Majka može mnogo da pomogne načinom na koji će ćerki predstaviti odlazak ginekologu, ohrabruje dr Rvović

Širom sveta juče je obeležen Svetski dan ginekološke onkologije (20. septembar). Redovna briga o reproduktivnom zdravlju sa posebnim akcentom na prevenciju ginekoloških maligniteta trebalo bi da bude svakodnevna tema posebno u mlađoj populaciji jer - Srbija je i dalje zemlja u kojoj žene u visokom procentu umiru od ovih bolesti. Ključ promene crne statistike je u našim rukama: edukaciji, rušenju stigme i vraćanju poverenja stručnjacima. 

Ne treba čekati prvu menstruaciju da bismo otvorili ovu temu

Kada bi trebalo započeti edukaciju devojčica o reproduktivnom zdravlju, pitamo dr Jelenu Rvović, specijalistu ginekologije i akušerstva iz Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić?

- O svom telu devojčice treba da uče odmalena, kroz jednostavne razgovore prilagođene njihovom uzrastu. Ne treba čekati prvu menstruaciju da bismo otvorili ovu temu. U početku je dovoljno da dete zna osnovne stvari o svom telu, razume šta su privatnost i lične granice i zna kome može da se obrati ako ga nešto zbuni ili uplaši. Kako devojčica odrasta, razgovori postaju konkretniji. Važno je da prvu menstruaciju dočeka pripremljena, da zna šta se događa, kako da se snađe i da nema razloga da se stidi ili plaši. Uvek mi je žao kada čujem da se neka devojčica uplašila kada je dobila prvu menstruaciju, samo zato što joj prethodno niko nije objasnio šta se zapravo događa. To je strah koji zaista možemo da sprečimo jednim pravovremenim razgovorom. Kasnije se teme proširuju na menstrualni ciklus, higijenu, seksualnost, kontracepciju, polno prenosive infekcije i HPV vakcinaciju - odgovara naša sagovornica.

Roditeljima ne treba da bude neprijatno ako nemaju odgovor na svako pitanje, važno je da devojčica nema stid i strah od osude

Ona potvrđuje da iako se danas o reproduktivnom zdravlju govori otvorenije, nelagodnost i dalje postoji i kod dece i kod odraslih.

- Devojčice često same pokreću pitanja jer su nešto pročitale na internetu ili čule od vršnjakinja, to je dobro jer se interesuju, ali im je potrebna pomoć da razlikuju pouzdanu informaciju od one koja ih može zbuniti ili nepotrebno uplašiti. Tu se uloge roditelja, škole i lekara dopunjuju. Roditeljima ne treba da bude neprijatno ako nemaju odgovor na svako pitanje. Važnije je da saslušaju dete i da zajedno potraže odgovor nego da izbegnu razgovor. Škola može da pruži osnovno znanje, a lekar da razjasni nedoumice i razgovara o onome što devojčicu konkretno brine. Najvažnije je da ona odmalena zna da o svom zdravlju sme da pita, bez stida i straha da će biti osuđena. Tako će joj biti lakše da potraži savet i kasnije, kada pitanja postanu ličnija i osetljivija - savetuje dr Rvović, koja se sa najmlađim pacijentkinjama i njihovim roditeljima susreće svakodnevno pokušavajući da ne samo reši objektivne zdravstvene probleme, već i da se razbijaju predrasude.

Kada je pravo vreme za prvi odlazak kod ginekologa i da li on podrazumeva ginekološki pregled isti kao i kod starijih ženskih osoba?

Prema rečima sagovornice eKlinika portala, prvi odlazak kod ginekologa ne mora da bude izazvan problemom, i što je posebno važno - ne mora automatski da podrazumeva klasičan ginekološki pregled.

- Međunarodne preporuke kažu da prvi razgovor o reproduktivnom zdravlju može da se planira između 13. i 15. godine, upravo da bi prvi susret sa ginekologom bio preventivan i edukativan, a ne vezan isključivo za bolest ili tegobe. Kod adolescentkinje je razgovor veoma važan deo posete. Najpre želimo da čujemo zbog čega je došla, kakvi su joj menstrualni ciklusi, da li ima bolove, obilna ili neredovna krvarenja i postoji li nešto što je posebno zabrinjava. Tek nakon toga procenjujemo da li je pregled uopšte potreban i koja vrsta pregleda je odgovarajuća. Sve se prilagođava njenom uzrastu, tegobama i tome da li je seksualno aktivna. Dakle, odlazak kod ginekologa i ginekološki pregled nisu sinonimi - jasna je dr Rvović, koja naglašava:

Koje rečenice je poželjno reći, a koje izbegavati 

- Majka može mnogo da pomogne načinom na koji će ćerki predstaviti taj odlazak. Rečenice poput „moraš da izdržiš“, „tako je i meni“ ili „svaka žena kroz to prolazi“ mogu je, iako izgovorene sa najboljom namerom, unapred uplašiti. Mnogo je bolje reći: „Najpre ćeš razgovarati sa lekarom. Objasniće ti šta želi da uradi i ništa neće biti urađeno bez razloga i objašnjenja.“ Važno mi je i da adolescentkinja ima mogućnost da deo razgovora sa ginekologom obavi nasamo. To nije isključivanje roditelja, već način da se izgradi odnos poverenja između mlade osobe i lekara. Ako već tokom prvog susreta oseti da je saslušana, poštovana i bezbedna, veća je verovatnoća da će se lekaru obratiti i kasnije, kada joj savet ili pomoć zaista budu potrebni.

Tinejdžerka ima pravo na određeni stepen intime, razgovor lako postane ispitivanje

Koje greške roditelji najčešće prave u razgovoru sa tinejdžerkama?

- Najčešća greška je da se razgovor započne tek kada roditelj posumnja da se nešto već dogodilo, kada se pojavi prva veza, prvi seksualni odnos ili kašnjenje menstruacije. Tada razgovor lako postane ispitivanje, a tinejdžerka se automatski zatvara. Druga česta greška je razgovor kroz strah: „Nemoj da ostaneš trudna“, „nemoj da dobiješ neku infekciju“ ili „šta će ljudi reći“. Mlada osoba iz takvog razgovora ne dobija znanje o tome kako da zaštiti sebe i donosi odgovorne odluke, već poruku da su seksualnost i reproduktivno zdravlje nešto opasno ili sramotno. Greška je i očekivanje da će dete roditelju reći baš sve. Tinejdžerka ima pravo na određeni stepen intime. Cilj nije da roditelj zna svaki detalj njenog privatnog života, već da ona zna da može da mu se obrati kada joj je potreban savet ili pomoć i da neće najpre biti osuđena. Najbolji razgovori nisu jedno veliko „predavanje o seksualnosti“, već mnogo malih, prirodnih razgovora tokom odrastanja. Bez osuđivanja, podsmeha i pretvaranja svakog pitanja u razlog za sumnju. Takođe, roditelj ne mora uvek da ima savršen odgovor. Sasvim je u redu da kaže: „Ne znam, hajde da pitamo nekoga ko zna“ i time detetu pokazuje kako izgleda odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju - još jedan važan savet daje naša sagovornica.

Bauk zvani HPV vakcinacija: Najvažnije je da razumemo roditelja koji postavlja pitanja, dilema nije isto što i odbijanje vakcinacije 

Obuhvat vakcine protiv HPV koja je raspoloživa o trošku RFZO je trenutno takav da ovom dinamikom ne možemo razgovarati o iskorenjavanju raka grlića materice ni u dalekoj budućnosti. Mnogo je razloga za ovakvu situaciju, ali ono što je nedvosmisleno jasno kao jedan od uzroka jeste uloga roditelja. Zato doktorku Jelić pitamo: šta kaže onima koji su neodlučni, a šta onima koji su apsolutno protiv?

- Najvažnije je da razumemo roditelja koji postavlja pitanja. Dilema nije isto što i odbijanje vakcinacije. Roditelj koji pita da li je vakcina bezbedna, zašto se daje tako rano ili da li može da utiče na plodnost zapravo pokušava da donese odluku i traži nekoga kome može da veruje. Objašnjavam da HPV vakcinu ne dajemo detetu zato što očekujemo da će ono uskoro stupiti u seksualne odnose, već zato što želimo da se zaštita razvije pre mogućeg kontakta sa virusom, kada vakcina ima najveću preventivnu vrednost. U Srbiji se preporučena imunizacija sprovodi od navršenih 9 do navršenih 19 godina. Od januara 2026. godine besplatna imunizacija proširena je i na sve osobe od 19 do 26 godina, kao i na određene osobe od 27 do 45 godina, uz indikaciju odgovarajućeg specijaliste. Kada me roditelji pitaju da li vakcina može da izazove sterilitet, odgovor mora da bude potpuno jasan: ne postoje dokazi da HPV vakcina izaziva neplodnost ili prevremenu insuficijenciju jajnika. Njena bezbednost prati se godinama, na veoma velikom broju vakcinisanih osoba - kaže dr Rvović i dodaje:

HPV vakcina čuva reproduktivno zdravlje, odgovornost zdravstvenih radnika velika

- Važno je reći i drugu stranu priče. Određeni postupci lečenja premalignih promena grlića materice mogu da utiču na ishode budućih trudnoća, dok lečenje invazivnog karcinoma može imati mnogo ozbiljnije posledice po plodnost i mogućnost ostvarivanja trudnoće kao i na kvalitet života. Zbog toga je HPV vakcinacija upravo jedan od načina na koji čuvamo buduće reproduktivno zdravlje. Odgovornost zdravstvenih radnika je velika. Roditelj teško može da proceni kome da veruje ako od dva lekara dobije dve potpuno suprotne poruke. Medicina podrazumeva pitanja i stalno preispitivanje, ali kada imamo veliki broj podataka o bezbednosti i efikasnosti vakcine, lični utisak ne može imati istu težinu kao medicinski dokaz.

Vakcinacija sama po sebi nije dovoljna: Roditelji imaju pravo na dilemu, uloga struke jasna

Prema rečima dr Jelene Rvović, roditelji imaju pravo na dilemu, ali:

- Mi kao lekari nemamo pravo da tu dilemu dodatno hranimo informacijama koje nisu zasnovane na dokazima. Kada govorimo o krajnjem cilju, preciznije je reći da težimo eliminaciji karcinoma grlića materice kao javnozdravstvenog problema, a ne njegovom iskorenjivanju u doslovnom smislu. Da bismo se tom cilju približili, vakcinacija sama po sebi nije dovoljna. Potrebni su i visok obuhvat skriningom, kao i pravovremeno lečenje otkrivenih promena.

Ne smemo da stavljamo sve ginekološke malignitete u isti koš: Poruka „Idite jednom godišnje kod ginekologa i sprečićete sve“ nije univerzalna

Koliko rano otkrivanje zaista menja tok lečenja ginekoloških maligniteta?

- Menja ga veoma mnogo, ali je važno da ne stavljamo sve ginekološke malignitete u isti koš. Nemamo za svaki od njih efikasan skrining, pa rečenicu „redovan pregled spasava život“ ne treba koristiti kao praznu parolu. Kod karcinoma grlića materice imamo veliku prednost: mogućnost da bolest sprečimo pre nego što invazivni karcinom uopšte nastane. Skriningom možemo da otkrijemo premaligne promene i lečimo ih u fazi kada žena još nema karcinom. Upravo zato organizovana prevencija može dramatično da utiče i na obolevanje i na smrtnost od ove bolesti. Kada se već nastala invazivna bolest otkrije u ranom stadijumu, lečenje je uglavnom manje opsežno, a kod pažljivo odabranih mladih žena ponekad postoji i mogućnost očuvanja fertiliteta. Kada se bolest otkrije u uznapredovaloj fazi, terapija može podrazumevati velike operacije, radioterapiju, hemioterapiju ili kombinaciju ovih modaliteta, sa mnogo većim posledicama po kvalitet života. Sa druge strane, kod karcinoma jajnika trenutno nemamo dokazano efikasan skrining za žene prosečnog rizika. Ni ultrazvučni pregled ni određivanje tumorskih markera, kada se koriste kao skrining kod zdravih žena prosečnog rizika, nisu pokazali da smanjuju smrtnost od ove bolesti. Zato ne volim kada se sve svede na poruku: „Idite jednom godišnje kod ginekologa i sprečićete sve“, jer to, nažalost u ovoj situaciji nije tačno - daje naša sagovornica zanimljivu, ali realnu opservaciju.

Prevencija nije jedan pregled i počinje u detinjstvu

Jer, kako kaže, prevencija je mnogo šira od jednog ginekološkog pregleda.

- Ona počinje još u detinjstvu, usvajanjem zdravih životnih navika i prevencijom gojaznosti. Kasnije su važni održavanje zdrave telesne mase, fizička aktivnost, prestanak pušenja, kao i pravovremeno otkrivanje i dobra regulacija dijabetesa i povišenog krvnog pritiska. Ovi faktori nisu podjednako povezani sa svim ginekološkim malignitetima, ali mogu doprineti smanjenju rizika od pojedinih bolesti. Gojaznost i dijabetes, na primer, povezani su sa povećanim rizikom od karcinoma endometrijuma, dok pušenje, između ostalog, otežava sposobnost organizma da se izbori sa HPV infekcijom. Zato je moja poruka ženama šira od „idite jednom godišnje na pregled“: odazivajte se na preporučene skrining preglede, poznajte svoju porodičnu anamnezu i faktore rizika, negujte zdrave životne navike i nemojte ignorisati nove ili uporne simptome. Prevencija nije jedan pregled, prevencija je kontinuitet brige o zdravlju - naglašava dr Jelena Rvović.

Mladima ne treba samo govoriti šta „moraju“

Kako da promenimo kulturu odlaska lekaru tek kada nešto zaboli?

- Mislim da tu promenu moramo da započnemo mnogo pre odraslog doba. Ako devojčica prvi put dođe kod ginekologa zato što ima problem, uplašena je i očekuje neprijatan pregled, veoma je teško da taj susret kasnije poveže sa prevencijom. Ako je, međutim, njen prvi susret sa ginekologom razgovor, ako je saslušana i ako iz ordinacije izađe sa osećajem da svoje telo razume malo bolje nego kada je ušla, postavili smo sasvim drugačiji temelj za budućnost. Mladima ne treba samo govoriti šta „moraju“. Mnogo je važnije objasniti zašto nešto preporučujemo. HPV vakcinacija nije kazna zbog buduće seksualnosti, već način prevencije određenih malignih bolesti. Kontracepcija nije dozvola za seksualni odnos, već znanje potrebno za odgovorno ponašanje. Odlazak lekaru ne treba da bude nešto što radimo samo zato što se plašimo da smo bolesni, već deo normalne brige o sebi. Volela bih da generacija devojčica koja danas odrasta jednog dana ne kaže: „Idem kod ginekologa jer nešto nije u redu“, već jednostavno: „Brinem o svom zdravlju.“ Kada prevenciju prestanemo da predstavljamo kao obavezu i počnemo da je učimo kao deo brige o sebi, tada zaista menjamo kulturu - rekla je u razgovoru za naš portal dr Jelena Rvović.

Reč, dve o sagovornici eKlinika portala

Dr Jelena Rvović je osnovne integrisane studije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu upisala 2010, a diplomirala 2016. godine. Na medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva 2018. godine, a specijalistički ispit odbranila pred komisijom prof. dr A. Stefanović, prof. dr A. Jovanović i prof. dr S. Vrzić Petronijević 2023. godine.

Po završenom Medicinskom fakultetu klinički staž je započela u KBC Zvezdara, nakon čega je volonterski staž kao klinički lekar započela u GAK "Narodni Front". Po upisu specijalizacije ginekologije i akušerstva, nastavlja rad u GAK "Narodni Front" do položenog specijalističkog ispita. Zaposlena u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" od aprila 2023. godine.

Član je domaćih udruženja: Srpskog lekarskog društva, Lekarske komore Srbije, Udruženja ginekološke onkologije Srbije, Udruženja za istraživanja u oblasti funkcionalno - estetske i regenerativne ginekologije.

Oblasti profesionalnog interesovanja i istraživanja: ginekološka onkologija, dečija i adolescentna ginekologija, ginekološka dijagnostička i terapijska endoskopija.

(eKlinika.rs)