Puls vam je stalno ispod 60 otkucaja u minuti: Da li je to znak zdravog srca ili razlog za brigu?

Kada izmerimo puls i vidimo da srce kuca 55, 50 ili čak manje od 50 puta u minuti, prva pomisao često je da nešto nije u redu. Međutim, usporen srčani ritam ne mora da znači bolest. Kod fizički aktivnih ljudi može da bude znak dobre kondicije, dok kod drugih može da ukazuje na poremećaj srčanog ritma ili neko drugo zdravstveno stanje. Kako da prepoznamo razliku i kada je potrebno obratiti se kardiologu?

Srce odrasle osobe u stanju mirovanja najčešće kuca između 60 i 100 puta u minuti. Kada je srčana frekvencija manja od 60 otkucaja, govorimo o bradikardiji, odnosno usporenom srčanom ritmu.

Ipak, sama brojka na meraču pulsa ne govori dovoljno o zdravlju srca. Mnogo je važnije da li osoba ima simptome, koliko je fizički aktivna, koje lekove uzima i da li je usporen puls prisutan godinama ili se pojavio iznenada.

Zašto neki ljudi imaju puls ispod 60, a potpuno zdravo srce?

Kod osoba koje redovno treniraju, naročito onih koje se bave aktivnostima izdržljivosti, puls u mirovanju često je niži od uobičajenog.

Razlog je prilagođavanje srca fizičkom naporu. Srčani mišić vremenom postaje efikasniji, pa pri svakom otkucaju može da izbaci veću količinu krvi. Istovremeno dolazi do promena u regulaciji srčanog ritma putem autonomnog nervnog sistema. Zbog toga srce ne mora da kuca toliko često da bi organizam dobio potrebnu količinu krvi i kiseonika.

Puls od 50 do 60 otkucaja u minuti može biti potpuno normalan kod zdrave, fizički aktivne osobe, naročito ako nema vrtoglavicu, slabost, nesvesticu ili druge tegobe.

Kod dobro treniranih sportista puls u mirovanju može da bude i između 40 i 50 otkucaja u minuti, ponekad i niži. Tokom spavanja srčana frekvencija prirodno opada, pa i osobe koje se ne bave sportom mogu povremeno imati puls ispod 60.

Međutim, nizak puls sam po sebi nije dokaz da je srce zdravo. I osoba koja nikada nije trenirala može imati bradikardiju bez tegoba, ali je važno utvrditi njen uzrok.

Kada spor puls može da ukazuje na problem sa srcem?

Srčani ritam kontroliše prirodni pejsmejker srca, sinusni čvor, koji stvara električne impulse odgovorne za otkucaje. Ako sinusni čvor ne stvara impulse dovoljno često ili postoji poremećaj njihovog sprovođenja kroz srce, može doći do bradikardije.

Među mogućim uzrocima su poremećaji funkcije sinusnog čvora, atrioventrikularni blokovi, određene bolesti srca, smanjena funkcija štitaste žlezde i poremećaji elektrolita u krvi.

Usporen puls mogu izazvati i pojedini lekovi, posebno beta-blokatori, određeni blokatori kalcijumskih kanala, digoksin i neki antiaritmici. Zato je kod osobe koja uzima terapiju za srce ili povišen krvni pritisak važno proveriti da li je niža srčana frekvencija očekivano dejstvo leka ili zahteva prilagođavanje terapije.

Koji simptomi pokazuju da usporen puls nije bezazlen?

Kada srce kuca suviše sporo i ne uspeva da obezbedi dovoljnu količinu krvi za potrebe organizma, mogu se pojaviti simptomi koje ne treba zanemariti.

Najvažniji su:

• Vrtoglavica i osećaj nestabilnosti.
• Izražen umor i neobjašnjiva slabost.
• Osećaj da ćete izgubiti svest ili nesvestica.
• Otežano disanje, naročito pri fizičkom naporu.
• Smanjena tolerancija fizičke aktivnosti.
• Bol ili nelagodnost u grudima.

Posebnu pažnju zahteva situacija kada osoba koja je ranije imala puls od 70 ili 80 otkucaja u minuti počne da beleži znatno niže vrednosti, naročito ako se istovremeno javljaju tegobe.

Nesvestica, jak bol u grudima, izraženo otežano disanje ili ozbiljna slabost uz usporen puls zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Važno je znati da ne postoji jedna vrednost pulsa koja je opasna za sve ljude. Puls od 45 otkucaja kod utreniranog sportiste bez simptoma nije isto što i ista vrednost kod starije osobe koja oseća vrtoglavicu i gubi svest.

Kako se proverava da li je puls ispod 60 normalan?

Prvi korak je elektrokardiogram (EKG), kojim se beleži električna aktivnost srca i utvrđuje da li postoji sinusna bradikardija ili neki poremećaj sprovođenja impulsa.

Ako se usporen puls javlja povremeno, lekar može preporučiti holter EKG, odnosno kontinuirano praćenje srčanog ritma tokom 24 ili 48 sati, a po potrebi i duže. U zavisnosti od simptoma, mogu biti potrebni laboratorijski nalazi, uključujući proveru funkcije štitaste žlezde i elektrolita, ultrazvuk srca ili test opterećenja.

Posebno je važno proceniti da li se puls adekvatno ubrzava tokom fizičke aktivnosti. Kod zdravih osoba srčana frekvencija raste kada organizmu zatreba više kiseonika. Ako srce ne može dovoljno da ubrza rad tokom napora, to može da bude znak poremećaja koji zahteva dodatnu dijagnostiku.

Da li svaka bradikardija zahteva lečenje?

Ne. Ako osoba nema simptome, a pregled potvrdi da je reč o fiziološki usporenom sinusnom ritmu, lečenje često nije potrebno. Kada je uzrok lek, poremećaj funkcije štitaste žlezde ili drugo stanje koje može da se koriguje, lečenje je usmereno na taj uzrok.

Kod određenih ozbiljnih poremećaja srčanog ritma, naročito kada izazivaju simptome ili predstavljaju rizik po zdravlje, može biti potrebna ugradnja trajnog pejsmejkera. Međutim, pejsmejker se ne ugrađuje samo zato što je puls manji od 60.

Najvažnija poruka je da nizak puls nije automatski ni znak bolesti ni potvrda odličnog zdravlja srca.

(eKlinika.rs)