idite na časove kuvanja, čitajte o temi koja vas je uvek intrigirala ili se na neki drugi način izložite nečemu novom – sve ovo pomoći će vam da razmislite. Ako vam sve ovo deluje zastrašujuće, kaže dr Ho, ne radite ništa na brzinu, nego samo postepeno.
- Učite od drugih. Pomislite na ljude koje poznajete koji imaju jak osećaj svrhe. Možda je to neko čiji je veći cilj usklađen sa vašim, pa od njih možete naučiti više o veštini ili interesovanju. Možete učiti jednostavno tako što ćete imati uzore koji pokazuju vrednost življenja svrsishodnog života – čak i ako njihova oblast nije ona koja vam odgovara. Razgovarajte s njima o tome kako su pronašli svrhu i pitajte da li su ikada s tim imali problem.
- Razmišljajte. Prisetite se trenutaka iz prošlosti koji su vam bili značajni. To vam može pomoći da pronađete tragove o tome šta bi u budućnosti moglo da vam bude značajno. Dr Hill kaže da bi to moglo da bude razmišljanje o nečemu čega se, posle mnogo godina, i dalje sećate i što vam i dalje mnogo znači ili o velikom životnom događaju – bilo da je pozitivan ili težak – koji i dalje u vama živi. Ili o nečemu bliskom – ako ste danas osećali malo više smisla nego pre dva dana, razmislite o tome šta ste danas uradili drugačije da biste lakše shvatili tu promenu.
Na kraju, dr Hill kaže, zapamtite još jednom da niste sam – i zbog osećaja da još niste pronašli svoju svrhu – kao što mnogi ljudi nisu – i zato što vaša potraga ne mora da bude usamljena.
– Vrlo je malo ljudi koji svoju svrhu pronalaze potpuno sami – kaže on. Imajte na umu da vaša šira zajednica, vaše okruženje i ljudi koje poznajete i volite mogu da vam pomognu.
