Da li je moguće da i 20 minuta u prirodi utiče na zdravlje: Čista biologija, kažu stručnjaci

Ako ste se ikada osećali smirenije nakon šetnje parkom ili boravka u šumi, to nije slučajnost niti subjektivan utisak, već jasan biološki odgovor organizma. Boravak na otvorenom prostoru pokreće merljive promene u telu: dolazi do smanjenja hormona stresa, snižavanja krvnog pritiska, pa čak i poboljšanja zdravlja crevnog mikrobioma.

Da li je moguće: Samo 20 minuta u prirodi daje efekat na zdravlje?

Važno je naglasiti da za ove efekte nisu potrebni višesatni izleti u prirodu. Istraživanja pokazuju da maksimalni benefit može da se postigne već nakon oko 20 minuta provedenih napolju. To znači da čak i kratka šetnja tokom pauze za ručak nekoliko puta nedeljno može značajno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje.

Za odgovor na pitanje kako priroda deluje na organizam potrebno je sagledati četiri ključna mehanizma.

Nesvesno opuštanje organizma

Kontakt sa prirodom aktivira autonomni nervni sistem, mrežu nerava koja kontroliše nesvesne funkcije u telu, poput disanja, rada srca i krvnog pritiska. Već sam pogled na zelenilo, miris drveća ili zvuk lišća i ptica može trenutno da pokrene proces smirivanja organizma.

Ovaj efekat ne zahteva odlazak u divljinu. Dovoljan je i lokalni park. Dolazi do snižavanja krvnog pritiska, usporavanja srčanog ritma i poboljšanja varijabilnosti srčanog rada. Sve su to pokazatelji fiziološkog opuštanja.

Velika studija sprovedena u Velikoj Britaniji, koja je obuhvatila skoro 20.000 ljudi, pokazala je da osobe koje provode najmanje 120 minuta nedeljno u prirodi imaju značajno bolje opšte zdravlje i viši nivo psihološkog blagostanja. Zbog ovih rezultata, u nekim zdravstvenim sistemima uveden je koncept „socijalnog zelenog propisivanja“, gde se boravak u prirodi preporučuje kao deo terapije za unapređenje fizičkog i mentalnog zdravlja.

Hormoni se vraćaju u ravnotežu

Boravak u prirodi utiče i na endokrini sistem, odnosno sistem koji reguliše hormone. Dolazi do smanjenja nivoa kortizola i adrenalina, hormona koji se luče u stresnim situacijama.

Jedno istraživanje pokazalo je da su osobe koje su tri dana boravile u okruženju sa mirisom japanskog čempresa imale značajan pad adrenalina, ali i povećanje broja tzv. „prirodnih ćelija ubica“ (natural killer cells), koje igraju ključnu ulogu u borbi protiv virusa. Zanimljivo je da je povećan nivo ovih ćelija zabeležen i dve nedelje nakon izlaganja mirisu. Drugim rečima, priroda ne deluje samo trenutno, već njen efekat može da traje.

Kako ističu istraživači, priroda istovremeno smiruje procese koji su previše aktivni i jača one koji su oslabljeni. Čak i kraći boravci u prirodi imaju merljiv, iako nešto blaži, ali i dalje dugotrajan efekat.

Miris prirode kao snažan biološki signal

Čulo mirisa ima izuzetno snažan uticaj na organizam. Mirisi šume, zemlje i biljaka sadrže organske molekule koje biljke oslobađaju, a koji udisanjem mogu da dospeju u krvotok.

Na primer, miris borove šume može da izazove osećaj smirenosti već nakon 90 sekundi, a taj efekat može da traje i do deset minuta. Zanimljivo je da efekat nije povezan samo sa iskustvom ili sećanjima. Istraživanja su pokazala da čak i bebe, koje nemaju razvijene asocijacije na mirise, reaguju smirenjem kada su izložene određenim umirujućim supstancama, poput limonena.

Ovo potvrđuje da je uticaj prirode na organizam duboko biološki, a ne samo psihološki fenomen.

Jačanje mikrobioma i imuniteta

Boravak u prirodi ne utiče samo na um već i na crevni mikrobiom. Zemlja i biljke bogate su korisnim bakterijama koje mogu da dospeju u organizam putem disanja ili kontakta. Ove bakterije slične su onima koje se unose putem probiotika, ali u prirodnom obliku. Njihovo prisustvo može da utiče na jačanje imuniteta, smanjenje podložnosti infekcijama i poboljšanje raspoloženja.

Biljke takođe oslobađaju fitoncide, supstance sa antimikrobnim dejstvom koje mogu da pomognu organizmu u borbi protiv bolesti. Iz perspektive imunologije, priroda predstavlja stimulativno okruženje koje „aktivira“ imuni sistem i podstiče njegovu funkciju.

Kada priroda nije dostupna: Kako je „dovesti“ u svakodnevni život

Iako kontinuirani boravak u prirodi ima najjači efekat, istraživanja pokazuju da i kraći kontakt može da donese korist. Vizuelni elementi poput cveća (posebno belih i žutih ruža), mogu da imaju umirujući efekat na moždanu aktivnost. Mirisi eteričnih ulja, poput pinena, mogu da doprinesu osećaju opuštenosti.

Čak i gledanje fotografija prirode ili pejzaža na ekranu može da izazove promene u moždanim talasima povezane sa smanjenjem stresa. Drugim rečima - svaki kontakt sa prirodom, bez obzira na oblik, može da doprinese boljem psihofizičkom stanju.

Boravak u prirodi nije luksuz, već važan faktor očuvanja zdravlja. Naučni dokazi jasno kažu da čak i kratak boravak napolju može da utiče na smanjenje stresa, hormonsku ravnotežu, jačanje imuniteta i poboljšanje mentalnog zdravlja.

U savremenom načinu života koji podrazumeva stres, povratak prirodi može da bude jednostavna, ali izuzetno efikasna strategija za očuvanje zdravlja.

(eKlinika.rs)