„Kratite” samo sat i 20 minuta sna svake noći? Novo istraživanje otkriva da i to može da dovede do gojenja

Mnogi odrasli zbog posla, porodičnih obaveza i užurbanog načina života svakodnevno skraćuju vreme za spavanje, verujući da sat vremena manje sna ne može ozbiljnije da utiče na zdravlje. Međutim, novo istraživanje pokazuje da upravo takva, naizgled mala promena, tokom vremena može da dovede do povećanja telesne težine, manje fizičke aktivnosti i većeg rizika od metaboličkih poremećaja.

Kilogrami mogu da se „lepe” i noću

Naučnici su utvrdili da osobe koje su tokom šest nedelja spavale u proseku oko 80 minuta kraće svake noći dobijaju oko pola kilograma, odnosno približno jedan kilogram za godinu dana, ukoliko se takav obrazac spavanja nastavi. Osim toga, manje se kreću i više vremena provode sedeći.

Preporučujemo

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Annals of Internal Medicine.

Samo 80 minuta manje sna bilo je dovoljno da učesnici počnu da se goje

Već je poznato da ozbiljan nedostatak sna povećava apetit i podstiče prejedanje. Razlog leži u promenama hormona koji regulišu glad - povećava se nivo grelina, hormona koji podstiče apetit, dok opada nivo leptina, koji mozgu šalje signal da smo siti.

Ipak, većina ranijih istraživanja proučavala je ekstremne uslove, u kojima su ispitanici spavali svega četiri sata tokom noći. Takvi uslovi ne odgovaraju svakodnevnom životu većine ljudi. Novo istraživanje pokušalo je da odgovori na mnogo praktičnije pitanje - šta se dešava kada ljudi redovno spavaju tek nešto više od sat vremena kraće nego inače?

U istraživanju je učestvovalo 95 odraslih osoba koje su uobičajeno spavale između sedam i osam sati svake noći. Svaki učesnik prošao je kroz dva šestonedeljna perioda. Tokom jednog odlazio je na spavanje oko sat i po kasnije nego inače, zbog čega je u proseku spavao 78, 4 minuta kraće. U drugom periodu zadržao je svoje uobičajene navike.

Kako je sprovedeno istraživanje? 

Tokom celog istraživanja ispitanici su nosili uređaje koji su pratili kvalitet sna i fizičku aktivnost, dok su istraživači redovno merili telesnu težinu, obim struka, sastav tela i hormone koji utiču na osećaj gladi. Rezultati su pokazali da su učesnici tokom perioda skraćenog sna dobili u proseku oko pola kilograma za svega šest nedelja.

Iako deluje da je povećanje telesne težine neznatno, autori naglašavaju da je nastalo za relativno kratak period. Ako bi se isti obrazac spavanja zadržao tokom cele godine, posledice bi mogle da postanu klinički značajne.

Autorka istraživanja, nutricionista i stručnjak za medicinu spavanja dr Mari-Pjer Sent-Onž sa Univerziteta Kolumbija, ističe da je najvažniji zaključak istraživanja da dugotrajno skraćivanje sna, kakvo je veoma često u opštoj populaciji, dovodi do povećanja telesne težine i obima struka.

Nedostatak sna znači i manje kretanja

Osim gojenja, istraživači su primetili još jednu važnu promenu : učesnici su postali znatno manje fizički aktivni. Tokom perioda kada su manje spavali provodili su u proseku 17 minuta više dnevno sedeći ili ležeći bez fizičke aktivnosti. Kod muškaraca i žena u postmenopauzi taj period produžio se za gotovo pola sata dnevno.

Zanimljivo je da je povećana neaktivnost ostala prisutna čak i kada su istraživači uzeli u obzir činjenicu da su ispitanici jednostavno imali više budnih sati tokom dana. To ukazuje da nedostatak sna ne utiče samo na to koliko dugo smo budni, već i na to koliko energije imamo i koliko smo spremni da budemo aktivni.

- Dobijanje na telesnoj težini nastaje kada unos energije premaši njenu potrošnju. U ovom istraživanju primetili smo da ispitanici tokom perioda kraćeg sna više sede, a u ranijim istraživanjima pokazali smo da tada unose i više hrane. Verovatno upravo kombinacija ova dva faktora objašnjava zbog čega nedovoljno sna doprinosi gojenju - objašnjava dr Sent-Onž.

Posledice se ne završavaju na telesnoj težini

Novo istraživanje nadovezuje se na ranije analize sprovedene na istoj grupi ispitanika. U prethodnim istraživanjima naučnici su ustanovili da žene sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, posebno one u postmenopauzi, posle perioda blagog nedostatka sna razvijaju veću insulinsku rezistenciju.

Insulinska rezistencija predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2.

- U prethodnom radu pokazali smo da nedovoljno sna smanjuje toleranciju na glukozu i osetljivost organizma na insulin. To znači da telo mora da luči više insulina kako bi održalo normalan nivo šećera u krvi. Ako takvo stanje dugo traje, može da dovede do predijabetesa i dijabetesa tipa 2 - navodi dr Sent-Onž.

Drugo istraživanje iste grupe naučnika pokazalo je i znake pojačane upale srčanog mišića kod osoba koje već imaju povećan kardiovaskularni rizik, a koje su duže vreme spavale manje nego što je preporučeno. Sve zajedno potvrđuje da hronični nedostatak sna može da utiče na brojne procese koji su važni za zdravlje srca i metabolizam.

San je podjednako važan kao pravilna ishrana i fizička aktivnost

Iako istraživanje ne dokazuje da će svaka osoba koja manje spava obavezno da se ugoji, autori naglašavaju da je dovoljno sna važan deo zdravog načina života, zajedno sa pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Na telesnu težinu utiču i genetika, nivo stresa, kvalitet ishrane i svakodnevno kretanje, ali san ne bi trebalo zanemariti.

Dr Sent-Onž savetuje da produžavanje sna treba prilagoditi svakodnevnim obavezama.

- Ako osoba mora da ustaje u isto vreme zbog posla, najbolje je da izračuna kada bi trebalo da ode na spavanje. Vredi razmisliti i koje večernje aktivnosti mogu da se skrate ili prebace na drugi deo dana kako bi ostalo više vremena za odmor - kaže ona i dodaje da promene treba uvoditi postepeno kako bi organizam lakše prihvatio novi ritam spavanja.

Stručnjaci preporučuju i da se pred odlazak na spavanje izbegavaju obilni obroci, kasno unošenje kofeina i aktivnosti koje povećavaju stres, jer sve to otežava uspavljivanje.

Iako sat i dvadeset minuta manje sna svake noći mnogima ne deluje zabrinjavajuće, rezultati ovog istraživanja pokazuju da upravo takav hronični manjak odmora vremenom može da dovede do povećanja telesne težine, slabije fizičke aktivnosti i većeg rizika od dijabetesa tipa 2, gojaznosti i bolesti srca.

Buduća istraživanja trebalo bi da pokažu da li poboljšanje kvaliteta i dužine sna može da pomogne u prevenciji ovih hroničnih bolesti.

(eKlinika.rs)