Moguće je da bakterija, koja živi u disajnim putevima, pomaže plućima da se odbrane od upale

Bakterija koja se uobičajeno nalazi u ustima i disajnim putevima mogla bi da pomogne plućima da se bolje pripreme za borbu protiv bakterijske upale pluća, pokazalo je novo istraživanje University of Colorado Anschutz.

Bakterija menja ponašanje imunih ćelija u plućima

Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pokazala je da izloženost bakteriji Prevotella melaninogenica (P. melaninogenica), koja je česta u zdravim disajnim putevima, menja ponašanje imunskih ćelija u plućima miševa. Kada su kasnije bili izloženi bakteriji Streptococcus pneumoniae, jednom od glavnih uzročnika bakterijske upale pluća, miševi koji su prethodno bili izloženi bakteriji P. melaninogenica imali su efikasniji imuni odgovor. Njihove imunske ćelije bolje su prepoznavale, „hvatale“ i uklanjale bakterije.

Preporučujemo

Nalazi bi mogli da pomognu naučnicima da bolje razumeju zbog čega su neki ljudi otporniji na respiratorne infekcije od drugih, kao i da ukažu na nove načine za jačanje prirodne odbrane pluća.

- Naša pluća su stalno u kontaktu sa bakterijama iz usta i gornjih disajnih puteva, a ta izloženost možda zapravo pomaže u obučavanju imunskog sistema - rekla je dr Sara Klark, vodeća autorka studije i profesorka na University of Colorado Anschutz School of Medicine. Kako je dodala, izloženost bakteriji P. melaninogenica menja način na koji imune ćelije reaguju i omogućava im da budu spremnije za borbu protiv bakterijske infekcije.

Kako bakterija „priprema“ imuni sistem

Streptococcus pneumoniae jedan je od glavnih uzročnika upale pluća, ali kontakt sa ovom bakterijom ne dovodi uvek do ozbiljne bolesti. Istraživači sve više proučavaju respiratorni mikrobiom, odnosno zajednicu mikroorganizama koji prirodno žive u disajnim putevima, jer on možda ima važnu ulogu u tome koliko uspešno organizam može da se izbori sa infekcijom.

Prevotella je jedna od najčešćih grupa bakterija u zdravim ustima i respiratornom traktu. Ranija istraživanja pokazala su da veće prisustvo bakterija iz grupe Prevotella ima veze sa boljim ishodima kod ljudi sa respiratornim infekcijama. Međutim, do sada nije bilo jasno kako bi ove bakterije mogle da doprinesu zaštiti od upale pluća. Kako bi to ispitali, dr Klark i njene kolege prvo su izložili miševe bakteriji P. melaninogenica, a zatim bakteriji S. pneumoniae.

Istraživači su potom koristili sekvenciranje RNK pojedinačnih ćelija kako bi analizirali hiljade ćelija iz pluća i utvrdili kako se njihova aktivnost promenila. Rezultati su pokazali da je prethodna izloženost bakteriji Prevotella promenila ponašanje više vrsta imunskih ćelija koje učestvuju u odbrani od infekcije.

Kod miševa koji su prethodno bili izloženi bakteriji Prevotella, neutrofili i makrofagi bili su efikasniji u uništavanju bakterije S. pneumoniae procesom koji se naziva fagocitoza - „gutanje“ i uklanjanje mikroorganizama od strane imunskih ćelija. Kod ovih miševa pronađena je i znatno manja količina bakterija S. pneumoniae u plućima.

- Imune ćelije bile su prisutne u većem broju i ponašale su se drugačije. Bile su funkcionalno preprogramirane da efikasnije uklanjaju bakterije - navela je dr Klark.

Bakterije u plućima možda nisu samo „putnici“

Studija doprinosi sve većem broju dokaza da mikroorganizmi, koji se normalno nalaze u disajnim putevima, nisu samo pasivni stanovnici organizma. Oni bi mogli aktivno da utiču na način na koji imuni sistem reaguje kada dođe do infekcije.

Istraživači navode da su kliničke studije već dovele u vezu veću raznovrsnost mikroorganizama u respiratornom sistemu i prisustvo anaerobnih bakterija, poput Prevotella, sa boljim ishodima kod ljudi sa teškim respiratornim oboljenjima. Nova studija pruža moguće biološko objašnjenje za ta zapažanja.

- Želimo da utvrdimo da li možemo da iskoristimo ovu prirodnu interakciju između mikrobioma i imunskog sistema. Ako uspemo da shvatimo kako ove bakterije uče imunske ćelije da efikasnije reaguju, to bi moglo da otvori put potpuno novim pristupima u prevenciji respiratornih infekcija - istakla je dr Klark.

Ipak, nalazi ove studije zasnovani su na eksperimentima na miševima, pa je potrebno dodatno istraživanje kako bi se utvrdilo da li isti mehanizam postoji i kod ljudi.

(eKlinika.rs)