Marija D. je rođena u Splitu pre 58 godina i sve što pamti od ranog detinjstva jeste sunce, more, miris ribarskih mreža. Rat, prerana smrt oca, izbeglištvo, druge životne nedaće i nemiri među kojima je i melanom, koji je srećom pobedila, na njenoj duši su ostavili duboke tragove. Krug se zatvorio, i posle godina tuge, straha i iskušenja, danas je spokojna, srećna i svesna svega u čemu je grešila.
Životnja iskušenja: Od izbegličke kolone do dijagnoze melanoma, razvoda i – povratka sebi
Ispoštovali smo njenu želju da u ovoj ispovesti ostane anonimna jer je nedavno završila još jednu bitku koja, baš kao ni jedna prethodna, nije bila laka. Razvela se nakon 28 godina braka. Uskoro je čeka, kako kaže, povratak korenima i nada se, ostvarenje želje da penziju dočeka i u njoj uživa tamo odakle je u izazove i krenula – na moru. No, da krenemo od početka…
– Jedne večeri kad sam izašla iz kupatila ćerka je na mom ramenu tik iza plećke primetila malu fleku na koži, sa mestimičnim izbočinama. Pitala me je jesam li to primetila ranije. Bila je pozicionirana tako da nisam mogla da je vidim, to bi bilo izvodljivo jedino u ogledalu, ali samo ako bih gledala namerno, namenski. Nisam išla na dermatološke preglede jer nikada nisam imala probleme sa kožom. Kako sam od detinjstva boravila na suncu, nikada nisam „gorela“ niti se nešto specijalno krila osim kada je najtopliji deo dana. Моја ćerka Andrijana, inače farmaceutski tehničar nije odustajala. Rekla je: „Mama, moraš na pregled, ovo je nešto neobično“ – priča Marija u ispovesti za eKlinika portal.
Možda bi to i zanemarila da ćerka nije bila uporna, priznaje Marija i tako je brzo zakazala pregled kod dermatologa.
Crne slutnje se obistinjuju: Svi znaci ali i rezultat pokazali da je u pitanju melanom
Dermatoskopija je potvrdila da je u pitanju ipak mladež, ne fleka. Imao je nepravilne ivice, neujednačenu boju, oblik i asimetriju. I „na oko“ je doktoru sve zaličilo na melanom, bilo su to klasični znaci raka kože. Naložena je hitna biopsija, a nakon nekoliko dana dolaze rezultati i potvrđuju crne slutnje: radilo se o melanomu, srećom u stadijumu 1B.
Doktor je Mariji objasnio da je imala sreće što je došla na pregled. Tumor je još uvek bio „plitko“, ali je naravno zahtevao hitno uklanjanje.
– Zakazana mi je hirurška ekscizija. Rekli su mi da je to standardna metoda za melanom u ranoj fazi. Imala sam veliko poverenje u hirurga, iako je bio mlađi. Sve mi je objasnio, rekao da se ne brinem i da će ukloniti ne samo tumor, već i širu zonu kože oko njega, kako bi se smanjio rizik od širenja i recidiva. Bila sam u lokalnoj anesteziji, svesna u toku intervencije, a doktor i sestre su me hrabrili. Sada je trebalo sačekati konačni patohistološki nalaz – govori Marija o danima strepnje i straha koji su usledili.
Ph nalaz je pokazao da se melanom nije proširio. Kada je preuzela rezultat na šalteru, prvi put se isplakala.
Melanom pokreće brojna preispitivanja o životu i stvarima na koje nije obraćala pažnju
Već tada, priča naša sagovornica, otvorio joj se jedan potpuno novi Kosmos u glavi. Sa prijateljicama je razgovarala o tome kako je moguće da dok se ne razbolimo ne vidimo toliko toga oko sebe. Kako je moguće da kada smo zdravi ne vidimo gomilu tuđih i svojih pogrešnih odluka, postupaka i misli i prema sebi i prema drugima. Ako ih i uvidimo, ne reagujemo…
Ispričala nam je i da njeno preispitivanje o dotadašnjem životu nije dolazilo na red od svakodnevnih obaveza. Međutim, dok je bila na bolovanju, dobila je malo vremena da se susretne sama sa sobom i shvatila da dugogodišnje nezadovoljstvo nema više razloga da krije.
– Kad čekaš informaciju da li ćeš biti živ ili mrtav, da li će tvoje dete ostati bez tebe i kad počne da te lomi strah da možda nećeš dočekati unuke a da će te dete gledati kako veneš, sve se menja. Suprug i ja smo uspeli da stvorimo sigurnu egzistenciju, imali smo i više nego što nam je dovoljno. Ne znam kada smo tačno izgubili sebe i prešli u zonu saradnika. Nije bilo nikada između nas svađe, ljutnje, zle krvi. Samo smo postali stranci, koji više jedno drugo nisu pitali „kako si“. Čak mi više nije bilo važno ni što ovo pitanje nisam od njega čula u bolesti, bilo mi je važnije šta će biti posle. Jer kada imaš rak, jedino što te zanima je da svaki tvoj trenutak ne bude uzalud proćerdan. Dogovorili smo se da se rastanemo kao ljudi – priseća se bolnih, a još relativno svežih događaja Marija D.
Promena načina života: Prvi put sam posvećena sebi
Tri godine kasnije, Marija je zdrava. Smirena, svoja, i zahvalna Bogu što je njena ćerka Andrijana na vreme odreagovala. Iako je strah od povratka bolesti kod onkoloških pacijenata uvek prisutan, ne dozvoljava da je preplavi. Svima oko sebe ukazuje da je preventiva ključna i da se neki karcinomi mogu izlečiti ukoliko se otkriju na vreme. Informisana je dobro o zaštiti od sunca, opominje prijateljice da redovno posećuju dermatologa, ginekologa…
Učlanila se u jedno udruženje za pomoć onkološkim pacijentima. Tu se, kaže, sa svima razume bez mnogo objašnjavanja. Ponekad je sve što treba stisak ruke, zagrljaj. Tu je među svojima.
Razvod joj je doneo mogućnost da bude finansijski stabilna i da ne razmišlja o najvažnijim egzistencijalnim stvarima. Suprug i ona su sporazumno podelili porodični biznis. Promenila je neke životne navike i prvi put, kaže, posvećena je sebi. Nigde ne trči, ne žuri…
– Radim na tome da se vratim na more i tamo trošim penzionerske dane. Ima još do toga, ali nikada nije dovoljno rano da mislimo na svoje želje. Ne znam da li bih to shvatila da me melanom nije šokirao. Volela bih da to shvate i drugi, dok su mladi, stari, zdravi. Da ne dozvole da ih život pregazi, da ne dozvole da ih tek bolest osvesti, jer nekada može da bude kasno – ispričala je za eKlinika portal Marija D. iz Beograda.
