Puls je, slikovito rečeno, rezultat širenja arterija. One se šire usled povećanja pritiska na elastične zidove arterija svaki put kada srce otkuca. Pulsiranje se najbolje registruje i oseća u određenim tačkama tela gde se veće arterije nalaze neposredno ispod kože – na zglobu i na vratu.
Puls se najlakše registruje i meri u nekoliko tačaka
Ako se odlučite da ga merite na vratu, samo nežno pritisnite dva prsta na mekani žleb koji se nalazi sa obe strane dušnika. To su tačke koje prolaze kroz jednu od karotidnih arterija, glavnih arterija koje vode od srca do glave. Puls koji se meri na zglobu zove se radijalni, a procedura je sledeća:
− Okrenite jednu ruku prema dlanu druge ruke
− Vrhove prstiju druge ruke stavite nežno u žleb na podlaktici, dole od nabora zgloba i oko centimetar od korena palca
− Ako ste ovo dobro uradili, trebalo bi da osetite pulsiranje srca
Najpouzdaniji je časovnik sa kazaljkom sekundarom
Kad pronađete puls, brojte otkucaje tokom jednog minuta ili 30 sekundi, ali obavezno koristite sat, nemojte da improvizujete. Puls bi trebalo da vam bude između 60 i 100 otkucaja u minuti (bpm). Generalno, ljudi sa boljom fizičkom spremnošću imaće sporije otkucaje srca od onih koji manje vežbaju. Na primer, sportisti mogu imati puls u mirovanju od samo 40 do 60 otkucaja u minuti. Međutim, normalno je da puls varira kao odgovor na kretanje, aktivnost, vežbanje, anksioznost, uzbuđenje i strah.
Ako izmerite ozbiljna odstupanja, obavezno idite lekaru
Ako osećate da vam srce kuca van ritma ili nezdravom brzinom manjom od 40 otkucaja u minuti ili preko 120 otkucaja u minutu, što se može osetiti prilikom merenja, obavezno porazgovarajte o tome sa vašim lekarom. Ta stanja nisu za zanemarivanje i treba ih tretirati sa dozom opreza. S druge strane, ako s vremena na vreme osetite da vam srce „preskoči“ neki otkucaj ili doda nekoliko, ne treba da brinete. Dodatni otkucaj se naziva ektopični otkucaj i obično ne zahteva ni preglede ni lečenje.
Međutim, ako se ekotopični otkucaji javljaju često i ako se zbog toga osećate uznemireno, javite se lekaru koji će vam verovatno preporučiti nošenje monitora srčane frekvencije.
Bradikardija i tahikardija zahtevaju praćenje i lečenje
Bradikardija se dijagnostikuje kod osoba čiji je puls niži od 60 otkucaja u minutu, a javlja se uglavnom usled poremećaja sna, poremećaja autonomnog sistema, povećanja pritiska u možadnim komorama, kao posledica uzimanja pojedinih beta-blokatora, početka infarkta, smanjene funkcije štitne žlezde…
S druge strane stoji tahikardija, stanje koje se vezuje za srčanu frekvenciju višu od 100 okucaja u minutu. Izazivaju se neke bolesti kao što su hipertireoza, smanjen krvni pritisak, povišena telesna temperatura, anemija, krvarenje, razne infekcije, nedostatak kiseonika, srčana slabost, upala srčanog mišića, pušenje, uzimanje atropina, ali i pseudoefedrina koji se nalazi u kapima za nos.
I bradikardija i tahikardija se jasno mogu dijagnostikivati pomoću monitora srčane frekvencije, ali se ne može otkriti uzrok, pa je neophodno konsultovati lekara.
