Trudnoća započinje oplodnjom jajne ćelije od strane spermatozoida. Sam čin oplodnje dešava se u jajovodu i nakon toga oplođena jajna ćelija dolazi u materičnu duplju, gde se implantira u prethodno pripremljenu sluznicu materice. Kada se oplođena jajna ćelija implantira i raste izvan materične šupljine, dolazi do ektopične ili vanmaterične trudnoće. Učestalost vanmateričnih trudnoća se kreće od 0,5 do 1,5 odsto svih trudnoća, ali je kao uzrok smrtnosti navedena u čak 10 do 15 odsto svih stanja koja su povezana sa graviditetom.
Trudnoća ne može da se razvije normalno van materične duplje
Po prirodi stvari trudnoća normalno može da se razvija jedino u materičnoj duplji. Na drugim lokalizacijama trudnoća se može razvijati samo do određene starosti, obzirom da rastuće tkivo trudnoće može prouzrokovati krvarenje koje ugrožava i život pacijentkinje.
– Ektopična ili vanmaterična trudnoća se najčešće javlja u jajovodu – tubarna trudnoća (95 odsto), ali se može javiti i na drugim delovima tela (5 odsto), kao što su jajnici, trbušna duplja, grlić (0,1 odsto). Na vanmateričnu trudnoću treba posumnjati kada ona ne može da se vidi ultrazvukom u materičnoj šupljini, a vrednosti beta HCG-a su preko 1200 mIU/ml – objašnjava za eKlinika portal prim. dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
Faktori rizika za razvoj vanmaterične trudnoće
Prim dr. Bojović napominje da su sve seksualno aktivne žene u potencijalnoj opasnosti za nastanak vanmaterične trudnoće, a da neke okolnosti uvećavaju stepen rizika:
– To su prvenstveno starost trudnice preko 35 godina, upotreba duvana, postojanje urođenih anomalija jajovoda (koje bi otežale kretanje oplođene jajne ćelije), prethodna ektopična trudnoća, prethodne infekcije jajovoda ili okolnih organa (seksualno prenosive bolesti kao gonoreja ili hlamidija), endometrioza, neplodnost i procedure IVF-a, prethodni spontani pobačaji, hirurške procedure na jajovodima ili u abdomenu, ili prethodne procedure na jajovodima u smislu sterilizacije.
Potencijalni uzrok, prema njegovima rečima, može biti i izbor kontracepcije spiralom, a ukoliko pacijentkinja koja koristi intrauterini uložak – spiralu, ostane u drugom stanju, trudnoća će se češće lokalizovati u jajovodu.
Koji su simptomi vanmaterične trudnoće i šta govore laboratorijski parametri
Kao i u normalnoj trudnoći, simptomi koji se javljaju su izostanak (kašnjenje) ciklusa, osetljivost dojki, mučnina…
– Ukoliko pacijentkinja uradi test na trudnoću, rezultat će biti pozitivan, ali neće doći do adekvatnog porasta vrednosti beta HCG (u normalnoj trudnoći vrednost se duplira na svaka 2 dana, dok je kod ektopične trudnoće taj porast manji). Kako trudnoća odmiče, tako se pojavljuju i drugi simptomi: tegobe, kao što su oskudnija vaginalna krvarenja i bolovi u donjim delovima abdomena (praktično u anatomskoj projekciji jajovoda). Nekada, i u normalnoj trudnoći mogu biti prisutni bolovi i krvarenja, ali u slučaju vanmaterične, bolovi su jednostrani i nastaju zbog rastezanja jajovoda nakupljenom krvlju, ili se bolovi pak mogu javiti u predelu ramena, ukoliko dolazi do krvarenja i isticanja krvi iz jajovoda i trbušnu duplju – bol nastaje zbog nadražaja trbušne maramice, a zbog nakupljanja krvi u trbušnoj duplji može se javiti i nadražaj na rektum – za čitateljke eKlinika portala opisuje simptome vanmaterične trudnoće dr Ivan Bojović. Ukoliko dođe do pucanja jajovoda, kako naglašava, simptomi su nagli i izraženi, u vidu jakog bola sa jedne strane abdomena (kao probod iglom ili nožem), mučnina, vrtoglavica, povraćanje, gubitak svesti…
Dijagnostika ektopične trudnoće
Prim. dr Ivan Bojović naglašava da, zbog kompleksnosti, vanmaterična trudnoća sa rupturom predstavlja jedno od najznačajnijih hitnih stanja, ne samo u ginekologiji, nego i u medicini uopšte, i da je zbog toga izuzetno važno ispratiti obavezne korake u dijagnostici:
- anamnestički podatak o izostanku (kašnjenju) ciklusa
- laboratorijska dijagnostika: beta hCG iz krvi (pozitivan nalaz i neadekvatan porast vrednosti – normalno je dupliranje vrednosti na svaka 2 dana),
- ultrazvučna dijagnostika – transvaginalnom sondom identifikacija gestacionog meška van kavumu uterusa – oprez heterotopična trudnoća (istovremena trudnoća i u kavumu uterusa i van kavuma uterusa – veoma retko se javlja: 1 na 30000 trudnoća do 9 na 10000 trudnoća, porast zbog veće učestalosti IVF procedura), prisustvo krvi u abdomenu
- objektivni pregled kojim se ustanovljava bolna osetljivost u predelu jajovoda ili u Douglasovom špagu, oskudnije vaginalno krvarenje
- praćenje krvne slike – pad u vrednosti krvne slike ukazuje na postojanje krvarenja.
Neki simptomi kao dijagnostički izazov
Postavljanje dijagnoze vanmaterične trudnoće nekada nije jednostavno, navodi dr Bojović.
– Kada imamo izostanak ciklusa, oskudnije vaginalno krvarenje, pozitivan rezultat testa na trudnoću, ultrazvukom nismo uspeli da vidimo gestacioni mešak (trudnoću) u materičnoj šupljini, a pacijentkinja ima jak bol i/ili gubitak svesti, svako će pretpostaviti da se radi o ektopičnoj trudnoći. Pacijentkinje kod kojih se pojavi nešto od ovih simptoma, a imaju podatak o izostanku ciklusa i mogućnosti da su u drugom stanju, treba odmah da se jave ginekologu na pregled – apeluje dr Bojović i ističe da se prevencija ektopičnog graviditeta može svesti na redukciju broja osoba sa kojima se dolazi u seksualni kontakt, smanjenja konzumiranja duvana, kao i korišćenja kondoma kao sredstva zaštite (smanjenje rizika za seksualno prenosive bolesti, kao i zapaljenja u maloj karlici).
Da li svaka vanmaterična trudnoća mora da bude prekinuta
Podsećajući da se svaka trudnoća ne može normalno razvijati van materične duplje, prim. dr Ivan Bojović kaže da u cilju sprečavanja komplikacija koje mogu biti opasne po život, treba ukloniti ektopični graviditet. Zavisno od simptoma, kliničke slike i starosti trudnoće u vreme kada je dijagnostikovana, dr Bojović navodi da se lečenje može sprovesti lekovima, laparoskopskom ili otvorenom operacijom.
– Vrlo retko, i ukoliko su određeni parametri zadovoljeni (ektopična masa manja od 3.5cm, nema znakova rupture, beta HCG je u opadanju), stanje se može samo pratiti. Tada govorimo o tubarnom abortusu. Ukoliko nema značajnije zapremine slobodne krvi u abdomenu, beta hCG je u značajnom padu i ide ka normalnim vrednostima, a pacijentkinja je stabilnih vitalnih parametara, ne mora se koristiti medikamentna terapija, a ni hirurgija. Svakako, jajovod u kome je bila vanmaterična trudnoća je već i pre bio oštećen čim je u njemu došlo do razvitka trudnoće, i ukoliko bude sačuvan, predstavlja mesto gde bi se ponovo mogla razviti vanmaterična trudnoća – objašnjava sagovornik eKlinika portala i izdvaja podatak da se ipak češće vrši izbor između medikamentne terapije i/ili operativne intervencije.
Šta je Metotreksat
Rana ektopična trudnoća se može tretirati Metotreksatom, lekom koji zaustavlja rast ćelija, i ovaj lek se, kako objašnjava dr Ivan Bojović, daje parenteralno. Takav vid lečenja, prema njegovim rečima, ima uspešnost više od 90 odsto kod adekvatno odabranih pacijenata (trudnoća do 6 nedelja gestacije, ektopična masa manja od 3.5cm, plod bez srčane akcije, bez aktivnog krvarenja i nivo beta HCG manji od 15 000 mIU/ml), a nakon davanja leka u odgovarajućoj individualno izračunatoj dozi, kontrolišu se vrednosti beta hCG-a (koji treba da pada), ali i krvne slike. Na osnovu laboratorijskih rezultata donosi se odluka da li treba ponoviti dozu leka.
Zašto je laparoskopska intervencija bolje rešenje?
Hirurške procedure lečenja ektopične trudnoće su, navodi dr Bojović, endoskopske – laparoskopija ili otvorena hirurgija – laparotomija, a u oba slučaja se, u zavisnosti od lokalnog nalaza, ili radi uklanjanje tkiva ektopične trudnoće i konzervacija jajovoda, ili uklanjanje jajovoda. Važno je reći, dodaje, i da se nekada operativni zahvat može planirati nakon postavljene dijagnoze, a nekada je operacija hitna jer je pacijentkinja životno ugrožena ozbiljnim krvarenjem zbog pucanja jajovoda.
– S obzirom na mogućnost laparoskopskog pristupa u lečenju vanmaterične trudnoće, istakao bih važnost edukacije lekara u smislu endoskopskih procedura u ginekologiji. Danas smo svedoci da se veliki broj žena, kod kojih je dijagnostikovana vanmaterična trudnoća koja zahteva operativno lečenje, operiše otvorenim hirurškim tehnikama – laparotomijom. Mišljenja sam da je laparoskopski pristup svakako metoda izbora u lečenju ektopičnog graviditeta, zbog svih prednosti endoskopskih procedura, uključujući kraći boravak u bolnici, brži povratak svakodnevnim aktivnostima, estetska komponenta sa manjim, skoro nevidljivim ožiljcima, a uz potpunu bezbednost pacijentkinja – priča za eKlinika portal prim. dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
