Ne možemo da postanemo opsednuti svojim zdravljem, ali je mnogo gore ne misliti uopšte o tome. Preventivne mere mogu da dovedu do dugog i aktivnog života.
Rizik od nastajanja srčanog infarkta i srčane slabosti
– Što više mislite na sebe na duže staze, imate šansu da budete i fizički i psihički aktivni i da imate kvalitetan život. Ako imate neku lošu naviku, vi malo po malo možete da se odmaknete od nje – rekao je akademik profesor dr Petar Seferović, kardiolog, na Festivalu zdravlja održanom prošle nedelje.
Od kardiovaskularnih bolesti, kako naglašava, danas u svetu boluje dva posto svetske populacije. Za ove bolesti krivo je nekoliko faktora – genetska predispozicija, nedostatak preventive, savremeni život pun brzine i stresa, nepravilna ishrana, gojaznost, pušenje i fizička neaktivnost. Sve to udruženo povećava rizik od nastajanja srčanog infarkta i srčane slabosti.
Doktor Seferović smatra da su preventiva i redovna lekarska kontrola dobar put da se smanji rizik od obolevanja, ali kada bolest već nastupi, neophodno je promeniti i način života i uvesti zdrave navike. Profesor Seferović je svestan da potpuna promena života zahteva velika odricanja i motivaciju, međutim sa pojavom koncepta smanjenja štetnosti, uvođenje zdravih navika postaje mnogo lakše.
Koncept smanjenja štetnosti produžava život
– Koncept smanjenja štetnosti jedan je od najvažnijih principa u medicini, posebno u kardiologiji, koji podrazumeva da se određene loše navike ili zavisnosti ne mogu iskoreniti odmah i potpuno. Razlozi za ovakav pristup su što se usvojeni obrasci ponašanja teško menjaju i zahtevaju jaku motivaciju. Međutim, nauka nam omogućava da određene štetne navike, zamenimo onim manje štetnim. To nisu potpuno bezopasne zamene, ali su daleko bolja opcija od nastavljanja života kako smo navikli – ističe dr Seferović, koji, kao najbolji primer primene koncepta smanjenja štetnosti u životu navodi pušenje, kao izuzetan faktor rizika i može da bude jedini faktor rizika koji dovodi do kardiovaskularnog obolevanja.
Konceptom smanjenja štetnosti do zdravih životnih navika
Da li imamo neku opciju da taj rizik smanjimo? Da, uz naučna dostignuća, koja su osobama koje ne žele da prestanu da puše, ponudile odabir bezdimne alternative, koja može da
smanji štetnost, jer se zasniva na grejanju, a ne sagorevanju duvana. Ta opcija nije potpuno bezazlena, ali je daleko manje štetna od konzumiranja klasičnih cigareta. Kada se bolest već pojavi, recimo u slučaju arterijske hipertenzije, uz potpuno eliminisanje ili smanjenje faktora rizika neophodno je što ranije lečenje i bolja primena lekova, kao i redovna kontrola krvnog pritiska kako visok krvni pritisak ne bi izazvao oštećenje unutrašnjih organa. Isto važi i za šećernu bolest, kod koje danas postoje lekovi koji vrlo dobro regulišu vrednost šećera u krvi, ali i lekovi koji sprečavaju razne komplikacije kod bolesnika sa šećernom bolešću.
– Što se tiče gojaznosti, kada nekom kažu da treba da izgubi 10 kilograma, to zaista zvuči veoma teško i jeste teško, ali ako se krene sa skidanjem dva do tri kilograma za godinu dana, to je mnogo bolja pozicija i daje nam mogućnost da budemo delotvorniji u opcijama za lečenje – navodi dr Seferović, koji polaže velike nade u dalji napredak nauke i očekuje svakodnevne pomake u unapređenju koncepta smanjenja štetnosti, jer ćemo tako, kako ocenjuje, imati nova rešenja za uvođenje zdravijih navika u život.
