Šta je znak zdravijeg srca: Nizak puls u mirovanju ili tokom fizičke aktivnosti

Da li je srce zdravije ako sporije kuca dok odmaramo ili ako nam puls ostaje nizak čak i kada vežbamo? Odgovor nije tako jednostavan. Broj otkucaja srca može mnogo da kaže o našoj fizičkoj kondiciji, ali i da ukaže na određene zdravstvene probleme. Važno je i koliko brzo se puls vraća u normalu nakon fizičkog napora.

Srce radi neprekidno, čak i kada spavamo. Ipak, broj njegovih otkucaja nije uvek isti. Kada mirujemo, ono obično kuca sporije, dok se tokom hodanja, penjanja uz stepenice ili vežbanja puls ubrzava. To je prirodan način na koji organizam obezbeđuje dovoljno krvi i kiseonika mišićima. Međutim, mnogi veruju da je što niži puls uvek znak zdravijeg srca. To nije sasvim tačno.

Šta nam govori nizak puls u mirovanju?

Prema podacima Američkog udruženja za srce (AHA), normalan puls u mirovanju kod većine odraslih osoba iznosi između 60 i 100 otkucaja u minutu.

Kod ljudi koji redovno treniraju, naročito sportista koji se bave trčanjem, plivanjem ili biciklizmom, puls može biti znatno niži, ponekad između 40 i 60 otkucaja u minutu.

Razlog je jednostavan. Redovnom fizičkom aktivnošću srce postaje efikasnije i može da izbaci veću količinu krvi jednim otkucajem. Zbog toga mu je, dok mirujemo, potrebno manje otkucaja da bi zadovoljilo potrebe organizma.

Ipak, niži puls nije sam po sebi dokaz zdravog srca. Može biti posledica određenih poremećaja srčanog ritma, bolesti provodnog sistema srca ili upotrebe lekova, posebno beta-blokatora.

Da li je nizak puls tokom vežbanja dobar znak?

Tokom fizičke aktivnosti puls bi trebalo da raste u skladu sa intenzitetom napora. Što mišići više rade, potrebno im je više kiseonika, pa srce ubrzava svoj rad. Međutim, postoji jedna zanimljiva razlika između utreniranih i fizički neaktivnih osoba.

Zamislimo dve osobe koje hodaju istom brzinom uz blagu uzbrdicu. Jednoj puls poraste na 140, a drugoj na 110 otkucaja u minutu. Ako su sličnih godina, ne koriste lekove koji utiču na puls i nemaju zdravstvene probleme, niži puls pri istom opterećenju može ukazivati na bolju fizičku kondiciju.

Još bolji primer je kada ista osoba, posle nekoliko meseci redovnog vežbanja, primeti da joj je puls pri istoj aktivnosti niži nego ranije. Ali ako puls ne raste dovoljno uprkos sve većem naporu, naročito uz zamaranje, vrtoglavicu ili nedostatak vazduha, to može biti razlog za pregled.

Takvo stanje naziva se hronotropna inkompetencija, odnosno nemogućnost srca da dovoljno ubrza rad tokom fizičkog opterećenja. Kako objašnjava Cleveland Clinic, uzroci mogu biti različiti, uključujući bolesti srca i delovanje pojedinih lekova.

Koliko brzo se puls smiruje nakon vežbanja?

Postoji još jedan pokazatelj koji može biti koristan u proceni kardiovaskularne kondicije, a to je brzina oporavka pulsa nakon fizičke aktivnosti. Kada prestanemo da vežbamo, srce postepeno usporava. Kod fizički utreniranih osoba taj oporavak je često brži.

Na primer, ako je puls na kraju vežbanja bio 150 otkucaja u minutu, a nakon jednog minuta iznosi 125, smanjio se za 25 otkucaja. U istraživanjima se sporiji oporavak pulsa povezuje sa povećanim kardiovaskularnim rizikom. Međutim, ne postoji jedna univerzalna granica koja važi za sve. U pojedinim standardizovanim testovima pad od 12 ili manje otkucaja tokom prvog minuta postepenog oporavka smatra se nepovoljnim pokazateljem, dok se pri naglom prekidu vežbanja koriste drugačiji kriterijumi.

Zato vrednosti iz kućnog merenja ne treba automatski porediti sa rezultatima medicinskog testa opterećenja. O tome govori i stručni rad objavljen u European Journal of Preventive Cardiology, koji objašnjava značaj odgovora srčanog ritma na napor i njegovog oporavka.

Kada spor puls zahteva pregled kardiologa?

Puls ispod 60 otkucaja u minutu naziva se bradikardija, ali to ne znači da svaka osoba sa takvim pulsom ima bolest. Posebnu pažnju treba obratiti ako se uz spor rad srca javljaju slabost, neobjašnjiv umor, vrtoglavica, nesvestica ili smanjena tolerancija fizičkog napora.

Važno je znati i da lekovi koji usporavaju srčani rad mogu uticati na vrednosti pulsa i u mirovanju i tokom vežbanja. Zato osobe koje koriste takvu terapiju ne bi trebalo samostalno da procenjuju svoju kondiciju samo na osnovu broja otkucaja. Ako se jave nesvestica, bol u grudima ili izraženo otežano disanje, potrebna je hitna medicinska procena.

Posotoji li onda znak koji ukazuje na zdravo srce? 

Niži puls u mirovanju često prati bolju fizičku kondiciju, ali nije jedino merilo zdravlja srca. Važno je da srce može odgovarajuće da ubrza tokom fizičkog napora i da se nakon aktivnosti postepeno vrati na uobičajeni ritam. Zato nije cilj imati što niži puls, već srce koje se dobro prilagođava potrebama organizma.

I još nešto: dobar puls ne može da zameni kontrolu krvnog pritiska, holesterola, šećera u krvi i drugih faktora kardiovaskularnog rizika.

(eKlinika.rs)