Nesvestica je u velikoj većini slučajeva posledica bezopasnog stanja – vazovagalne sinkope, koja nastaje u trenucima jakog emocionalnog uzbuđenja, nekog straha, na primer, kod osoba koje ne mogu da podnesu prizor krvi. Ovaj privremeni gubitak svesti može dovesti do opasnih padova i povreda i često je posledica nedovoljnog unosa vode.
Nesvestica može biti i iznenadna
Nesvestica može biti iznenadna ili praćena nekim znacima upozorenja koji mogu da traju nekoliko sekundi ili minuta pre vazovagalne sinkope. Gubitak svesti praćen je poremećajima vida, omaglicom, svetlucanjem pred očima, zujanjem u ušima, iznenadim znojem i mučninom. Prekid svesti može trajati nekoliko sekuni ili minuta.
Ukoliko nesvestici prethode navedeni simptomi savet je da legnemo i podignemo noge, ili sednemo, savijemo se i stavimo glavu između kolena. Potrebno je da sačekamo neki minut da nam bude bolje i potom polako ustanemo.
Nesvestica se uglavnom javlja dok stojimo
Epizode vazovagalne sinkope mogu se javiti i u sedećem položaju, ali češće su dok stojimo, kada velike količine krvi dospevaju u noge i pada krvni pritisak. Nesvestica se skoro nikada ne dešava u ležećem položaju. U ležećem položaju krvni pritisak se vraća u normalu i osoba dolazi do svesti.
Ukoliko osobu koja je u nesvesti pokušavamo da zadržimo u stojećem položaju, moguće je da će nesvestica duže trajati. Osobi koja je pala u nesvest možemo pomoći, ako je položimo na leđa i podignemo joj noge iznad nivo srca, potrebno je olabaviti pojaseve, kragne ili neku usku odeći i pozvati stručnu medicinsku pomoć.
Mučnina, vrtoglavica, umor
Posle epizode vazovagalne sinkope, uglavnom se javlja osećaj mučnine, vrtoglavice ili jakog umora, ovi simptomi nekada mogu trajati ceo dan ili i duže. Opasnost od nesvestice traje dok su prisutni navedeni simptomi. Posle epizode nesvestice ne bi trebalo odmah da vozimo, penjemo se na merdevine, ili učestvujemo u poslu koji može ugroziti i nas i druge osobe.
Vazovagalna sinkopa javlja se kada nešto iz spoljne sredine utiče na nerv koji reguliše otkucaje srva i krvni pritisak, pri čemu dolazi do usporenja pulsa, širenja krvnih sudova nogu, skupljanja krvi u nogama i pada krvnog potiska. Ova kombinacija niskog krvnog pritiska i usporenog rada srca, smanjuje protok krvi i snabdevenost mozga kiseonikom i javlja se gubitak svesti.
Stanje je isprovocirano traumama i jakim stresom
Vazovagalna sinkopa je stanje koje je najčešće isprovocirano iznenadnim i jakim bolom, vađenjem krvi, javlja se usled traumatičnih događaja, kod povišenog nivoa stresa, anksioznosti, straha, naprezanja tokom mokrenja ili pražnjenja creva.
Stanje se javlja i kod teških napada kašlja, ubrzanog disanja, tokom dugotrajnog stajanja u mirnom položaju, fizičkog napora na jakim letnjim vrućinama, posle upotrebe alkohola ili narkotika. Vazovagalna sinkopa češća je kod osoba koje ne unose dovoljne količine vode.
Zašto se javljaju ponavljajuće nesvestice?
Vazovagalna sinkopa može se pojaviti u bilo kom uzrastu, ali učestalija je kod dece, adolescenata i mlađem životnom dobu nego kod starijih osoba. Pojedini ljudi skloni su vazovagalnim epizodama i mogu se lako onesvestiti. Ove osobe od adolescencije imaju ponavljajuće epizode sinkope.
Ovaj oblik ponavljajućih nesvestica može se dovesti u vezu sa poremećajem na nivou autonomnog nervnog sistema. Autonomni nervni sistem deo je nervnog sistema koji kontroliše otkucaje srca i disanja. Poremećaji na nivou autonomnog nervnog sistema, mogu biti praćeni nadimanjem i grčevima u stomaku, dijarejom, zatvorom, jakim umorom, bolovima. Posle prve epizode nesvestice potrebno je da se obratimo lekaru, poseban oprez savetuje se trudnicama koje imaju ponavljajuće epizode sinkope.
Kako se utvrđuje vazovagalna sinkopa?
Stanje se utvrđuje na osnovu fizikalnog pregleda, s tim da je u nekim slučajevima neophodna dodatna dijagnostika, kako bi se isključila mogućnost sličnog stanja, na primer, ortostatske hipotenzije. Kod ovog oblika niskog krvnog pritiska, pri ustajanju se beleži pad krvnog pritiska koji se manifestuje vrtoglavicama. Stanje je praćeno i lupanjem srca (nepravilnim otkucajima) prilikom ustajanja. Kako bi se utvrdilo ovo stanje radi se tilt test tokom kojeg je pacijent posebnim kaišem vezan sa specijalni sto.
Osoba provodi jedno vreme u ležećem položaju, pa se sto naglo diže u vertikalni položaj, ka napred, pod uglom od 30 do 60 stepeni. Tokom testa prati se rad srca i mozga, puls, krvni pritisak, nivo kiseonika u krvi. Do gubitka svesti dolazi ako su ove vrednosti niske, u tom slučaj pacijent se vraća u početni položaj i ukazuje mu se pomoć.
Kako se leči vazovagalna sinkopa?
Ljudima koji su imali jednu, jednokratnu epizodu vazovagalne sinkope nije potreban nikakav medicinski tretman, ali ako su nesvestice učestale potrebno je lečenje. Ove nesvestice mogu se pojaviti u najnezgodnijim trenucima, i mogu u velikoj meri uticati na kvalitet života. Vazovagalna sinkopa nije životno ugrožavajuće stanje, ali povrede koje su moguće usled pada mogu biti opasne. Kada se utvrdi vazovagalna sinkopa leči se farmakološkim i nefarmakološkim sredstvima.
Lekovi mogu regulisati krvni pritisak i otkucaje srca, a u tu svrhu koriste se midodrin, lek koji kontroliše nizak krvni pritisak, antiaritmici, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina koji su vrsta antidepresiva. U nekim slučajevima od koristi su i vežbe koje naprežu mišiće i povećavaju količinu krvi koja dospeva u srce.
Prva pomoć
Ukoliko primetimo da ćemo izgubiti svest, potrebno je da pokušamo da čvrsto prekrstimo noge, da jako stisnemo pesnice, da stiskamo gumenu lopticu, pokušamo da zategnemo mišiće nogu, stomaka i zadnjice. Predlog je da u saradnji sa stručnjakom osmislimo predlog fizičkih vežbi, moguće je da će pre toga biti potrebno uraditi i test opterećenja srca. Osobe koje imaju ponavljajuće epizode nesvestica mogu da ih prepoznaju na osnovu simptoma. Ukoliko primetimo da ćemo se onesvestiti predlog je da legnemo i podignemo noge.
