Sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS) je poremećaj u kome, kada ustanemo, većina krvi ostaje u donjem delu tela. Rezultat je povećan broj otkucaja srca koje se trudi da je „dopumpa“, odnosno dovede do mozga. Naša krv obično cirkuliše kroz telo istom brzinom, bilo da sedimo, stojimo, ležimo ili „visimo“ glavom na dole. Međutim, ako se to promeni, kada promenimo i položaj, dolazi do stanja koje se zove ortostatska netolerancija (OI). To je ujedno najčešći simptom posturalne ortostatske tahikardije.
Nedostatak krvi u mozgu izaziva sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS)
Sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS) ubrzava rad našeg srca kako bi se potrebna količina krvi dovela do mozga. Puls ponekad može da nam se ubrza i za 30 ili više otkucaja u minutu, kada ustanemo iz sedećeg ili ležećeg položaja. Uz to, pašće i vrednost krvnog pritiska. Srce traži prirodan način da nadoknadi pumpanjem količinu krvi koja nedostaje mozgu, i onda se, logično, ubrzava.
Tipični simptomi za sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS)
POTS, odnosno sindrom posturalne ortostatske tahikardije, može da izbaci celo telo iz ravnoteže i da negativno utiče na njega. Evo simptoma koje možete da osetite:
- vrtoglavica ili nesvestica
- zamagljen vid
- mučnina
- povraćanje
- bol u stomaku
- nadimanje
- dijareja ili zatvor
- pojačano znojenje
- moždana magla
- ekstremni umor
- zamagljen vid
- viši ili niži krvni pritisak
- brži ili sporiji otkucaji srca
- bol u grudima
- osećaj vrućine ili hladnoće
- osećaj anksioznosti, nervoze ili straha
- drhtanje ili dahtanje
- glavobolje, bolovi u telu ili vratu
- nesanica
- promenjena boja na šakama ili na stopalima
Simptomi POTS ponekad mogu da se jave dok se tuširamo, duže stojimo u redu ili smo pod pojačanim stresom. Takođe, i posle jela, jer je crevima koja vare potrebna je veća količina krvi.
Vrste sindroma posturalne ortostatske tahikardije
Do POTS može da dođe usled različitih uzroka, koji ponekad mogu da budu i kombinovani. Najčešći tipovi su:
- neuropatski (razlog je oštećenje nerava vlakana koja su odgovorna za protok krvi u našim udovima i stomaku)
- hiperadrenergičan (usled višeg nivoa hormona stresa norepinefrina)
- hipovolemični (kod anemičnih osoba)
Uzroci i faktori rizika za POTS
Ovo stanje najčešće se javlja kod žena između 15 i 50 godina. Iako je moguća ponovljena pojava u porodičnom okruženju, odnosno kod drugih članova porodice, istraživači za sada nisu identifikovali nijedan gen koji bi mogao biti direktan uzročnik. Čini se, međutim, da su osobe sa nekim bolestima više predisponirane, a to su:
- anemija
- autoimune bolesti (Sjogrenov sindrom ili lupus)
- sindrom hroničnog umora
- dijabetes i predijabetes
- Ehlers-Danlos sindrom (poremećaj u razvoju vezivnog tkiva, utiče na mišiće i zglobove)
- bolesti kao što su mononukleoza, Lajmska bolest ili hepatitis C
- multipla skleroza
- prolaps mitralne valvule
Do sindroma posturalne ortostatske tahikardije može da dođe i nakon neke ozbiljne infekcije, trudnoće ili povrede glave.
Dijagnozu ponekad nije lako postaviti
Zbog širokog spektra simptoma, ponekad može doći do „lutanja“ u postavljanju dijagnoze. Jedan od načina koji može da bude uspešan je test na stolu sa nagibom, uz simulaciju naginjanja i ustajanja. Ako se pri ustajanju iz drugog položaja puls pojača, moguća je potvrda dijagnoze. Neki ljudi, međutim, prilikom ovog testa mogu da izgube svest, tako da bi trebalo da ga radi isključivo obučen lekar sa velikim iskustvom. Tastovi i analize koji još mogu da se urade su:
- testovi za proveru urina i merenje nivoa natrijuma
- analize krvi za proveru bubrega, jetre i štitne žlezde
- EKG i ehokardiogram
- kvantitativni test refleksa sudomotornih aksona (KSART) za proveru nerava koji regulišu znojenje
- „Valsava manevar“(test koji povećava pritisak u pleuralnoj šupljini)
- test autonomnog disanja za merenje protoka krvi i pritiska tokom vežbanja
- biopsija nekih nervnih završetaka na koži
Kako se leči sindrom posturalne ortostatske tahikardije?
Lek za potpuno izlečenje ne postoji, ali može da se utiče na smanjenje simptoma. To je moguće prvenstveno lekovima (beta-blokatorima koji regulišu protok krvi). Kompresijske čarape za vene pomažu da se krv iz nogu bolje distribuira ka srcu. So i voda zadržavaju tečnost u našem telu, zato se treba hraniti balansirano i jesti češće, a manje obroke uz proteine, povrće i voće. Lagane vežbe kao što su hodanje ili joga doprinose regulaciji protoka krvi i održavaju vaše srce zdravijim. Naučite kako da ispravno merite puls i krvni pritisak, a sa doktorom se konsultujte o dinamici u odnosu na svoje stanje. Pokušajte da se držite ravnomernog rasporeda spavanja. Ako vam odgovara, neka uzglavlje bude povišeno. Ukoliko zbog POTS osećate nervozu ili emocionalnu napetost, potražite teraputsku podršku i pomoć.
